„Старешина Патрик Кирон: Припреман и позван од Господа”, Лијахона, мај 2024.
Нови позиви
Старешина Патрик Кирон: Припреман и позван од Господа
Господ је припремио старешину Кирона на јединствен начин и обдарио га низом духовних дарова који ће му омогућити да благосиља друге у свом светом позиву као посебан сведок „имена Христовог у целом свету”.
Једне суботе, неколико година након што су позвани као врховна власт Седамдесеторице, старешина Патрик Кирон и његова супруга, Џенифер, улазили су у супермаркет када су старешина В. Ролф Кер и његова супруга, Џенил, излазили. Кратко су поразговарали, а онда су се Керови упутили ка свом аутомобилу.
Готово у истом тренутку, један човек је пришао старешини Кирону и узбуђено га упитао: „Да ли је то био неко из врховне власти са ким сте разговарали?” Старешина Кирон је одговорио: „Да. То је био старешина В. Ролф Кер, из Седамдесеторице.” Човек је климнуо главом, погледао директно у старешину Кирона, не препознавши га, и рекао: „Увек можете препознати некога ко је врховна власт, зар не? Затим се човек удаљио.
„Волим ту причу јер баш добро показује како се осећам”, каже старешина Кирон са осмехом. „Могао бих да имам исто искуство данас, а тај човек ме вероватно и даље не би изабрао из гомиле као особу за врховну власт.
Самокритични хумор и понизност старешине Кирона чине га блиским онима који га познају или су имали повластицу да служе с њим. Позван у Веће дванаесторице апостола и заређен за члана 7. децембра 2023, старешина Кирон зна да у његовом новом позиву није најважнији он него текуће дело Господње.
„Сви ми постајемо део Његовог дела”, каже он, „трудећи се да помогнемо људима да осете Његову светлост и Његову љубав и Његову бригу. Оно што Он жели да ми чинимо као чланови Његове Цркве јесте да благосиљамо животе других.”
Господ је припремио старешину Кирона на јединствен начин и обдарио га низом духовних дарова који ће му омогућити да благосиља друге у свом светом позиву као посебан сведок „Имена Христовог у целом свету” (Учење и завети 107: 23). Обраћеник у Цркву са 26 година и једини члан Цркве међу својом браћом и сестрама, старешина Кирон је човек дубоке емпатије који зна како да слуша Божју децу, да се повеже са њима и да их утеши. По природи је милосрдан и налази радост у служењу. Дирнут нежним искуствима и губитком вољених, он сведочи да Спаситељ Исус Христ својим помирењем нуди лековити мелем и да ће једног дана све исправити.
Старешина Кирон је прави ученик Исуса Христа, који се узда у Господа. Он је вођа кога је лако пратити јер је посвећен слеђењу Спаситеља и привођењу људе Њему.
„Господ је”, каже председник Џефри Р. Холанд, вршилац дужности председника Већа дванаесторице апостола, „довео Патрика на позицију коју сада заузима”.
Брижни, одани родитељи
Патрик Кирон је рођен у Карлајлу у Камбрији, у северној Енглеској, 18. јула 1961. године, у породици Педија и Патрише Кирон. Када су се његови родитељи упознали, служили су у британским оружаним снагама током Другог светског рата – његова мајка као медицинска сестра у Индији и Бурми, а отац у Краљевском ваздухопловству (РАФ), распоређеном у Француској, Северној Африци, Сицилији и Италији.
Старешина Кирон се сећа својих родитеља, Педија и Патрише, по њиховом узорном животу оданости, служења и жртвовања.
Иако нису ишли у цркву, живели су животом породичне оданости, служења и жртвовања који је оставио трајан утисак на Патрика, најмлађег од петоро деце пара. Он памти Пат као брижну, „изузетну мајку”, која благо усмерава, углавном примером, и никада критична према било коме. Била је великодушна, постојана и изузетно уравнотежена. А Педија памти по „његовој енергији, љубазности и незадрживој топлини; његовој љубави према… сушним пустињама Арабије [и] бујним валовитим брдима Енглеске и Ирске; и његовој страсти према небу, сунцу и мору. Јасно могу препознати његов отисак у сопственој чежњи да будем напољу, на отвореном, на ваздуху и сунцу.”
После службе у РАФ-у, отац старешине Кирона отишао је да ради као снабдевач одбрамбених снага у Саудијској Арабији. Патрик је, као седмогодишњи дечак, тамо научио важну лекцију о послушности, што је као успомену испричао у свом првом говору на генералној конференцији као врховна власт. Игноришући упутства својих родитеља да носи ципеле током камповања у пустињи, отишао је у истраживање у „јапанкама” и задобио убод шкорпије у луку стопала.
Патрик Кирон као дечак у Саудијској Арабији.
Три године касније, млади Патрик се нашао у интернату у Енглеској, осећајући велику усамљеност без својих родитеља, усамљеност коју су ублажавала само њихова охрабрујућа писма.
„Ако упоредимо, Харију Потеру је дефинитивно било удобно у Хогвортсу. Било је тешко”, каже он о интернату. „Ишао бих кући само за Божић, Ускрс и летњи распуст. Правио сам мале календаре на листовима папира, стављајући црту свакога дана, одбројавајући дане док не будем могао да се вратим својој породици.”
Неколико година касније, док је Патрик био у свом другом интернату у Енглеској, снажна олуја се обрушила са Ирског мора. Настала олуја је поплавила 5.000 домова у околини. Патрик и његови другови из разреда позвани су да помогну у масовном чишћењу.
„Још се сећам тежине мокрих тепиха и смрада свега тога”, каже он. „Али сећам се да сам копао и обављао посао са својим школским друговима. И сећам се људи и њихове захвалности.”
То искуство је било можда Патриково прво запажање међусобних благослова пружања и примања служења. Касније је схватио да га је његово тинејџерско осећање несигурности напустило „док сам био укључен у овај велики напор да помогнем нашим комшијама”.
Након средње школе, Патрик се вратио у Саудијску Арабију, где је почео обуку из менаџмента у мултинационалном конгломерату за храну и пиће. То искуство је покренуло његов рад у неколико индустрија, да би на крају завршио у саветовању у области комуникација у Енглеској, са сестром Кирон.
„Мој свет се окренуо наопачке”
Када је Патрик имао 19 година, изгубио је оца и зета у трагичној саобраћајној несрећи у Саудијској Арабији. „Мој свет се окренуо наглавачке њиховим губитком”, каже он. Очева усмеравајућа рука, брижно охрабривање и пријатан и радостан поглед на свет су нестали. Изгубљен у тузи и празнини неко време, Патрик је отишао кући у Енглеску са својом мајком, али се на крају вратио да ради у Саудијској Арабији.
„Имао сам све могуће драгоцене прилике да учим и растем и видим како предузећа функционишу”, каже он. Посебно је био захвалан за „дивног шефа који ме је тренирао и водио и постао драг пријатељ. Он је био једна од неколико очинских фигура са којима сам био благословен од очеве смрти.”
Касније, док је радио у Лондону, Патрик је упознао неке чланове Цркве.
„Били су сјајни примери наше вере”, присећа се он. „Један од њих је био из Калифорније, и ја сам отишао и остао са том породицом док сам тамо радио.
То искуство је Патрику дало дивну основу за разумевање Цркве. Био је дирнут радошћу коју је породица пронашла у служењу, али је имао много питања о црквеном учењу и веровањима. Међутим, две године касније у Енглеској је срео неке „импресивне мисионаре” на улицама Лондона. Након што је с њима неколико месеци разговарао о Јеванђељу и када му је речено да не напредује ка крштењу, питали су га да ли би желео благослов.
„Пристао сам да добијем благослов од старијег мисионара кога сам познавао”, присећа се он. „Како сам се осећао током тог благослова био је кључни тренутак у мом обраћењу. Био је то апсолутно неоспоран осећај светлости, радости и мира који се речима не може описати. Речи благослова су се показале надахнутим и дефинитивно проницљивим.”
То искуство, заједно са „многим другим стварима у мом напредовању ка крштењу”, довело је Патрика до сведочанства о Спаситељу и Његовој обновљеној Цркви. Неколико месеци касније, на Бадње вече 1987, крштен је као члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.
За оне који траже сведочанство, старешина Кирон каже: „Изаберите веру и одговорите на позив упућен у Aлми 32. Пратите своја духовна осећања. Она ће вас водити и ви ћете знати.”
„Извор снаге”
Две године након крштења, Патрик је одлазио у одељење за младе пунолетне самце у Лондону када је упознао Џенифер Халм, студенткињу Универзитета Бригам Јанг из Саратоге, у Калифорнији. Џенифер је дошла у Лондон на шест месеци да студира историју уметности и енглеску књижевност. Најмлађа од осморо деце, одгајана је у Цркви.
Скоро одмах, Патрик јој је запао за око.
„Док сам га посматрала како комуницира са људима у одељењу, видела сам начин на који се опходио према њима”, каже Џенифер о Патрику. „Било да се ради о новом члану, поново активном члану, неком ко је имао проблеме или неком ко је био близак пријатељ, према свима се односио са истом врстом искрене љубави и интересовања. Тај квалитет ме је пре свега привукао њему. То је квалитет који сам видела да развија и који је Бог добро искористио током 33 године нашег брака.”
Љубав и поштовање старешине и сестре Кирон једно према другом омогућавају им да раде уједињени у вери.
Након забављања, пар се венчао у храму у Оукланду, у Калифорнији, у јануару 1991. Потом су одгајали своју породицу у Енглеској 19 година све док старешина Кирон није 2010. позван у врховну власт Седамдесеторице, након што је служио као вођа у неколико позива, укључујући председника кочића и обласне Седамдесеторице. Када је позван у Веће дванаесторице апостола, служио је као виши председник Седамдесеторице.
Старешина Кирон каже да је његова жена верна ученица која зна своје право порекло. „Она живи срећним, позитивним, конструктивним, корисним, радосним животом, са Спаситељем у средишту свега. Била ми је извор снаге и огроман благослов од тренутка када смо се упознали.”
Сузана, друга од три ћерке пара, каже да њена мајка воли да даје себе: „Она је пуна живота и светлости и има страст према Јеванђељу. И попут њеног оца, њена мајка је „одличан слушалац”.
Сузана и њене сестре кажу да им љубав и поштовање родитеља једно према другом омогућавају да раде уједињени у вери ка заједничким циљевима. Они слушају једно друго и поштују и цене размишљења и мишљења једно другог.
Ема, најмлађа ћерка пара, каже да су складан однос њених родитеља и отворена љубав према њиховој деци „учинили веома срећно и сигурно кућно окружење”.
Лизи Кирон Стахели, најстарија, каже за свог оца: „Тата гледа људе христоликим очима. Увек једва чека да охрабри и оснажи људе. Он види способност у сваком, без обзира на околности.”
Ема додаје: „Он је пун вере и воли радост коју му доноси Јеванђеље. Пошто је као одрасла особа открио обновљено Јеванђеље, он цени разлику коју оно чини у нечијем животу као извор светлости и радости.”
Старешина Кирон назива своје ћерке – Лизи (на слици са супругом Џонатаном), Сузан и Ему „најлепшом светлошћу у нашим животима, нашим највећим благом”.
Џин Б. Бингам, бивша врховна председница Потпорног друштва, описује старешину Кирона као смиреног под притиском. Она се присећа времена када су се она, старешина Давид А. Беднар из Већа дванаесторице апостола, старешина Кирон и други нашли у невољи у иностранству током политичког сукоба. Под вођством старешине Беднара, старешина Кирон је провео сате на сателитском телефону радећи са локалним званичницима и представницима Цркве како би творио пут за њихово уклањање.
„Његова мирна природа, усредсређени напори и надахнута запажања донели су решење које је омогућило наш безбедан одлазак”, каже сестра Бингам.
У децембру 2021, породица је била шокирана када је сазнала да је сестри Кирон дијагностикован рак дојке.
„Никада нисам мислила да ће рак погодити мене или нас”, каже сестра Кирон. Лечење које је уследило назвала је изузетно тешким, али је кроз све то Спаситељ био њен извор снаге. „Још увек сам на оралној хемотерапији, али сам захвална што могу да кажем да сам, што се лекара тиче, без рака.
Старешина Кирон каже: „Џен је кроз све то била постојана и беспрекорно верна. Свакодневно се захваљујемо на њеном здрављу, и захваљујемо се на изузетној бризи која јој је пружена.”
Као и са другим искушењима која су она и њен муж доживели, сестра Кирон каже: „Живот нам сервира оно што просто не желимо да радимо. Не волимо их. Нисмо их тражили. Али свеједно морамо да се суочимо са њима. Најбољи начин да се носимо са оним што је тешко је да се обратимо Господу и затражимо Његову снагу, полажући своју веру у Исуса Христа и у Његову милост и моћ. Давно сам научио много о томе како нам Спаситељ помаже у нашим најдубљим, најмрачнијим временима.”
Старешина и сестра Кирон стекли су то свето знање након рођења свог првог детета, Шона.
„Стена помирења Исуса Христа”
Током прве трудноће сестре Кирон, пар је рано сазнао на ултразвучном скенирању да њихов дечак има „тешку срчану аномалију, стање опасно по живот”, каже старешина Кирон. „Провели смо остатак трудноће тражећи најбоље докторе, кардиологе и кардиохирурге опремљене да се баве његовим посебним проблемом. Пронашли смо тим светске класе у Лондону и они су били уверени да могу да реше проблем.
Хирурзи су оперисали Шона када је имао 19 дана. Операција је била дуга и мукотрпна. После тога, каже старешина Кирон, „Шоново мало срце није могло поново да се покрене. Дакле, изгубили смо га. Његова смрт је била изузетно болна. То није био резултат за који смо постили, молили се и преклињали, али смо знали да је небеска рука у том искуству.”
Сестра Кирон каже: „Бог нас је водио кроз те месеце трудноће и прелеп, кратак живот нашег сина на начин да смо, на крају тога, знали да смо учинили све што смо могли за њега. То је била огромна утеха.”
Исцељење је дошло увећаним разумевањем Спаситељевог помирења и васкрсења, које је сестра Кирон стекла дубоким проучавањем 1. Нефија и 2. Нефија. „У тузи због нашег губитка, осећала сам се као да се вртим у црној рупи”, каже она. „А ипак, с времена на време, тај слободни пад је заустављала стена помирења Исуса Христа – јер је истинита. Његова милост, Његова жива стварност чине и најболније губитке подношљивим и пуним наде.”
Исцељење је дошло рођењем три ћерке овог пара. „Донеле су исцељење са собом”, каже старешина Кирон. „Оне су најлепша светлост у нашим животима, наше највеће благо.”
Исцељење је произашло кроз речи надахнутих црквених вођа, укључујући говор на генералној конференцији старешине Ленса Б. Викмана, у ком је старешина Викман делио бол ходања напуштеним болничким ходницима док је његов мали дечак умирао од дечје болести. „Старешина Викман учи да ’веровати значи видети‘ и да је вера поверење у Господа”, каже старешина Кирон. „Његов говор ми је био изузетно драгоцен због његовог јасног разумевања таквог искуства. То је било увећано много пута када сам га читао и слушао.”
А исцељење је дошло служењем другима у њиховом губитку – било да су избеглице у Европи, злостављани или потлачени, или колеге црквене вође, попут старешине Пола В. Џонсона, из Председништва Седамдесеторице, који је изгубио ћерку услед рака два месеца пре него што се придружио старешини Кирону у Председништву Европске области 2015.
„Он и сестра Кирон су били дивни што су нам помогли у том времену туговања и исцељења”, каже старешина Џонсон. „Били су тако осетљиви на нашу ситуацију. Увек сам их волео због тога.”
Такав је пут учеништва. Носимо бремена једни другима. Тугујемо са онима који тугују. Тешимо оне којима је утеха потребна. И стојимо као сведоци Бога – и вечног обећања радосних поновних окупљања омогућених кроз помирење Исуса Христа. (Видети Moсија 18:8-9.)
Старешина Кирон поздравља чланове у источној Европи.
Онда, када нам дођу тешка времена, та исцељујућа љубав и мелем служења су узвраћени. Као апостол Господа Исуса Христа, старешина Кирон је спреман да са целим светом подели ту јеванђеоску поруку наде, исцељења и мира.
„Зашто нам се дешавају тешка искушења?” пита старешина Кирон. „Зато што долазимо на земљу да учимо, да растемо, да будемо посвећени и да волимо и верујемо нашем Оцу на Небу и нашем Спаситељу. За сада, не можемо да их видимо, и они не могу да нас држе. Али благослови Спаситељевог помирења су бесконачни – бесконачни!”