Увек задржите опрост својих греха

Старешина Дејвид А. Беднар,

из Већа Дванаесторице апостола

Посвећујућом моћу Светог Духа као нашег сталног сарадника, можемо увек задржати опроштај својих греха.

Дубокоумна фраза коју цар Венијамин користи у својим учењима о Спаситељу и Његовом помирењу стална је тема мог проучавања и промишљања дуги низ година.

У својој духовно дирљивој опроштајној проповеди народу коме је служио и кога је волео, цар Венијамин је описао колико је важно да упознамо славу Божју и искусимо Његову љубав, примимо опрост греха, и увек имамо на уму величину Божју, као и да се свакодневно молимо и будемо постојани у вери.¹ Такође је обећао да ћемо се, чинећи тако, „увек радовати и бити испуњени љубављу Божјом и увек задржати опрост греха својих.”²

Ова порука усмерена је на начело непрестаног задржавања опроста наших греха. Истина изражена у овој реченици може ојачати нашу веру у Господа Исуса Христа и продубити наше следбеништво. Молим се да нас Свети Дух надахне и поучи док заједно будемо разматрали ове важне духовне истине.

Духовни препород

У смртности доживљавамо физичко рођење и имамо могућност за духовни препород.³ Пророци и апостоли нас опомињу да се „[пробудимо] у погледу на Бога,”⁴ наново родимо,⁵ и постанемо нови у Христу⁶ примањем у свој живот благослова који су омогућени помирењем Исуса Христа. Заслуге и милости и благодати Светог Месије⁷ могу нам помоћи да тријумфујемо над егоцентричним и себичним тенденцијама природног човека и постанемо мање себични, добронамернији и светији. Подстицани смо да живимо тако како бисмо „неукаљани стали пред [Господа] у последњи дан.”⁸

Свети Дух и обреди свештенства

Пророк Џозеф Смит је укратко резимирао кључну улогу обреда свештенства у Јеванђељу Исуса Христа: „Поновно рођење долази Духом Божјим преко обреда.”⁹ Ова јасна изјава наглашава улоге и истиче важност Духа Светога и светих обреда у процесу духовног препорода.

Свети Дух jе трећи члан Божанства. Он је духовна особа и сведочи о свакој истини. У Светим писмима Свети Дух се назива Утешитељ,¹⁰ Учитељ,¹¹ и Откровитељ.¹² Осим тога, Свети Дух је Просветитељ¹³ који попут ватре прочишћава и спаљује нечистоћу и зло у људским душама.

Свети обреди су од највеће важности у Спаситељевом Јеванђељу и у процесу доласка Њему и тражења духовног препорода. Обреди су свети поступци који имају духовну сврху, вечни значај и односе се на Божје законе и уредбе.¹⁴ Сви спасоносни обреди и обред причести морају бити овлашћени од стране особе која држи потребне свештеничке кључеве.

Обреди спасења и узвишења који се послужују у Господњој обновљеној Цркви су много више од ритуала или симболичних поступака. Заправо, они чине овлашћене канале кроз које се благослови и небеске моћи могу уливати у наше појединачне животе.

„А то више свештенство послужује јеванђеље и држи кључ тајни краљевства, и то кључ познавања Бога.

У његовим обредима се објављује божанска моћ.

А без тих обреда и власти свештенства моћ божанства се не објављује људима у телу.”¹⁵

Обреди који се примају и поштују са интегритетом од суштинске су важности за добијање божанске моћи и свих благослова доступних захваљујући Спаситељевом помирењу.

Добијање и задржавање опроста греха путем обреда

Да бисмо потпуније схватили процес којим се може добити и заувек задржати опрост наших греха, морамо прво разумети неодвојиви однос између три света обреда који омогућавају приступ небеским моћима: крштење урањањем, полагање руку за дар Светога Духа, и причест.

Крштење урањањем за опрост греха „је уводни обред Јеванђеља”¹⁶ Исуса Христа и мора му претходити вера у Спаситеља и искрено покајање. Тај обред је „знак и заповест које је Бог установио за [своју децу] да би ушла у Његово царство.”¹⁷ Крштење се послужује влашћу Ароновог свештенства. У процесу долажења Спаситељу и духовног препорода, крштење обезбеђује потребно почетно чишћење наше душе од греха.

Крсни завет укључује три основне обавезе: (1) спремност да преузмемо на себе име Исуса Христа, (2) да се увек сећамо Њега, и (3) да држимо Његове заповести. Обећан благослов за поштовање овог завета је „да Дух Његов увек буде с [нама].“¹⁸ Према томе, крштење је суштинска припрема за примање овлашћене могућности сталног сарадништва трећег члана Божанства.

„ Да би било потпуно, крштење водом … мора претходити крштењу Духом.”¹⁹ Како је Спаситељ поучио Никодима: „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје.”²⁰

Три изјаве пророка Џозефа Смита истичу битну везу између обреда крштења урањањем за опрост греха и полагања руку за дар Светог Духа.

Изјава бр. 1: „Крштење је свети обред припреме за примање Светог Духа; оно представља канал и кључ преко кога ће се Свети Дух уделити.”²¹

Изјава бр. 2: „Исто тако можете крстити врећу песка као да је човек, ако се то не чини у сврху опроста греха и добијања Светога Духа. Крштење водом је само половина крштења, и не вреди без друге половине – а то је крштење Светим Духом.”²²

Изјава бр. 3: „Крштење водом, без крштења огњем и Светим Духом које га прати, нема никакве користи. Они су неопходни и нераздвојиво повезани.”²³

Стална повезаност начела покајања, обреда крштења и примања дара Светог Духа, и величанственог благослова опроста греха у више наврата се истичу у Светим писмима.

Нефи је рекао: „Јер врата на коjа треба да уђете jесу покаjање и крштење водом, а тада долази опрост греха ваших огњем и Светим Духом.”²⁴

Сам Спаситељ је рекао - „Ево, ово је заповест: Покајте се сви крајеви земаљски и дођите к мени и крстите се у име моје, да се посветите примањем Светог Духа, како бисте неукаљани стали пред мене у последњи дан.”²⁵

Полагање руку за дар Светог Духа је обред који се послужује влашћу Мелхиседековог свештенства. У процесу долажења Спаситељу и духовног препорода, примање посвећујуће моћи Светог Духа у нашим животима ствара могућност сталног чишћења наше душе од греха. Овај благослов који испуњава срећом је важан јер „ништа нечисто не може код Бога боравити.”²⁶

Као чланови Господње обновљене Цркве, благословени смо и нашим уводним чишћењем од греха повезаним са крштењем и потенцијалом за стално чишћење од греха омогућено сарадништвом и моћу Светог Духа - управо трећег члана Божанства.

Размислите о томе како пољопривредник зависи од непроменљивог обрасца сетве и жетве. Разумевање везе између сетве и жетве је стални извор сврхе и утицаја свих одлука и поступака које пољопривредник предузима у свим годишњим добима. На сличан начин, нераздвојива веза између обреда крштења урањањем за опрост греха и полагање руку за дар Светог Духа треба да утиче на сваки аспект нашег следбеништва у сваком периоду нашег живота.

Причест је трећи обред неопходан за добијање приступа божанској моћи. Да бисмо потпуније очували себе неукаљанима од света, заповеђено нам је да идемо у дом молитве и приносимо своје сакраменте на свети дан Господњи.²⁷ Молим вас да узмете у обзир да су симболи Господњег тела и крви, хлеб и вода, благословени и посвећени. „О, Боже, вечни Оче, молимо те у име Сина твога, Исуса Христа, да благословиш и посветиш овај хлеб [или ову воду] душама свих оних који га буду узимали [или пили].”²⁸ Посветити значи учинити чистим и светим. Причесни симболи су посвећени у спомен на Христову чистоту, нашу потпуну зависност од Његовог помирења и нашу одговорност да тако поштујемо своје обреде и завете како бисмо неукаљани стали пред [Њега] у последњи дан.”²⁹

Обред причести је свети и стални позив на искрено покајање и духовно обнављање. Чин узимања причести, сам по себи, није опроштај греха. Али ако се свесно припремамо и учествујемо у овом светом обреду, скрушеног срца и раскајаног духа, тада важи обећање да можемо увек са собом имати Духа Господњег. А посвећујућом моћу Светог Духа као нашег сталног сарадника, можемо увек задржати опроштај својих греха.

Сваке недеље смо заиста благословени приликом да проценимо своје животе кроз обред причести, да обновимо своје завете и да примимо тај завет обећања.³⁰

Поново крштени

Понекад свеци последњих дана изразе жељу да се поново крсте - и на тај начин постану чисти и достојни као онога дана када су примили свој први спасоносни јеванђеоски обред. Могу ли да, са дужним поштовањем, укажем на то да наш Небески Отац и Његов љубљени Син нису планирали да такво осећање духовне обнове, освежења и препорода доживимо само једанпут у својим животима. Благослови добијања и сталног задржавања опроста наших греха преко јеванђеоских обреда помажу нам да разумемо да је крштење полазна тачка на нашем смртничком духовном путовању; није дестинација коју стално желимо да посећујемо.

Обреди крштења урањањем, полагање руку за дар Светог Духа и причест нису изоловани и одвојени догађаји, него су елементи у повезаном и додатном обрасцу откупљујућег напредовања. Сваки наредни обред подиже и увећава нашу духовну сврху, жељу и деловање. Очев план, Спаситељево помирење и јеванђеоски обреди обезбеђују благодат која нам је потребна да бисмо хрлили напред и напредовали према својој вечној судбини редак по редак и правило за правилом.

Обећање и сведочанство

Ми смо несавршена људска бића која настоје да живе у смртности у складу са савршеним планом Небеског Оца у вези са вечним напредовањем. Захтеви Његовог плана су величанствени, милостиви и ригорозни. Понекад можемо бити испуњени одлучношћу, а у другим тренуцима се осећати потпуно недостојно. Можемо се запитати да ли икада можемо духовно испунити заповест да стојимо беспрекорни пред Њим у последњи дан.

Уз Господњу помоћ и моћ Светог Духа који ће нас „научити свему,”³¹ заиста можемо бити благословени да разумемо своје духовне могућности. Обреди призивају духовну сврху и моћ у наше животе док се трудимо да се поново родимо и постанемо Христови мушкарци и жене.³² Можемо умањити своје слабости и превладати своја ограничења.

Иако нико од нас не може постићи савршенство у овом животу, можемо постати достојнији и беспрекорнији када смо „очишћени крвљу јагњетовом.”³³ Обећавам и сведочим да ћемо бити благословени већом вером у Спаситеља и већом духовном сигурношћу док настојимо да увек задржимо опроштај својих греха и да се, на крају, нађемо беспрекорни пред Господом у последњи дан. Тако сведочим у свето име Исуса Христа, амен.