Исправност: Христолика особина
Живот у исправности захтева да будемо верни Богу, једни другима и свом божанском пореклу.
У завршним сатима своје службе, Спаситељ је отишао на Маслинску гору у врт познат као Гетсемански врт и рекао је својим ученицима да чекају. Сада сâм, молио је свог Оца: „Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене”. Будући у агонији, Његова патња проузрокова да Он, „и то Бог, највећи од свих, [дрхти] од бола, и [крвари] из сваке поре, … и [пожеле] да не [мора] да [попије] горку чашу, и да [устукне]”. Ипак, у тренутку дубоког очаја, Спаситељ није устукнуо већ је „попи[о] и сврши[о] припрему своју зарад деце човечје”.
Као Јединорођени од Оца, Исус Христ је имао моћ над смрћу, над болом и патњом, али није устукнуо. Испунио је завет који је склопио са својим Оцем и, чинећи то, показао је христолику особину која је све важнија у свету у коме живимо – особину исправности. Остао је веран Богу, сваком од нас и свом божанском пореклу.
Исправност
Исус Христ је наш узор. Живот у исправности захтева да будемо верни Богу, једни другима и свом божанском пореклу. Исправност произилази из прве велике заповести о љубави према Богу. Због своје љубави према Богу верни сте Му у сваком тренутку. Разумете да постоји исправно и погрешно и да постоји апсолутна истина – Божја истина. Исправност значи да не снижавамо своја мерила или понашање да бисмо импресионирали друге или бити прихваћени од њих. Чините „оно што је исправно” и „нека уследе последице”. Недавна ажурирања мисионарског приручника Проповедај моје Јеванђеље додају исправност као христолику особину.
Пре неколико година, старешина Ухдорф је добио задужење да реорганизује наш кочић. Током нашег интервјуа, поставио ми је питање које нисам заборавио: „Да ли је било нечега у твом животу што би било срамотно за тебе или Цркву, да је дошло у додир са јавношћу?” Будући изненађен, мој ум је брзо прошао кроз цео мој живот, покушавајући да се присетим оних тренутака када сам можда погрешио и питајући се: „Да други знају све што сам урадио, шта би мислили о мени или Цркви?”
У овом тренутку, мислио сам да старешина Ухдорф пита само о достојности, али сам схватио да је то у ствари питање о исправности. Да ли сам веран ономе што говорим? Да ли свет види доследност мојих речи и дела? Да ли други виде Бога кроз моје понашање?
Председник Спенсер В. Кимбал је поучио: „Исправност” је наша „спремност и способност да живимо у складу са својим уверењима и обавезама”.
Одани Богу
Исправан живот захтева да прво и најважније будемо одани Богу.
Од раног детињства учили смо причу о Данилу у јами са лавовима. Данило је увек био одан Богу. Његови љубоморни сарадници „гледаху како би нашли што да за[мере] [њему]” и измислили су проглас којим се налажу молитве само њиховим боговима. Данило је знао за проглас, али је отишао кући и – док су му „прозори били отворени“ – клекнуо и молио се три пута дневно Богу Израеловом. Као резултат тога, Данило је бачен у јаму са лаовима. Ујутро је цар открио да га је Данилов Бог избавио и издао је нови проглас да се „свак боји и страши Бога Данилова, јер је он Бог живи”.
Цар је упознао Бога кроз Данилову исправност. Други виде Бога кроз наше речи и дела. Баш као и Данило, верност Богу ће нас све више издвајати од света.
Спаситељ нас је подсетио: „У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет”. Председник Расел М. Нелсон је саветовао: „[Надвладати свет] значи превазићи искушење да више бринемо о ономе што је од овога света него о ономе што је Божје. То значи више веровати у Христово учење него у људске филозофије.” Исто тако, морамо се одупрети искушењу да „свако својим путем ходи, и за сликом бога свога, чија је слика слична свету.”
Привлачност према супротностима из овог света је суштински део Божјег плана спасења. Начин на који реагујемо на привлачност је суштина онога ко смо – мерило наше исправности. Световна привлачност може бити непосредна да уништи верност у браку или неприметна попут објављивања анонимних коментара који критикују црквена учења или културу. Испољавање исправности у нашим изборима је спољашњи израз унутрашње посвећености да следимо Спаситеља Исуса Христа.
Одани другима
Као што исправност произилази из прве велике заповести да волимо Бога, то што смо одани једни другима произилази из друге, да волимо ближње као себе саме. Живот у исправности није живот у савршенству; то је живот у коме се свакодневно трудимо да пре свега будемо одани Богу и у склопу тога да будемо одани другима. Председник Оукс нас подсећа: „Наша ревност да држимо [ту] другу заповест не сме да нас натера да заборавимо прву.”
Свет се све више бори са исправношћу намећући стилове понашања или етичка правила која регулишу односе између људи и институција. Иако су добра, ова правила углавном нису укорењена у апсолутној истини и имају тенденцију да се развијају на основу културне прихватљивости. Слично питању које је поставио старешина Ухдорф, неке организације обучавају запослене да размотре како би њихове одлуке или процес доношења одлука изгледале ако би биле објављене онлајн или на насловној страни великих новина. Како Црква излази из мрака и таме, ми, као Данило, морамо да се уздигнемо изнад светских очекивања и да постанемо личности истинитог и живог Бога у свако време и на сваком месту.
Рећи да смо исправни је недовољно ако наши поступци нису у складу са нашим речима. Исто тако, хришћанска доброта није замена за исправност. Као заветни народ и као вође у Његовој Цркви, морамо бити беспрекорни и усклађени са мерилима које је Господ поставио.
Поступање са исправошћу гради веру и поверење и уверава друге да тежимо само да вршимо вољу Господњу. У нашим саветима се опиремо спољним утицајима и следимо поступак који је Господ открио, тражећи запажања од сваке жене и мушкарца и поступајући у складу са добијеним надахнутим саветима.
Наша пажња је усмерена ка Спаситељу и пазимо да избегавамо радње за које се може сматрати да служе нашим сопственим интересима, да користе нашој породици или да будемо благонаклони према некоме на уштрб другог. Трудимо се да избегнемо било какво понашање да на наше поступке могу утицати почасти човечје, да бисмо добили лично признање, примили више лајкова, били цитирани или објављени.
Одани свом божанском пореклу
На крају, живот у исправности захтева да будемо одани свом божанском пореклу.
Знамо неке који нису. Од посебног значаја је антихрист Корихор, који је завео срца многих, позивајући се на њихово „телесно мудровање”. Ипак, у последњим тренуцима свог живота, признао је: „Одувек знадох да постоји Бог”. Председник Хенри Б. Ајринг је поучио да је лагање „у супротности са природом наших духова”, нашим божанским пореклом. Корихор се преварио, и истине није било у њему.
Насупрот томе, пророк Џозеф Смит је са уверењем прогласио: „Знао сам то, и знао сам да Бог то зна, и нисам могао то порећи”.
Господ је волео Џозефовог брата Хајрума због његовог „чист[ог] срц[а]”. Он и Џозеф су остали одани до краја – одани свом божанском пореклу, светлости и знању које су примили, и одани ономе што су знали да могу постати.
Закључак
Измиримо се „са вољом Божјом”, и развијмо особину исправности сличну Христу. Следимо нашег Узора, Спаситеља света, и не устукнимо, већ живимо живот одани Богу, једни другима и нашем божанском пореклу.
Као што Јов рече: „Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју”. У свето име Исуса Христа, амен.