Све за наше добро
У времену и вечности, сврха стварања и природа самог Бога је да све чини за наше добро.
Данас је 6. април, годишњица када је Исус Христ обновио своју Цркву последњих дана – и део васкршњег времена, када радосно сведочимо о савршеном животу Исуса Христа, жртви помирења и славном васкрсењу.
Једна кинеска прича почиње тако што је син једног човека пронашао прелепог коња.
„Каква срећа”, рекле су комшије.
„Видећемо”, рекао је овај човек.
Онда је син пао са коња и трајно је повређен.
„Каква несрећа”, рекле су комшије.
„Видећемо”, рекао је овај човек.
Дошла је регрутна војска али није регрутовала повређеног сина.
„Каква срећа”, кажу комшије.
„Видећемо”, рекао је овај човек.
Овај варљиви свет често изгледа као да је погођен олујама, несигуран, понекад срећан и – пречесто – несрећан. Ипак, у овом свету невоље, „знамо да онима који љубе Бога све иде на добро”. Заиста, када ходамо усправно и сећамо се својих завета, „све ће допринети добру [н]ашем”.
Све за наше добро.
Изванредно обећање! Утешно уверење од самог Бога! На чудесан начин, сврха стварања и природа Бога јесте да познаје почетак и крај, да оствари све што је за наше добро, и да нам помогне да постанемо посвећени и свети кроз благодат и помирење Исуса Христа.
Помирење Исуса Христа може нас избавити и откупити од греха. Али Исус Христ такође лично разуме сваку нашу бол, невољу, болест, тугу, раздвојеност. У времену и вечности, Његова победа над смрћу и паклом може све исправити. Он помаже исцељивању сломљених и омаловажених, измирењу гневних и подељених, теши усамљене и изоловане, охрабрује несигурне и несавршене и доноси чуда која су могућа само код Бога.
Певамо алелуја и кличемо осана! Са вечном моћу и бескрајном добротом, у Божјем плану среће, све може допринети нашем добру. Можемо се суочити са животом са самопоуздањем, а не са страхом.
Препуштени сами себи, можда нећемо знати шта је добро за нас. Када „ја бирам себе”, бирам и своја ограничења, слабости, неадекватности. На крају крајева, да бисмо учинили највише доброг, морамо бити добри. Пошто нико осим Бога није добар, тражимо савршенство у Исусу Христу. Постајемо своје истинско, најбоље ја само ако одбацимо природног мушкарца или жену и постанемо дете пред Богом.
Уз наше поверење и веру у Бога, искушења и невоље могу бити посвећени за наше добро. Јосиф, продат у ропство у Египту, касније је спасао своју породицу и народ. Пророка Џозефа Смита заточеништво у затвору Либерти поучило је следећем: „Све ће то теби искуство пружити и биће за добро твоjе.” Живети са вером, искушењима и жртвама које никада не бисмо изабрали могу благословити нас и друге онако како никада не бисмо могли ни замислити.
Увећавамо веру и поверење у Господа да све може бити за наше добро када стекнемо увид у вечност; разумемо да наша искушења могу бити „само кратког века”; схватамо да невоља може бити посвећена у нашу корист; свесни смо да су несреће, прерана смрт, исцрпљујуће болести и друге болести део смртности; и имамо поверења да наш Небески Отац не даје искушења да би нас казнио или нам судио. Не би дао камен ономе ко тражи хлеб, нити змију ономе ко тражи рибу.
Када дођу искушења, често највише желимо да неко слуша и буде са нама. У том тренутку, уобичајени одговори могу бити бескорисни, ма колико утешни били у својој намери. Понекад чезнемо за неким ко ће туговати, подносити бол и плакати са нама; саслушати наше изразе бола, фрустрацију, чак и бес; и сложити се са нама да постоји много тога што не знамо.
Када имамо поверења у Бога и Његову љубав према нама, чак и наша најтежа туга на крају могу допринети нашем добру.
Сећам се дана када сам примио вест о озбиљној саобраћајној несрећи коју су доживели они које волим. У таквим околностима, у муци и вери, можемо само да кажемо са Јовом: „Господ дао, Господ узео; нека је благословено име Господње.”
Широм светске Цркве, око 3 500 кочића и подручја и око 30 000 одељења и огранака пружају уточиште и сигурност од олуја. Али унутар наших кочића и одељења, многе верне породице и појединци се суочавају са тешким изазовима, чак и када знају да ће (иако још увек не знају како) све допринети нашем добру.
У Хадерсфилду, у Енглеској, брату Семјуелу Бриџстоку је дијагностикован рак четвртог стадијума непосредно пре него што је позван за новог председника кочића. С обзиром на његову страшну дијагнозу, питао је своју супругу Ану зашто би уопште ишао на интервју.
„Зато што ће те”, рекла је сестра Бриџсток, „позвати за председника кочића”.
У почетку су му давали још годину или две живота, а председник Бриџсток (који је данас овде) је у четвртој години службе. Има добре и тешке дане. Његов кочић се окупља са увећаном вером, служењем и добротом. Није лако, али његова супруга и породица живе са вером, захвалношћу и разумљивом тугом за коју верују да ће постати вечна радост кроз обнављајуће помирење Исуса Христа.
Када смо мирни, отворени и побожни, можемо осетити лепоту, сврху и спокој завета које Господ нуди. У светим тренуцима, Он нам може дозволити да сагледамо вечну стварност из шире перспективе чији је део наш свакодневни живот, где мале и једноставне ствари доприносе добрим даваоцу и примаоцу.
Ребека, ћерка мог првог председника мисије, испричала је како је Господ одговорио на њену молитву за утеху са неочекиваном приликом да одговори на нечију молитву.
Касно једне вечери, Ребека је, ожалошћена због недавне смрти своје мајке, имала јасан подстицај да оде да купи гориво за свој аутомобил. Када је стигла на пумпу, срела је старију жену која је имала проблем са дисањем и са великом боцом кисеоника. Касније је Ребека била у могућности да тој жени дâ покретни апарат за кисеоник своје мајке. Ова сестра је са захвалношћу рекла: „Вратила си ми слободу.” Све доприноси нашем добру када послужујемо онако како би то Исус Христ чинио.
Отац који је са својим сином, узраста учитеља, одређен да буде његов сарадник у послуживању, објаснио је: „Послуживање је када од комшија који доносе колачиће постанемо пријатељи од поверења, духовна прва помоћ. Завет који припада Исусу Христу теши, повезује, посвећује.
Чак и у трагедији, духовна припрема може да нас подсети да је Небески Отац знао наше околности када смо се осећали најрањивијима и усамљенима. На пример, породица чије је дете одведено у болницу касније је нашла утеху у подсећању да је Свети Дух унапред шапутао шта да очекује.
Понекад већа вечна стварност коју Господ дозвољава да осетимо укључује породицу преко вела. Једна сестра је пронашла радост у обраћењу обновљеном Јеванђељу Исуса Христа. Ипак, две трауме су дубоко утицале на њен живот – видела је несрећу на чамцу и трагично изгубила мајку, која је себи одузела живот.
Ипак, ова сестра је победила страх од воде довољно да се крсти урањањем. И једног дана који је постао веома срећан, видела је да се у храму крстила особа која је била заступница њене покојне мајке. „Храмско крштење је исцелило моју мајку, а мене је ослободило”, рекла је сестра. „То је био први пут да сам осетила мир откако ми је мајка умрла.”
Наша света музика одражава Његово уверавање да све може допринети нашем добру.
Мормонова књига је доказ који можемо држати у руци да Исус јесте Христ и да Бог испуњава своја пророчанства. Написана од стране надахнутих пророка који су видели наше време, Мормонова књига почиње драматично – са породицом која се суочава са дубоким разликама. Ипак, док проучавамо и размишљамо о 1. Нефију 1 до Моронија 10, привучени смо Исусу Христу са чврстим сведочанством да нас оно што се догодило тамо и тада може благословити овде и сада.
Како Господ кроз свог живог пророка приближава више Господњих домова многима од нас на више места, храмски благослови делују за наше добро. Долазимо Богу, нашем Оцу и Исусу Христу, заветима и обредима и стичемо вечни увид у смртни живот. Једном по једном, име по име, нудимо вољеним члановима породице – прецима – спасоносне обреде и заветне благослове по Господњем обрасцу спаситеља на гори Сиону.
Како нам се храмови приближавају на многим местима, храмска жртва коју можемо да принесемо је да чешће тражимо светост у дому Господњем. Много година смо штедели, планирали и жртвовали се да бисмо дошли у храм. Сада, када околности дозволе, молим вас, долазите још чешће Господу у Његов свети дом. Нека редовно слављење Бога и служење у храму благослове, заштите и надахну вас и вашу породицу – породицу коју имате и породицу коју ћете имати и постати њен део једног дана.
Такође, где вам околности дозвољавају, молимо вас да размотрите благослов поседовања личне храмске одеће. Једна бака из скромне породице рекла је да од свега на свету оно што је највише желела је била сопствена храмска одећа. Њен унук је рекао: „Бака је шапнула: ’Служићу у својој храмској одећи, а када умрем, сахраниће ме у њој‘.” И када је дошло време, било је тако.
Као што председник Расел М. Нелсон поучио: „Све у шта верујемо и свако обећање које је Бог дао свом заветном народу спајају се у храму”
У времену и вечности, сврха стварања и природа самог Бога је да све чини за наше добро.
То је Господња вечна намера. То је Његово увид у вечност. То је Његово вечно обећање.
Када је живот у пометњи и сврха није јасна, када желите да живите боље, али не знате како, молим вас да дођете Богу, нашем Оцу и Исусу Христу. Верујте, Они живе, воле вас и желе све за ваше добро. Сведочим да то чине, бесконачно и вечно, у посвећено и свето име Исуса Христа. Амен.