Сутра ће Господ извести чудеса међу вама
Од старешине Џефрија Р. Холанда,
из Већа Дванаесторице апостола
Наставите да волите. Наставите да се трудите. Не губите поверење. Наставите да верујете. Наставите да растете. Небеса навијају за вас данас, сутра, заувек.
Браћо и сестре, да ли имате неку представу, било какву идеју или наговештај о томе колико вас волимо? Током десет сати колико сте гледали, усредсређени на једно по једно лице за овом говорницом, ми који смо седели иза те говорнице, током тих десет сати смо посматрали вас. Дотичете нас до сржи наших душа, било да вас је 21 хиљада овде у Конференцијском центру, или мноштво у састајалиштима и капелама, или на крају милиони у домовима широм света, вероватно окупљени око монитора породичног компјутера. Овде сте, тамо сте, сат за сатом, у свом најбољем недељном издању, најбољи што можете бити. Певате и молите се. Слушате и верујете. Ви сте чудо ове Цркве. И ми вас волимо.
Какву смо дивну генералну конференцију имали. Били смо благословени присуством председника Монсона и пророчким порукама. Председниче, волимо вас, захваљујемо вам, молимо се за вас и подржавамо вас. Захвални смо што сте нас поучили ви, ваши саветници и бројни други наши велики мушкарци и жене у вођству. Чули смо изванредну музику. Неодложно смо се молили и молили су се за нас. Дух Господњи је заиста био овде у изобиљу. Колико је надахњујући био овај викенд у сваком погледу.
Сада увиђам два проблема. Један је чињеница да сам ја једина особа која стоји између вас и сладоледа увек спремног за крај конференције. Други потенцијални проблем може се уочити на овој слици коју сам недавно видео на интернету.
Извињавам се свој деци која се сада крију испод кауча, али нема сумње да нико од нас не жели да се сутрадан или следећег дана униште предивна осећања која смо имали овог викенда. Желимо чврсто да се држимо духовних утисака које смо примили и надахнутих учења која смо чули. Али, неизбежно је да се, после небеских тренутака у нашим животима, из потребе такорећи, вратимо на земљу, где се поново суочавамо са нимало идеалним околностима.
Аутор посланице Јеврејима упозорио је на то кад је написао: „Опомињите се пак првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте.“1 Та борба са недаћама после фазе просветљења може се испољити на различите начине, и може задесити свакога од нас. Сигурно је сваки мисионар који је икада служио врло брзо схватио да живот на мисији неће бити нимало налик јединственој атмосфери у центру за обуку мисионара. Исто важи и за све нас када напустимо пријатно заседање у храму или кад се заврши посебно духован причесни састанак.
Сетите се како је Мојсије, када је сишао са Синајске горе после свог јединственог искуства, увидео да се његов народ „поквари“ и „брзо зађоше с пута.“2 Били су у подножју планине, упослени израдом златног телета за обожавање, истог оног тренутка када је Јехова, на врху брда говорио Мојсију: „ Немој имати других богова уза ме“ и „не гради себи лика резана.“3 Тога дана, Мојсије није био задовољан својим стадом залуталих Израелаца!
Током своје земаљске службе, Исус је одвео Петра, Јакова и Јована до Горе Преображења, где, према Светим писмима „засја лице његово као сунце а хаљине његове постадоше беле као светлост.“4 Небеса су се отворила, дошли су древни пророци и Бог Отац је говорио.
После таквог небеског искуства, шта је Исус затекао када се спустио са брда? Елем, прво је уочио расправу између својих ученика и њихових противника због неуспелог благослова једног малог дечака. Потом је покушао да убеди Дванаесторицу - безуспешно, како се испоставило - да ће ускоро бити предат локалним владарима који ће Га убити. Онда је неко напоменуо да је време да се плате порези, који су већ плаћени. Онда је морао да укори неколицину браће јер су се расправљали о томе ко ће бити највећи у Његовом царству. Све Га је то навело да у једном тренутку каже: „О роде неверни... докле ћу вас трпети?“5 Током своје службе, више пута је био у прилици да постави то питање. Није ни чудо што је чезнуо за самотном молитвом на планинским врховима!
Свестан да сви морамо да се спустимо са облака савршених искустава да бисмо се суочили са уобичајеним животним преокретима, смем ли на завршетку генералне конференције да понудим ово охрабрење?
Пре свега, уколико у данима пред собом не видите само ограничења у онима око вас већ и елементе у сопственом животу који још увек нису дорасли порукама које сте чули овог викенда, немојте клонути духом и немојте се предати. Јеванђеље, Црква, и ова дивна полугодишња окупљања имају за циљ да дају наду и надахнуће. Циљ им није да обесхрабре. Само ће противник, непријатељ свих нас, покушати да нас убеди да су идеали истакнути на генералној конференцији депримирајући и да нису реални, да су људи заправо непоправљиви, да нико стварно не напредује. А зашто Луцифер тако говори? Зато што зна да он не може да се поправи, да он не може да напредује, да у световима без краја он никада неће имати блиставу будућност. Он је бедан човек везан вечним ограничењима, и жели да и ви будете бедни. Стога, не упадајте у ту замку. Уз дар Помирења Исуса Христа и снагу небеса који су ту да нам помогну, можемо да се поправимо, а дивна страна јеванђеља је што бивамо награђени када се трудимо, чак и ако нисмо увек успешни.
Када је у раној Цркви искрсло контроверзно питање ко има право на небеске благослове, а ко не, Господ је објавио пророку Џозефу Смиту: „Заиста, кажем вам, [дарови Божји] дају се на корист оних који ме љубе и држе… заповести моје, и [оних] који настоје да чине тако.“6 Човече, нисмо ли сви захвални на том додатном начелу „и који то настоје чинити“! То је сламка спаса јер је понекад то све што можемо да понудимо! Проналазимо утеху у томе да Бог, ако би хтео да награди само савршено верне, не би имао дугачак списак.
Молим вас да имате на уму сутра, и свим у данима који следе да Господ благосиља оне који желе да се поправе, који прихватају потребу за заповестима и покушавају да их држе, који негују христолике особине и теже да их стекну. Уколико посустанете у том подухвату, а то се дешава свима, Спаситељ је ту да вам помогне да наставите даље. Уколико паднете, призовите Његову снагу. Узвикните попут Алме: „O Исусе, … смилуј ми се.”7 Он ће вам помоћи да се подигнете. Он ће вам помоћи да се покајете, поправите, средите све што је потребно средити, и наставите даље. Убрзо ћете постићи успех коме тежите.
„Онако како од мене зажеле, биће ти,“ објавио је Господ.
„...Поуздај се у онога Духа који те наводи да добро чиниш - да, да праведно чиниш, да ходаш понизно, да просуђујеш праведно…
... [Онда] што год зажелиш од мене, што спада на праведност, ... да ћеш примити.“8
Обожавам то учење! Стално понавља да ћемо бити благословени због наше жеље да чинимо добро, чак и тренутку док тежимо да тако буде. И подсећа нас да не смемо, да бисмо се квалификовали за те благослове, да их ускратимо другима: потребно је да делимо праведно, никад непоштено; треба да ходамо у понизности, никад арогантно; треба да судимо праведно, никад према сопственој правди, никада неправедно.
Mоја драга браћо и сестре, прва велика заповест за сву вечност је да волимо Бога свим својим срцем, моћу, умом и снаго - то је прва велика заповест. Али прва велика истина за сву вечностје да нас Бог воли свим својим срцем, моћу, умом и снагом. Та љубав је камен темељац вечности, и требало би да буде камен темељац наших свакодневних живота. Заиста, једино када нам такво уверење гори у грудима, можемо имати довољно самопоуздања да наставимо да се трудимо да будемо бољи, да наставимо да тражимо опрост за наше грехе, и да и даље прослеђујемо ту милост нашем ближњем.
Председник Џорџ К. Кенон је једном поучио: „Без обзира колико су озбиљна искушења, колико дубока беда, колико велике невоље, [Бoг] нас никада неће напустити. Никада није и никада неће. Он то не може учинити. Није у складу са Његовим карактером [да то учини]... [Увек] ће стајати уз нас. Можемо проћи кроз ужарену пећ; можемо проћи кроз дубоке воде; али нећемо бити повређени нити преплављени. Превазићи ћемо сва та искушења и потешкоће и бити бољи и чистији захваљујући њима.“9
Са том величанственом посвећеношћу са небеса као великом константом у нашим животима, која се најчистије манифестује у животу, смрти и помирењу Господа Исуса Христа, можемо избећи последице греха и глупости - наше или туђе - у ма ком облику се појавили у нашим свакодневним животима. Уколико предамо своје срце Богу, ако волимо Господа Исуса Христа, ако дамо све од себе да живимо по Јеванђељу, онда ће сутра - и сваки други дан бити величанствен, чак и када их не препознамо увек као такве. Зашто? Зато што наш Небески Отац то жели! Жели да нас благослови. Драгоцен, вечни живот у изобиљу је сам циљ Његовог милостивог плана за Његову децу! То је план који се заснива на истини: „Онима који љубе Бога све иде на добро.“10 Зато наставите да волите. Наставите да се трудите. Не губите поверење. Наставите да верујете. Наставите да растете. Небеса навијају за вас данас, сутра, заувек.
„Не знаш ли? Ниси ли чуо?“ Исаија је завапио.
„[Бог] даjе снагу уморноме, и неjакоме умножава крепост …
... Који се надају [Њему] добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови …
Јер... ја Господ... Бог подупрећу те десницом, говорећи [им]: Не плаши се и помоћи ћу ти.“11
Браћо и сестре, нека нас брижни Небески Отац благослови да се сутра сетимо како смо се осећали данас. Нека нас благослови да са стрпљењем и упорношћу тежимо идеалима о којима смо слушали овог конференцијског викенда, знајући да ће Његова божанска љубав и стална помоћ бити уз нас чак и када се боримо - не, биће уз нас поготово када се боримо.
Ако се јеванђеоски стандарди чине високим, а лични напредак потребан у предстојећим данима се чини ван домашаја, сетите се речи охрабрења Исуса Навина свом народу када су се суочавали са неизвесном будућношћу. „Освештајте се,“ рече, „јер ће сутра учинити Господ чудеса међу вама.“12 Дајем то исто обећање. То је обећање ове конференције. То је обећање ове Цркве. То је обећање Онога који изводи та чудеса, који је лично Красни, Саветник, Моћни Бог, ... Кнез мира.”13 O Њему сведочим. Његов сам сведок. И ова конференција представља сведочанство о Његовом сталном раду у овим важним последњим данима. У име Исуса Христа, амен