Окупљање Божје породице
Бог Отац жели да Његова деца поново буду код куће, у породицама и у слави.
Моја драга браћо и сестре, радујем се због прилике да будем са вама на почетку овог заседња генералне конференције Желим вам најтоплију добродошлицу.
Генерална конференција је увек време окупљања светаца последњих дана. Одавно смо прерасли могућност да се физички окупимо на једном месту, али Господ је обезбедио начине да благослови генералне конференције допру до вас, без обзира на то где се малазите. Иако је импресивно видети окупљање светаца у овом великом Конференцијском центру, ми који стојимо за овом говорницом увек имамо на уму милионе људи широм света, који су се окупили са нама, да гледају и слушају конференцију. Многи од вас су окупљени са својим породицама: неки су се можда окупили са пријатељима или члановима Цркве.
Где год да се налазите и на који год начин да чујете мој глас, молим вас да знате да иако нисте лично присутни, осећамо да сте у духу са нама. Надамо се да ћете сви осетити јединство са нама - да ћете осетити духовну моћ која долази кад год се група верника окупи у име Исуса Христа.
Осетио сам подстицај да вам данас говорим о другој врсти окупљања. Та врста се не дешава само сваких шест месеци попут генералне конференције. Уместо тога, оно траје непрекидно од раних дана обнове Цркве, а у последњих неколико година се убрзава. Говорим о окупљању Божје породице.
Како бих описао то окупљање, најбоље је да почнем од времена пре нашег рођења, пре онога што Библија назива „почетак“ (Постање 1:1). У то време живели смо са небеским Оцем као Његова духовна деца. То се односи на сваку особу која је икада живела на земљи.
Видите, имена „брат“ и „сестра“, нису за нас само пријатељски поздрави или изрази од миља. Они су израз вечне истине: Бог је дословно Отац целог човечанства; свако од нас је део Његове вечне породице. Пошто нас воли љубављу савршеног Оца, жели да напредујемо и усавршавамо се и постанемо попут Њега. Успоставио је план по ком ћемо доћи на земљу, у породицама, и имати искуства која ће нас припремити да се вратимо код Њега и живимо као што Он живи.
Централни део тог плана било је обећање да ће Исус Христ понудити себе за жртву, да би нас спасао од греха и смрти. Наш задатак у том плану је да прихватимо Спаситељеву жртву, послушношћу законима и обредима Јеванђеља. Ви и ја смо прихватили тај план. У ствари, радовали смо се због њега, иако је то значило напуштање присуства нашег Оца, и заборављање онога што смо тамо доживели са Њим.
Али нисмо послати овде у потпуну таму. Свако од нас је примио део Господњег светла, које се зове „Светло Христово“, да нам помогне да разазнајемо између добра и зла, исправног и погрешног. Из тог разлога они који живе са мало или нимало знања о Очевом плану, још увек могу у свом срцу осетити да су извесни поступци праведни и морални док други нису.
Наш осећај за исправно и погрешно посебно је изоштрен када подижемо сопствену децу. Скоро сваки родитељ има урођену жељу да своју деци поучи моралним врлинама. То је део чудесног плана небеског Оца. Он жели да Његова деца дођу на земљу, следећи вечни модел породица које постоје на небу. Породице су основна организациона јединица у вечном постојању и стога је Његова намера била да буду основна јединица и на земљи. Мада су земаљске породице далеко од савршенства, оне пружају Божјој деци најбољу прилику да буду дочекана са добродошлицом на свет, са једином љубављу на земљи која је близу онога што смо осећали на небу - родитељском љубављу. Породице су, такође, најбољи начин за очување и преношење моралних врлина и правих начела која нас највероватније воде назад у Божје присуство.
Само мала мањина Божје деце, током овог живота, стиче потпуно разумевање Божјег плана, заједно са приступом свештеничким обредима и заветима, који Спаситељеву помирбену моћ чине у потпуности делотворном у нашим животима. Чак и они са најбољим родитељима могу верно живети у складу са светлошћу коју имају, а да никада нису чули за Исуса Христа и Његово помирење нити су били позвани да се крсте у Његово име. То се односи на безбројне милионе наших браће и сестара у целој људској историји.
Неки могу сматрати да то није фер. Чак им то може послужити као доказ да нема плана, нема посебних захтева за спасење - осећање да праведни Бог пун љубави не би створио план који је доступан веома малом проценту Његове деце. Други могу закључити да је Бог сигурно унапред одредио коју од своје деце ће спасити и њима је дао јеванђеље, док они који никада нису чули за јеванђеље једноставно нису били „изабрани“.
Али због истина обновљених преко пророка Џозефа Смита, ви и ја знамо да је тај Божји план испуњен са много више љубави и праведности. Наш небески Отац једва чека да окупи и благослови целу своју породицу. Иако зна да неће сви одлучити да буду окупљени, Његов план даје сваком Његовом детету прилику да прихвати или одбије Његов позив. А породице су средиште тог плана.
Пре много векова, пророк Малахија је рекао да ће у будућности Бог послати Илију и он ће „обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховим, да не дођем и затрем земљу” (Maлахија 4:6).
Ово пророчанствоје је било толико важно да га је Спаситељ поновио када је посетио амерички континент после свог васкрсења (видети 3. Нефи 25:5–6). И када је анђео Морони посетио пророка Џозефа Смита, и он је цитирао пророчанство о Илији и срцима, очевима и деци (видети Историја Џозефа Смита 1:36–39).
Данас је 1. април. За два дана, 3. априла, обележава се 181 година од дана када је испуњено Малахијино пророчанство. Тог дана Илија је дошао и доделио Џозефу Смиту свештеничку моћ да печати породице за вечност (видети УИЗ 110:13–16).
Од тада па до данас, интересовање за истраживање породичне историје је невероватно порасло. Изгледа да је интересовање људи за своје порекло више од само случајне радозналости и оно све више расте. Родословне библиотеке, удружења и технологије појавили су се широм света ради подржавања тог интересовања. Моћ интернета да побољша комуникацију омогућила је породицама да раде заједно на истраживању породичне историје, брже и темељније него што је икада пре било могуће.
Зашто се све то догађа? У недостатку бољег термина, назовимо то „духом Илијиним.“ Можемо га назвати и „испуњењем пророштва“. Износим сведочанство да је Илија дошао. Срца деце - вас и мене - окренула су се нашим очевима, нашим прецима. Љубав коју осећате према својим прецима је део испуњења тог пророчанства. Она је дубоко укорењена у вашој свести о сопственом пореклу. Али повезана је са много више тога него са само наслеђеном ДНК.
На пример, када следите подстицаје да учите о породичној историји, можда ћете открити да неки даљи рођак име неке ваше црте лица или ваше интересовање за књиге или таленат за певање. То би могло бити веома занимљиво, па чак и оштроумно. Али ако се ваш рад заустави на томе, осетићете да нешто недостаје. Разлог томе је што је за окупљање и уједињавање Божје породице потребно више од топлих осећања Потребни су завети склопљени у вези са свештеничким обредима.
Многи од ваших предака нису примили те обреде. Али захваљујући Божјој промисли, ви јесте. И Бог је знао да ћете бити привучени својим прецима у љубави и да ћете имати технологију која вам је потребна да бисте их идентификовали. Такође је знао да ћете живети у времену када ће приступ светим храмовима, у којима се ти обреди врше, бити већи него икада у историји. Знао је да може имати поверења у вас, да ћете извршити то дело за своје претке.
Наравно, сви ми имамо много горућих и важних одговорности за које су нам потребни пажња и време. Свако од нас сматра да је нешто од онога што Господ очекује да урадимо изван наших могућности. Срећом, Бог за сваког од нас обезбеђује начин да стекнемо поверење и задовољство у нашем служењу, укључујући служење у вези са породичном историјом. Снагу да чинимо оно што Он тражи стичемо захваљујући нашој вери да Господ не даје заповест „ако [нам] не припреми пут да [извршимо] оно што [нам] заповеда” (1. Нефи 3:7).
Из искуства знам да је тако. Пре много година, као студент, упознао сам човека који је радио за једну од највећих компанија за компјутере на свету. То је било у време када су комјутери тек почели да се користе, и десило се да га је компанија послала да прода компјутере Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.
Колико сам могао да видим, овај продавац није имао веру. Ипак, рекао је са чуђењем и огорчењем: „У овој цркви су радили оно што они називају ‘родословље’, у потрази за именима људи који су мртви, покушавајући да открију своје претке. Људи, углавном жене, трчали су између ормара, претражујући информације преко малих картица“. Ако се добро сећам, рекао је да су даме носиле патике како би се могле кретати мало брже. Човек је наставио: „Када сам схватио величину онога што су се трудили да ураде, схватио сам да сам открио разлог за проналазак компјутера.“
Па, био је делимично у праву. Компјутери ће бити важан део будућности рада на породичној историји - не само компјутери које је он продавао. Један надахнути вођа Цркве одлучио је да не купи његове компјутере. Црква је чекала технологију која у то време још увек није била измишљена. Али, у годинама које су уследиле научио сам да чак и најбоља технологија никада не може бити замена за откривење с неба, попут оног које је примио тај црквени вођа. Ово је духовно дело и Господ га усмерава преко свог Светог Духа.
Пре само неколико недеља, радио сам на својој породичној историји, са саветником поред себе и другим помагачем за телефоном. На монитору испред мене био је проблем који нисам могао да решим својом смртничком моћу. Видео сам имена две особе, која су ми послата заваљујући чуду технологије, која су чекала на храмски обред. Али проблем је био у томе што су имена била другачија, али постојала је сумња да је можда у питању иста особа. Мој задатак је био да откријем истину.
Питао сам своје консултанте да ми кажу. Рекли су: „Не, ти мораш изабрати.“ И били су потпуно сигурни да ћу открити истину. Компјутер, са свом својом моћу и информацијама, оставио ми је благослов да буљим у та имена на екрану, вреднујући доступне информације, тражећи друга истраживања, молећи се у себи, и откривајући шта је истина. Док сам се молио, са сигурношћу сам знао шта треба да радим - као и у другим ситуацијама када је требало да се ослоним на небеску помоћ у решавању проблема.
Ми не знамо која чуда ће људи створити захваљујући надахнућу од Бога, како би помогао у свом делу окупљања Његове породице. Али какви год величанствени изуми да се појаве, њихова употреба ће захтевати Духа који делује на људе попут вас и мене. Не треба да будемо изненађени. На крају крајева, то су вољени синови и ћерке Божје. Он ће послати свако потребно надахнуће које ће им пружи могућност да се врате код Њега.
У последњих неколико година, млади Цркве су на надахњујући начин одговорили духу Илијином. Многи сада поседују храмске препоруке са ограниченом употребом и често их користе. Храмске крстионице су запослене више него икада; неки храмови су чак морали да коригују своје распореде како би се прилагодили већем броју младих који долазе у храм.
Некада је био редак али добродошао изузетак да млади доносе имена својих предака у храм. Сада је то нормална појава, и веома често су млади ти који су пронашли те претке.
Поред тога, многи млади су открили да је одвајање времена за истраживање породичне историје и храмски рад продубило њихово сведочанство о плану спасења. Увећало је утицај Духа у њиховом животу и смањило утицај противника. Помогло им је да се осећају ближе својим породицама и ближе Господу Исусу Христу. Научили су да ово дело не спасава само мртве; спасава све нас (видети УИЗ 128:18).
Млади су стекли одговарајућу перспективу; сада њихови родитељи треба да учине исто. Сада има много људи који су прихватили крштење у духовном свету, због дела извршеног од стране младих, и они чекају на друге обреде, које само одрасли моги извршити у храмовима на овом свету. Дело окупљања породице небеског Оца није само за младе људе, и није само за деде и бабе. Намењено је свима. Сви смо ми сакупљачи.
То је дело наше генерације, коју је апостол Павле назвао „уредбом извршетка времена“, када ће Бог да „све састави у Христу што је на небесима и на земљи; у Њему” (Eфесцима 1:10). То је омогућено делом Помирења Божјег Вољеног Сина, Исуса Христа. Због Њега, чланови наше породице, „који сте некада били далеко, близу постадосте крвљу Христовом. Јер је Он мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, телом својим,” (Eфесцима 2:13–14). Осетили сте то, попут мене, када сте доживели пораст љубави гледајући слику неког претка. Осетили сте то у храму, када вам је име на картици представљало више од имена, и нисте могли да се отмете утиску да та особа зна за вас и да осећа вашу љубав.
Сведочим да Бог Отац жели да Његова деца поново буду код куће, у породицама и у слави. Спаситељ живи. Он управља овим делом и благосиља га, и чува нас и води. Захвалан је за вашу верну службу у окупљању породице свога Оца, и ја вам обећавам надахнуту помоћ коју тражите и која вам је потребна. У име Исуса Христа, амен.