Ходање у заветном односу са Христом

Председница Емили Бел Фриман

врховна председница Младих жена

Онај који је био изубијан и сломљен за нас дозволиће смртном животу да уради своје за нас, али Он не тражи од нас да се сами суочимо са тим изазовима.

Мој добри пријатељ Илан ми је испричао о Путу у Израелу. „Зове се Исусов пут“, рекао је, „јер је то пут од Назарета до Капернаума којим је, многи верују, ходао Исус.” Одлучила сам одмах и желела сам да прошетам тим путем, па сам почела да планирам путовање у Израел.

Шест недеља пре пута сломила сам скочни зглоб. Мој муж је био забринут због повреде; моја највећа брига је била како ћу ходати „Исусовим путем” за месец дана. По природи сам тврдоглава па нисам отказала авионске карте.

Сећам се сусрета са нашим израелским водичем тог прелепог јунског јутра. Искочила сам из комбија, а затим извукла штаке и скутер за колена. Миа, наш водич, бацила је поглед на моју екипу и рекла: „Ух, мислим да не можете ходати овом стазом у том стању.

„Можда не могу”, одговорила сам. Али ништа ме не спречава да покушам.” Благо је климнула главом и кренули смо. Волим је због тога, јер је веровала да могу да ходам са преломом.

Неко време сам се кретала стрмом стазом и стенама. Затим, дирнута искреношћу моје посвећености, Миа је извукла танак конопац, везала га за управљач мог скутера и почела да вуче. Вукла ме је уз брда, кроз воћњаке лимуна и обалом Галилејског мора. На крају путовања, изразила сам захвалност свом драгом водичу, која ми је помогла да остварим нешто што сама никада не бих могла.

Када је Господ позвао Еноха да путује земљом и сведочи о Њему, Енох је оклевао.¹ Био је само дечак, спор у говору. Како да иде тим путем у свом стању? Био је заслепљен оним што се у њему сломило. Господњи одговор на оно што га је ометало био је једноставан и непосредан: „Ходај са мном.”² Попут Еноха, морамо имати на уму да ће Онај који је био изубијан и сломљен за нас³ дозволити смртном животу да уради своје за нас, али Он не тражи од нас да се сами суочимо са тим изазовима.⁴ Без обзира на тежину наше приче, или тренутни ток нашег пута, Он ће нас позвати да ходамо са Њим.⁵

Помислите на младића у невољи који је срео Господа у пустињи. Јаков је отишао далеко од куће. У ноћној тами сањао је сан у ком није видео само мердевине, него је имао и значајна заветна обећања, укључујући оно што ја волим да зовем обећање са пет прстију.⁶ Те ноћи Господ је стао поред Јакова, представио се као Бог Јаковљевог оца, а затим обећао:

Ja сам са тобом.
Чуваћу те.
Вратићу те кући поново.
Нећу те напустити.
Одржаћу обећање које сам ти дао.⁷

Јаков је имао избор. Могао је изабрати да живи свој живот једноставно упознат са Богом свог оца, или је могао изабрати да живи живот у преданом заветном односу са Њим. Годинама касније Јаков је сведочио о животу који је живео у оквиру тих заветних обећања: „[Бог ме је] чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.”⁸ Баш као што је учинио за Јакова, Господ ће одговорити свакоме од нас у дан невоље ако одлучимо да свој живот повежемо са Његовим. Обећао је да ће ходати са нама на том путу.

Tо називамо ходањем заветним путем – путем који почиње заветом крштења и води до дубљих завета које склапамо у храму. Можда чујете те речи и помислите на ставке за штиклирање. Можда је све што видите пут захтева. Пажљивији поглед открива нешто убедљивије. Завет није само уговор, иако је он важан. Ради се о односу. Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Заветни пут се односи на наш однос са Богом.”⁹

Размотрите брачни завет. Датум венчања је важан, али подједнако важан је и однос развијен током заједничког живота након њега. Исто важи и за заветни однос са Богом. Услови су постављени и на том путу ће бити очекивања. Па ипак, Он позива сваког од нас да дођемо, ако је могуће, са пуном сврхом срца и да „хрили[мо] напред”¹⁰ са Њим поред себе, верујући да ће Његови обећани благослови доћи. Света писма нас подсећају да често ти благослови долазе у време које је Он одредио и на Његов начин: за 38 година,¹¹ 12 година,¹² одмах.¹³ Како ваш пут буде захтевао, таква ће бити и Његова помоћ.¹⁴

Његова мисија је да помогне у најтежим условима. Исус Христ ће нас дочекати тамо где јесмо такви какви јесмо. То је разлог онога што се догодило у врту, на крсту, и у гробници. Спаситељ је послат да нам помогне да победимо.¹⁵ Али останак тамо где јесмо неће донети избављење које тражимо. Као што Јакова није оставио тамо у прашини, Господ не намерава да остави никога од нас тамо где јесмо.

Његова мисија је и да нас уздигне. Он ће деловати у нама¹⁶ да би нас уздигао тамо где је Он и, у том процесу, омогућио нам да постанемо онакви као што је Он. Исус Христ је дошао да нас уздигне.¹⁷ Жели да нам помогне да постанемо оно што треба. То је разлог за храм.

Морамо имати на уму да није само пут оно што ће нас узвисити, него сарадник – наш Спаситељ. И то је разлог заветног односа.

Када сам била у Израелу, посетила сам Западни зид. За Јевреје је то најсветије место у Израелу. То је све што је остало од њиховог храма. Већина носи своју најбољу одећу када посећују ово свето место; њихов избор одеће је симбол њихове посвећености свом односу са Богом. Они посећују зид да читају Свето писмо, да славе Бога и да изливају своје молитве. Молба за храм у њиховој средини окупира сваки њихов дан, сваку њихову молитву, ту чежњу за заветним домом. Дивим се њиховој оданости.

Када сам се вратила кући из Израела, пажљивије сам слушала разговоре око себе у вези са заветима. Приметила сам да људи питају: Зашто да ходам заветним путем? Да ли морам да уђем у дом ради склапања завета? Зашто носим свети гармент? Да ли треба да улажем у заветни однос са Господом? Одговор на ова добра и важна питања је једноставан: Зависи од тога који степен односа желите да имате са Исусом Христом.¹⁸ Свако од нас ће морати да открије сопствени одговор на та дубоко лична питања.

Oво је мој: Ходам овим путем као „вољена ћерка небеских родитеља”,¹⁹ коју Бог познаје ²⁰ и у коју дубоко верује.²¹ Као дете завета имам право на обећане²² благослове. Ја сам изабрала²³ да ходам са Господом. Позвана сам²⁴ да стојим као сведок за Христа. Када ми се чини да је пут претежак, ојачана сам²⁵ благодаћу која ми помаже. Сваки пут када пређем праг Његовог дома, доживљавам дубљи заветни однос са Њим. Посвећена сам²⁶ Његовим Духом, даривана²⁷ Његовом моћу, и издвојена²⁸ да градим Његово царство. Кроз процес свакодневног покајања и узимања пичести сваке недеље, учим како да будем постојана²⁹ и идем чинећи добро.³⁰ Ходам овим путем са Исусом Христом, радујући се обећаном дану када ће Он поново доћи. Тада ћу бити запечаћена као Његова³¹ и уздигнута као света³² ћерка Божја.

Због тога идем заветним путем.

Због тога се држим заветних обећања.

Због тога идем у Његов заветни дом.

Због тога носим свети гармент као стални подсетник.

Зато што желим да живим у преданом заветном односу са Њим.

Можда је то случај и са вама. Почните тамо где сте.³³ Не дозволите да вас ваше околности спутавају. Запамтите, брзина или почетни положај на путу нису толико важни колико напредак.³⁴ Замолите некога коме верујете, ко је на заветном путу, да вас упозна са Спаситељем каквог су они упознали. Сазнајте више о Њему. Уложите у однос тако што ћете склопити завет са Њим. Нису важне ваше године или околности. Можете ходати са Њим.

Након што смо завршили ходање Исусовим путем, Миа није узела свој конопац. Оставила га је везаног за мој скутер. Наредних неколико дана моји нећаци тинејџери и њихов пријатељ вукли су ме улицама Јерусалима.³⁵ Побринули су се да не пропустим приче о Исусу. Подсетила сам се на снагу генерације у развоју. Можемо учити од вас. Имате искрену жељу да упознате водича, Исуса Христа. Верујете у снагу конопца који нас везује за Њега. Необично сте надарени да друге сакупљате к Њему.³⁶

Срећом, заједно корачамо овим путем, призивајући охрабрење дуж пута.³⁷ Док делимо лично искуство са Христом, ојачаћемо личну оданост. О томе сведочим у име Исуса Христа, амен.