Видети себе у храму
Старешина Квентин Л. Кук,
из Већа Дванаесторице апостола
Молим се да свако од нас поштује Спаситеља и учини потребне промене како бисмо видели себе у његовим светим храмовима.
Развој Господњег плана спасења током овог раздобља пунине времена је скоро несхватљив.1 То је илустровао председник Томас С. Монсон на овом заседању конференције најавом 4 нова храма. Кад је председник Монсон позван за апостола 1963. године, у свету је било 12 активних храмова.2 Са посвећењем храма Прово Сити Центар, сада их има 150, а биће их 177 кад буду посвећени сви најављени храмови. То је разлог наше понизне радости.
Пре сто осамдесет година, на данашњи дан, 3. априла 1836, пророк Џозеф Смит и Оливер Каудери имали су величанствену визију у храму у Киртланду. Догодила се само недељу дана након посвећења тог храма. У тој визији видели су Господа како стоји на наслону проповедаонице у храму. Између осталог, Спаситељ је изјавио:
„Нек се и срца народа мог радују, оних који из све снаге своје градише дом овај имену моме.
Јер, гле, прихватих дом овај, и име ће моје бити овде. И ја ћу се у милости објављивати народу свом у дому овом.”3
Током те свете прилике појавили су се и древни пророци, укључујући Илију, који је доделио кључеве неопходне за храмске обреде.
Делимично осећамо радост која влада у Киту, Еквадор; Харареу, Зимбабве; Белему, Бразил; и Лими, Перу, међу члановима и мисионарима, на основу онога што се догодило у Бангкоку, у Тајланду, пре годину дана приликом најаве тог храма. Сестра Шели Сениор, жена тадашњег председника тајландске мисије Банкок, Дејвида Сениора, послала је и-мејлове породици и пријатељима рекавши да је након што је чула председника Монсона да најављује тај храм, било „12 бесаних сати и много суза радосница.“ У 11:30 назвали су своје мисионарске помоћнике и обавестили их. Помоћници су назвали све мисионаре. Стигао је извештај да је „цела мисија била будна усред ноћи скачући по креветима.“ Сестра Сениор је духовито саветовала породице и пријатеље: „Молим вас немојте рећи Мисионарском одељењу!”4
Јака духовна реакција чланова у Тајланду била је подједнако снажна. Сигуран сам да је било духовних припрема у срцима и домовима и небеских манифестација у припреми светаца за место где ће бити изграђени ови нови најављени храмови.
Сестра Сениор у Тајланду је имала посебна ручна огледала направљена према њеним личним упутствима, посебно за сестре. У огледало је био урезан храм с натписом: „Видите себе у храму. “ Док су људи гледали у огледало, видели су себе у храму. Породица Сениор поучила је истраживаче и чланове да замисле себе у храму и учине потребне промене у животном стилу и духовно се припреме како би остварили тај циљ.
Мој позив овога јутра је да свако од нас, без обзира где живи, види себе у храму. Председник Монсон је изјавио: „Док не уђете у Дом Господњи и не примите све благослове који вас тамо очекују, нисте добили све што Црква нуди. Најважнији и крунски благослови чланства у Цркви су благослови које примамо у Божјим храмовима.”5
Упркос недостатку праведности у данашњем свету, живимо у посвећено, свето време. Пророци су, срца пуних љубави и чежње, вековима описивали наше време.6
Пророк Џозеф Смит је, цитирајући Авдију7 из Старог завета и 1. Петрову8 из Новог завета, потврдио важну сврху Божју у омогућавању крштења за мртве и допуштању да будемо спаситељи на гори Сиону.9
Господ је омогућио нашем народу да напредује и омогућио им је изворе и пророчко вођство како бисмо били одважни у обављању својих храмских дужности за живе и мртве.
Због обновљеног Јеванђеља Исуса Христа, разумемо сврху живота, Очев план спасења за његову децу, Спаситељеву откупљујућу жртву и централну улогу породице у организовању неба.10
Комбинација повећаног броја храмова и напредне технологије у испуњавању наших светих одговорности у вези са породичном историјом за наше претке чини ово време најблагословенијим у целој историји. Радујем се у изузетној верности наших младих у бележењу имена и проналажењу својих предака, а потом обављању дела крштења и потврђења у храму. Ви сте дословно међу прореченим спаситељима на гори Сиону.
Како се припремамо за храм?
Знамо да су праведност и посвећење основни чиниоци припреме за храм.
У Учењу и заветима, у одсеку 97, пише: „А уколико ми народ мој сагради дом у име Господње, и не допусти да ишта нечисто уђе у њега како се не би укаљао, слава ће моја почивати на њему.”11
До 1891. године председник Цркве је потписивао сваку храмску препоруку како би заштитио светост храма. Та одговорност је затим додељена бискупима и председницима очића.
Наша велика жеља је да чланови Цркве живе достојни храмске препоруке. Молим вас, не гледајте на храм као на неки далек и можда недостижан циљ. Радећи са својим бискупом, већина чланова може задовољити све праведне захтеве у релативно кратком периоду, ако су одлучни да се квалификују и потпуно покају за преступе. У то је укључена спремност да опросте сами себи и не усредсређују се на своје мане или грехе мислећи да нас спречавају да уђемо у свети храм.
Спаситељево Помирење остварено је за сву Божју децу. Његова откупљујућа жртва задовољава захтеве правде за све који се истински покају. Света писма то описују на најепши могући начин:
„Ако греси ваши буду као скрлет, постаће бели као снег.”12
И греха њихових нећу више помињати.”13
Уверавамо вас да ће живот по праведним начелима донети вама и вашој породици срећу, испуњеност и мир.14 Чланови, и одрасли и млади,15 сами потврђују своју достојност када одговарају на питања за храмску препоруку. Неопходан услов је увећати своје сведочанство о Богу Оцу, његовом Сину, Исусу Христу и обнови Његовог Јеванђеља, као и о искуству послуживања Светог Духа.
Благослови храма су неизмерни
Главни благослови храма су обреди узвишења. Јеванђеоски план говори о узвишењу и обухвата склапање и држање светих завета са Богом. Осим крштења и потврђења, ови обреди и завети за живе врше се и примају у храму. За мртве, сви обреди спасења и завети примају се у храму.
Бригам Јанг је поучио: „Нема ни једне ствари коју је Господ могао учинити за човечанство, а да је пропустио да је учини... све што се могло постићи за њихово спасење, независно од њих, постигнуто је захваљујући Спаситељу и од Њега.”16
Црквене вође организују кочиће, одељења, већа, црквене помоћне организације, мисије и тако даље, у нашим капелама и другим зградама. Господ организује вечне породице само у храмовима.
Јасно је да су они срца скрушеног и духа раскајаног, који су се истински покајали за своје грехе, Господу потпуно прихватљиви у Његовом светом дому.17 Знамо да „Бог не гледа ко је ко.”18Једна од драгоцених ствари коју волим у вези са храмом је то што међу онима који долазе нема разлике у богатству, друштвеном положају или положају било које врсте. Сви смо једнаки пред Богом. Сви смо обучени у бело показујући тиме да смо чист и праведан народ.19 Седимо једни поред других са жељом у срцу да будемо достојни синови и ћерке Небеског Оца пуног љубави.
Помислите само, широм света жене и мушкарци могу се преко светих обреда и завета у светим храмовима вратити у присуство Божје и бити вечно сједињени20 Чине то у предивној светој просторији за печаћење доступној свим члановима достојним храма. Када ступе у ове завете, могу видети себе у храмским огледалима која су постављена једно наспрам другог. „Храмска огледала заједно одражавају слике с једне и друге стране тако да изгледа као да се протежу у вечност.”21 Ове рефлексије помажу нам да посматрамо родитеље, баке и деде и све претходне генерације. Помажу нам да препознамо свете завете који нас повезују са свим генерацијама које следе. Ово је невероватно значајно, а почиње када видите себе у храму.
Председник Хауард В. Хантер нам је саветовао: Размотрите величанствена учења у великој молитви посвећења храма у Киртланду, молитви за коју је пророк Џозеф Смит рекао да је примио откривењем. Ова молитва наставља да даје одговоре лично нама, као породицама и нама као људима због свештеничке моћи коју нам је Господ дао у својим светим храмовима.”22 Било би добро да проучавамо 109. одсек Учења и завета и следимо савет председника Хантера да учинимо храм великим симболом свог чланства.”23
Храм је такође место уточишта, захвалности, поучавања и разумевања, „да можемо бити усавршени… у свему што се односи на царство Божје на земљи.”24 Током мог живота био ми је место спокоја и мира у свету који је дословно у гунгули.25 Дивно је оставити световне бриге изван тог светог окружења.
Често док смо у храму и док учествујемо у истраживању породичне историје, осећамо подстицаје и добијамо утиске од Светог Духа.26 Повремено, у храму, вео између нас и оних на другој страни постаје веома танак. Добијамо додатну помоћ у својим настојањима да будемо спаситељи на гори Сион.
Пре неколико година у једном храму у Централној Америци жена једног од наших, сада пензионисаних, врховних власти помагала је оцу, мајци и њиховој деци у примању вечних завета у просторији за печаћење, где су постављена храмска огледала. Кад су завршили и окренули се према огледалима, у огледалу је приметила лице које није било у просторији. Упитала је мајку и сазнала да им је ћерка преминула па због тога није била присутна. Преминула ћерка је затим преко заступника укључена у свети обред.27 Никад не потцењујте помоћ која у храмове долази са друге стране вела.
Молим вас будите свесни колико жарко желимо да свако учини потребне промене како би се квалификовао за храм. Уз молитву погледајте где се у свом животу налазите, тражите вођство Духа и разговарајте са својим бискупом о припреми за храм. Председник Томас С. Монсон је рекао: „Нема важнијег циља него да будете достојни одласка у храм.”28
Спаситељ је „непомични угаони камен наше вере и његове Цркве“
Имао сам част да учествује са председником Хенријем Б. Ајрингом у поновном посвећењу храма Сува Фиџи пре два месеца. Био је то посебан, свети догађај. Храброст и снажни духовни утисци председника Ајринга омогућили су да се поновно посвећење настави усред најгорег циклона икад забележеног на јужној полулопти. Младима, мисионарима и члановима обезбеђена је физичка и духовна заштита.29 Рука Господња била је очигледна. Поновно посвећење храма Сува Фиџи било је уточиште од олује. Често, док проживљавамо животне олује, сведочимо о руци Господњој која пружа вечну заштиту.
Прво посвећење храма Сува Фиџи 18. јуна 2000. такође је било изузетно. Док се изградња храма ближила крају, чланове парламента је заробила група побуњеника. Центар Суве у Фиџију био је опљачкан и запаљен. Војска је прогласила ванредно стање.
Као председник области, отишао сам са четворицом председника кочића у Фиџи и састао се са војним вођама у касарни Краљица Елизабета. Након што смо објаснили предложено посвећење, подржали су нас али су били су забринути за безбедност председника Гордона Б. Хинклија. Предложили су мало посвећење без свечаности ван храма, попут полагања камена темељца. Нагласили су да би било ко изван храма био потенцијална мета насиља.
Председник Хинкли је одобрио једно мало заседање посвећења само са председништвом новог храма и неколико локалних вођа; нико други није био позван због опасности. Међутим, одушевљено је изјавио: „Ако посвећујемо храм, имаћемо полагање камена темељца, јер је Исус Христ угаони камен, а ово је његова Црква.“
Када смо стварно изашли ради свечаности постављања камена темељца, није било нечланова, деце, медија или других присутних. Али верни пророк је показао своју храбру и непоколебљиву преданост Спаситељу.
Касније је председник Хинкли, говорећи о Спаситељу, рекао: „Нема Му равног. Никад није било. Никада неће ни бити. Хвала Богу на дару Његовог Вољеног Сина, коjи jе дао своj живот да би ми живели, и коjи jе главни, непомични, угаони камен наше вере и Његове Цркве.”30
Браћо и сестре, молим се да свако од нас поштује Спаситеља и учини потребне промене како бисмо „видели себе у његовим светим храмовима“. Чинећи то, можемо остварити Његове свете намисли и припремити себе и своје породице за све благослове које Господ и његова Црква могу доделити у овом животу и у вечности. Износим своје сигурно сведочанство да Спаситељ живи. У име Исуса Христа, амен.