Постати ученик Господа Исуса Христа.
Све разноврсне карактеристике које извиру из вере у Христа потребне су да бисмо били јаки у овим последњим данима.
Шта то значи бити ученик нашег Господа, Исуса Христа? Ученик је онај ко се крстио и вољан је да преузме на себе Спаситељево име и следи Га. Ученик настоји да постане као што је Он држањем Његових заповести у смртности, исто као што шегрт жели да постане попут свог мајстора.
Многи људи чују реч ученик и мисле да значи само „следбеник.” Али истинско следбеништво је стање битисања. Оно наговештава више него што је проучавање и примењивање листе појединачних особина. Ученици живе тако што Христове особине постају влакна у суштини њихових бића, као у духовној таписерији.
Чујте позив апостола Петра како да постанете Спаситељев ученик:
„Окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,
А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.”
Као што можете видети, за ткање духовне таписерије личног следбеништва потребно је више од једне нити. У Спаситељево време, многи су тврдили да су праведни у једном или другом аспекту свог живота. Практиковали су оно што ја називам селективнa послушност. На пример, држали су заповест да се уздржавају од рада суботом, па су и Спаситеља критиковали што је исцељивао тог светог дана. Давали су милостињу сиромашнима, али су нудили само свој вишак - оно што им није било потребно. Постили су али тужних лица. Молили су се али само да би их људи видели. Исус је рекао: „Уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.” Такви мушкарци и жене могу да се фокусирају на савладавање одређене особине или поступка, али не постају попут Њега у свом срцу.
О томе је Исус рекао:
„Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили?
И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње.”
Спаситељеве особине, како их ми сагледавамо, нису упуства која треба следити или списак који треба проверити. То су испреплетане карактеристике, које се међусобно надограђују, што у нама развија интерактивне начине. Другим речима, не можемо стећи једну христолику карактеристику без стицања других и утицања на њих. Када једна карактеристика ојача, исто тако јачају и многе друге.
У 2. Петровој посланици и у Учењу и заветима одсек 4, сазнајемо да је вера у Господа Исуса Христа темељ. Меримо веру оним што нас наводи да делујемо - својом послушношћу. „Будете ли имали веру у мене“, обећао је Господ, „имаћете моћ да чините све што је по мени потребно.” Вера је катализатор. Без дела, без честитог живота, наша вера нема моћ да активира следбеништво. Заиста, вера је мртва.
И стога, Петар објашњава: „Додајте својој вери честитост.“ Та честитост је више од сексуалне чистоће. То је чистоћа и светост и ума и тела. Честитост је такође моћ. Ако верно живимо по јеванђељу, имаћемо моћ да будемо честити у свакој мисли, осећању или поступку. Наши умови постају отворенији за подстицаје Светог Духа и Светла Христовог. Ми отелотворујемо Христа, не само у ономе што говоримо и радимо, него и у томе ко смо.
Петар наставља: „Додајте [својој] честитости, знање.” Када живимо честитим животом, упознајемо Небеског оца и Његовог сина на посебан начин. „Ко хоће [Очеву] вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога.” Tо знање је лично сведочанство произишло из личног искуства. То је знање које нас мења, тако да наша „светлост приања уз [Његову] светлост“ и наша „честитост љуби [Његову] честитост.” Својим честитим начином живота, прелазимо пут од „ја верујем“ до величанственог одредишта „ја знам“.
Петар нас упозорава да додамо „трезвеност знању; а трезвености стрпљење.“ Као трезвени ученици, живимо по јеванђељу на уравнотежен и стабилан начин. Не трчимо више него што имамо снаге. Из дана у дан храбро напредујемо, уз помоћ прочишћујућих изазова смртности.
На тај начин, трезвеношћу развијамо стрпљење и поверење у Господа. У стању смо да се ослонимо на Његов план за наше животе, иако Га не можемо видети својим природним очима. Дакле, можемо бити мирни и знати да је Он Бог. Када се суочимо са олујама невоље, питамо: „Шта желиш да научим из овог искуства?“ Са Његовим планом и циљевима у срцу, идемо напред не само истрајавањем у свему, него истрајавањем српљиво и добро.
То стрпљење, поучава Петар, води побожности. Као што је Отац стрпљив са нама, својом децом, ми постајемо стрпљиви једни са другима и са собом. Уживамо у слободи избора других и приликама које им она даје да напредују „редак по редак,” „све сјајнији и сјајнији до дана савршености.”
Од трезвености до стрпљења, и од сртпљења до побожности, наше природе се мењају. Стичемо братољубље које је заштитни знак свих правих ученика. Попут доброг Самарјанина, прелазимо пут да бисмо послуживали свакоме коме је потребна помоћ, чак и ако не припадају кругу наших пријатеља. Благосиљамо оне који нас куну. Чинимо добро онима који нас злобно искоришћавају. Постоји ли побожнија или христоликија особина ?
Сведочим да се труд који улажемо да бисмо постали ученици нашег Спаситеља заиста надограђује док не стекнемо љубав попут Његове. Та љубав је одређујућа карактеристика Христовог ученика:
„Ако jезике човечjе и анђелске говорим а љубави немам, онда сам звоно коjе звони или прапорац коjи звечи.
И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.”
Вера, нада и милосрђе квалификују нас за дело Господње. „А сад остаје… ово троје; али је љубав највећа међу њима.”
Браћо и сестре, сада више него икада, не можемо бити „ученик са скраћеним радним временом”! Не можемо бити ученици само у једној тачки доктрине. Све разноврсне карактеристике које извиру из вере у Христа - укључујући оне о којима смо говорили данас - потребне су да бисмо били јаки у овим последњим данима.
Док се искрено трудимо да будемо прави следбеници Исуса Христа, ове карактеристике ће бити испреплетане, надограђиване, и интерактивно ојачане у нама. Неће бити разлике између љубазности коју показујемо према непријатељима и љубазности коју поклањамо пријатељима. Бићемо подједнако поштени кад нико не гледа као и када други гледају. Бићемо посвећени Богу у јавности као што смо у својој приватности.
Сведочим да свако може бити Спаситељев следбеник. Следбеништво не зависи од узраста, пола или етничког порекла. Својим личним следбеништвом, ми, као свеци последњих дана, градимо колективну снагу на благослов наших браће и сестара широм света. Сада је време да се поново обавежемо да ћемо бити Његови следбеници са свом марљивошћу.
Браћо и сестре, позвани смо да будемо следбеници нашег Спаситеља. Нека ова конференција буде ваша прилика; „почните као у древним временима и приђите [Му] свим срцем својим.” Износим своје посебно сведочанство да Они живе. Нека нас Он благослови у нашем вечном настојању да постанемо посвећени и храбри следбеници. У име Исуса Христа, амин.