Стубови и зраци светлости
И ми можемо имати сопствени стуб светлости – један по један зрак.
Моја порука је намењена онима који брину о свом сведочанству јер нису имали огромна духовна искуства. Молим се да могу пружити мало мира и сигурности.
Обнова Јеванђеља Исуса Христа почиње изливом светла и истине! Тинејџер у северном делу државе Њујорк, са сасвим уобичајеним именом Џозеф Смит, улази у шумарак да се помоли. Брине се за своју душу и свој положај пред Богом. Тражи опроштај за своје грехе. И збуњен је у вези са тим којој цркви да се придружи. Потребни су му јасноћа и мир – потребни су му светло и знање.
Док Џозеф клечи у молитви и „[износи] Богу жеље [свога] срца”, обавија га густа тама. Неко зло, несносно и веома стварно покушава да га заустави – да му свеже језик да не може да говори. Силе таме постају толико интензивне да Џозеф мисли да ће умрети. Али „напрегнувши све своје моћи да [призове] Бога да [га] избави од силе овог непријатеља која [га] је обузела”. А онда, „у том тренутку када [је] био спреман да [падне] у очај и да се [препусти] уништењу”, када не зна да ли може више да издржи, величанствени сјај испуњава шумарак, распршујући таму и непријатеља његове душе.
„Стуб светлости” светлији од сунца постепено се спуштао на њега. Појавила се једна особа а затим и друга. Њихов „сјај и слава надмашују сваки опис”. Прво је Небески Отац изговорио његово име, показујући на ону другу [особу] – [Џозефе!] Ово је Син мој љубљени. Слушај га!”
И са тим невероватним изливом светлости и истине, Обнова је започела. Уследиће права поплава божанских откривења и благослова: ново Свето писмо, обновљена свештеничка власт, апостоли и пророци, обреди и завети, и поновно успостављање Господње истинске и живе Цркве, која ће једног дана испунити земљу светлошћу и сведочанством о Исусу Христу и Његовом обновљеном Јеванђељу.
Све то, и још више тога, започело је очајничком молитвом дечака и стубом светлости.
И ми имамо своје очајничке потребе. И нама је потребна слобода од духовне збрке и световне таме. И нама је потребно лично сазнање. То је један од разлога зашто нас је председник Расел М. Нелсон позвао да „уронимо у величанствено светло Обнове”.
Једна од великих истина Обнове је да су се небеса отворила – да и ми можемо да примимо светлост и знање са висине. Сведочим да је то истина.
Али морамо се чувати духовних замки. Понекад се верни чланови Цркве обесхрабре, па чак и одлутају јер нису имали упечатљива духовна искуства – зато што нису искусили свој сопствени стуб светлости. Председник Спенсер В. Кимбал је упозорио: „Ако увек буду очекивали нешто драматично, многи ће у потпуности пропустити стални проток откривења”.
Председник Џозеф Ф. Смит се такође присетио: „Господ ми је ускраћивао чуда [када сам био млад] и показивао ми истину, редак по редак, правило за правилом, мало овде и мало тамо”.
То је Господњи уобичајени образац, браћо и сестре. Уместо да нам пошаље стуб светлости, Господ нам шаље зрак светлости, па још један, и још један.
Ти зраци светлости нас непрестано обасјавају. Света писма поучавају да је Исус Христ „светло и … живот свету”, да Његов „Дух даје светлост свакоме [човеку и жени] ко дође на свет”, и да Његово светло „испу[њава] бескрајност простора”, која „даје живот свему”. Светлост Христова је дословно свуда око нас.
Ако смо примили дар Светог Духа и трудимо се да испољимо веру, покајемо се и поштујемо наше завете, онда смо достојни да непрестано примамо ове божанске зраке. Према незаборавном изразу старешине Дејвида А. Беднара: „Ми ‘живимо са откривењем’”.
Па ипак, свако од нас је другачији. Не постоје две особе које доживљавају Божју светлост и истину на потпуно исти начин. Одвојите мало времена да размислите о томе како доживљавате светлост и Духа Господњег.
Можда сте доживели ове изливе светлости и сведочанства када је „умирио ум твој [изречен] по [неком] питању” које вас брине.
Или као утисак – тихи глас – који се настанио „у уму твоме и у срцу твоме” и подстакао вас да учините нешто добро, попут помагања некоме.
Можда сте били на часу у цркви – или у кампу за младе – и осетили снажну жељу да следите Исуса Христа и останете верни. Можда сте чак стајали и поделили сведочанство за које сте се надали да је истинито а затим осетили да јесте.
Или сте се можда молили и осетили радосно уверење да вас Бог воли.
Можда сте чули да неко сведочи о Исусу Христу и то је дирнуло ваше срце и испунило вас надом.
Можда сте читали Мормонову књигу и неки стих је говорио вашој души, као да га је Бог ставио ту само за вас – а онда сте схватили да јесте.
Можда сте осетили Божју љубав према другима кад сте им служили.
Или се можда мучите да осетите Духа у тренутку депресије или анксиозности, али имате драгоцен дар и веру да се осврнете уназад и препознате прошле „благе милости Господње” .
Моја поента је да постоји много начина за примање небеских зрака сведочанства. Наравно, ово су само неколицина њих. Можда нису драматични, али сви су део наших сведочанстава.
Браћо и сестре, ја нисам видео стуб светлости, али сам као и ви искусио многе божанске зраке. Током година, трудио сам се да ценим таква искуства. Сматрам да када то чиним, препознајем их и памтим још више њих. Ево неколико примера из мог живота. Можда некима неће бити баш упечатљиви, али су мени драгоцени.
Сећам се да сам на крштењу био немирни тинејџер. Када је састанак требало да почне, осетио сам да ме Дух подстиче да седнем и покажем побожност. Сео сам и ћутао остатак састанка.
Пре своје мисије, плашио сам се да моје сведочанство није довољно јако. Нико у мојој породици никада није служио мисију, а ја нисам знао да ли бих то могао. Сећам се како сам проучавао и очајнички се молио да добијем поузданије сведочанство о Исусу Христу. Онда сам једног дана, док сам се молио Небеском Оцу, осетио снажан осећај светлости и топлине. И знао сам. Просто сам знао.
Сећам се да ме је једне ноћи пробудио осећај „чисте интелигенције” која ми је рекла да ћу бити позван да служим у већу старешина. Две недеље касније, позван сам.
Сећам се генералне конференције на којој је вољени члан Већа дванаесторице апостола изговорио тачне речи сведочанства за које сам испричао пријатељу да се надам да ћу чути.
Сећам се да сам клечао са стотинама браће да се помолим за драгог пријатеља који је без свести лежао на респиратору у малој, удаљеној болници након што му је срце стало. Када смо ујединили своја срца да се молимо за његов живот, он се пробудио и извукао респиратор из свог грла. Он данас служи као председник кочића.
И сећам се како сам се пробудио са снажним духовним осећањима након што сам на живописан начин сањао драгог пријатеља и ментора који је прерано преминуо, остављајући огромну празнину у мом животу. Био је насмејан и пун радости. Знао сам да је са њим све у реду.
Ово су само неки од мојих зракова? Имали сте сопствена искуства – своје светлошћу испуњене ерупције сведочанстава. Када препознајемо, сећамо се и сабирамо ове зраке да „се св[и] састав[е]”, почиње да се дешава нешто дивно. „Светлост приања уз светлост” – „истина прихвата истину”. Стварност и моћ једног зрака сведочанства појачава и спаја се са другим, па још једним, и још једним. Редак по редак, правило за правилом, овде зрак, и тамо зрак – један по један мали, драгоцени духовни тренутак – у нама расте језгро светлошћу испуњених духовних искустава. Можда ниједан зрак није довољно јак или сјајан да створи потпуно сведочанство, али заједно могу постати светло које тама сумње не може надвладати.
„О, дакле, није ли то стварно?” Говори Алма. „Кажем вам, да, јер је светлост”
„Оно што је од Бога, светлост је” Господ нас поучава, „а онај који прими светлост, и настави у Богу, прима још светлости; а та светлост постаје све светлија и светлија све до дана савршеног”.
То значи, браћо и сестре, да временом и „великом марљивошћу”, и ми можемо имати сопствени стуб светлости – један по један зрак. А усред тог стуба, и ми ћемо наћи Небеског Оца који нас воли, који ће нас звати по имену, упућивати нас на нашег Спаситеља, Исуса Христа, и позивати нас да „слуша[мо] Га!”
Сведочим о Исусу Христу, да је Он светлост и живот целог света – и вашег и мог личног света.
Сведочим да је Он истинити и живи Син истинитог и живог Бога, и да стоји на челу ове истините и живе Цркве, коју воде и усмеравају Његови истинити и живи пророци и апостоли.
Препознајмо и примимо Његову славну светлост, а затим Га изаберимо уместо таме света – увек и заувек. У име Исуса Христа, амен.