Лепота светости
Наш Отац на небу обезбедио нам је све што је потребно да бисмо постале свете као што је Он свет.
Док сам се припремала за овај састанак, у срцу су ми биле многе верне сестре које сам упознала, близу и далеко. По мом мишљењу, најбоље су описане у псалму цара Давида који говори о захвалности: „Дајте Господу славу према имену Његовом. Носите даре и идите у дворе Његове. Поклоните се Господу у светој красоти.”
Видим лепоту светости у сестрама чија срца су окренута свему што је добро, којe желе да постану попут Спаситеља. Оне предају Господу целе своје душе, срце, моћ, ум, и снагу свакодневним начином свог живота. Светост је основа настојања и борбе да држимо заповести и поштујемо завете које смо склопиле са Богом. Светост је када доносимо одлуке које ће задржати Светог Духа за нашег водича. Светост је када се оканимо својих природних склоности и постанемо светице кроз помирење Христа Господа. „Сваки тренутак [наших живота] мора бити светост Господња.”
Бог небеса заповедио је деци Израеловој: „Јер ја сам Господ Бог ваш; зато се освећујте и будите свети, јер сам ја свет; и немојте се скврнити.”
Старешина Д. Тод Кристоферсон је пoучио: Наш Небески Отац је Бог великих очекивања … Он нам предлаже да нас учини светима како бисмо могли ‘поднети селестијалну славу’ (УИЗ 88:22)’ и ‘пребивати у Његовом присуству’ (Moјсије 6:57).” У Lectures on Faith (Предавања о вери) пише: „Ниједно биће не може уживати у Његовој слави а да не поседује Његову савршеност и светост.” Наш Отац на небу нас познаје. Воли нас и обезбедио нам је све што је потребно да бисмо могле постати свете као што је Он свет.
Ми смо ћерке небеског Оца, и свака од нас има божанско наслеђе светости. Наш Отац на Небу је изјавио: „Гле, ја сам Бог; Човек Светости је име моје.” У предсмртничком свету, волеле смо свог Оца и клањале Му се. Желеле смо да будемо попут Њега. Из савршене родитељске љубави дао је свог вољеног Сина, Исуса Христа, да нам буде Спаситељ и Откупитељ. Он је Син човечји, човек светости. Његово име је свето, Светац Израелов.
Наша нада у светост заснована је у Христу, у Његовој милости и Његовој благодати. Са вером у Исуса Христа и Његово помирење можемо постати чисте, без мрље, када се одрекнемо сваке безбожности и искрено покајемо. Крштене смо водом за опроштај греха. Наше душе се посвећују када примимо Светог Духа отвореног срца. Сваке недеље учествујемо у обреду причести. У духу покајања, са искреном жељом да будемо праведне, заветујемо се да ћемо бити спремне да преузмемо на себе Христово име, сећамо Га се и држимо Његове заповести, како би Његов Дух увек био са нама. Током времена, док се трудимо да постанемо једно са Оцем, Сином и Светим Духом, постајемо учеснице у њиховој божанској природи.
Светост је држање наших завета
Ми препознајемо мноштво тестова, искушења и невоља које нас могу одвојити од свега што је честито и хвале вредно пред Богом. Али наша смртничка искуства нам нуде прилику да изаберемо светост. Најчешће је то жртвовање ради држања наших завета, који нас посвећују и чине светима.
Видела сам светост којом је зрачила Евангелина, 13-годишња девојчица у Гани. Један од начина на које држи своје завете је увеличавање свог позива као председница свог разреда Кошнице. Понизно је објаснила да иде у домове својих пријатељица, мање активних младих жена, да би питала њихове родитеље да им дозволе да дођу у цркву. Родитељи јој кажу да је то тешко, јер недељом деца морају да обављају кућне послове. Стога Евангелина иде и помаже у кућним пословима, и захваљујући њеним настојањима њене пријатељице често имају дозволу да иду у цркву.
Ако се будемо држале пратећих завета, свети свештенички обреди ће нас променити, посветити, и припремити нас за улазак присуство Господње. Ми носимо бремена других; ми јачамо једни друге. Задржавамо опроштај грехова када пружамо духовну и материјалну помоћ сиромашнима, гладнима, голима и болеснима. Држимо себе неукаљанима од света када светкујемо Шабат и достојно узимамо причест на свети дан Господњи.
Благосиљамо своје породице и од својих домова правимо света места. Обуздавамо своје страсти како бисмо се испуниле чистом и трајном љубављу. Допиремо до других у доброти, са саосећањем, и стојимо као сведоци Божји. Постајемо сионски народ, једног срце и једног ума, чисти људи који живе заједно у јединству и праведности. Јер Сион мора узрасти у лепоти, и у светости.”
Сестре, дођите у храм. Ако желимо да будемо свети људи спремни да приме Спаситеља приликом Његовог доласка, морамо устати и оденути се у своје дивне хаљине. Са снагом и чашћу одричемо се световних начина и држимо своје завете да бисмо биле „чистоћом одевене, да, и то одећом праведности.”
Светост нам доводи Светог Духа за водича
Светост је дар од Духа. Тај дар прихватамо када бирамо да чинимо оно што ће увећати посвећујућу моћ Светог Духа у нашим животима.
Када је Марта примила Исуса Христа у свој дом, осетила је огромну жељу да служи Господу најбоље што може. Њена сестра, Марија, изабрала је да седи код Исусових ногу и да слуша Његову реч. Када се Марта осетила оптерећеном због служења без помоћи, пожалила се Спаситељу: „Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим?”
Волим ове речи најблажег прекора који могу да замислим. Са савршеном љубављу и бесконачном самилошћу, Спаситељ је опоменуо:
„Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.”
Сестре, ако желимо да будемо свете, морамо научити да седимо крај ногу свеца Израеловог и одвојимо време за светост. Да ли остављамо телефон, бескрајну листу обавеза, и бриге о световним стварима? Молитва, проучавање и слушање речи Божје призивају у наше душе Његову прочишћујућу и исцељујућу љубав. Одвојимо време за светост да бисмо се испуниле Његовим светим и посвећујућим Духом. Са Светим Духом, као својим водичем, бићемо спремне да примимо Спаситеља у лепоти светости.
Светост постаје светац кроз помирења Исуса Христа
Према надахнутим речима цара Венијамина, они који постану свеци кроз помирење Исуса Христа су они који су смерни, кротки, понизни, стрпљиви и пуни љубави, попут Спаситеља. Он је пророковао о Исусу Христу: „Господ Сведржитељ који влада који беше и који јесте од све вечности до све вечности, сићи ће са неба међу децу човечју и боравити у колиби од глине.” Дошао је да благослови болесне, хроме, глуве, слепе, и да оживи мртве. А ипак је трпео „више него што човек поднети може а да не умре.” И мада је једини преко кога спасење долази, ругали су Му се, бичевали Га и разапели. Али Син Божји је устао из гроба да бисмо сви ми могли превладати смрт. Он је тај који ће стајати да суди свету по правди. Он је тај који ће нас све откупити. Он је Светац Израелов. Исус Христ је лепота светости.
Када су из народа цара Венијамина чули његове речи, пали су на земљу, толика је била њихова понизност и поштовање према благодати и слави нашег Бога. Препознали су своје телесно стање. Да ли смо потпуно свесне своје зависности од благодати и милости Христа, нашег Господа? Да ли препознајемо да нам сваки добар дар, материјални и духовни, долази посредством Христа? Да ли имамо на уму да нам према вечном Очевом плану, мир у овом животу и слава вечности припадају само у Његовом светом Сину и преко Њега?
Надам се да ћемо се прикључити народу цара Венијамина у гласном усклику: „O, смилуј се и примени помирбену крв Христову како бисмо примили опроштај греха својих и да срца наша могу бити очишћена, јер верујемо у Исуса Христа, Сина Божјег, који створи небо и земљу и све друго.”
Сведочим да ће нас, ако дођемо Свецу Израеловом, Његов Дух походити како бисмо се испуниле радошћу, примиле опроштај греха и мирну савест.
Небески Отац је свакој од нас дао способност да постанемо свете. Надам се да ћемо дати све од себе у држању својих завета и прихватити Светог Духа за свог водича. Са вером у Исуса Христа, захваљујући Његовом помирењу постајемо светице како бисмо примиле бесмртност и вечни живот и дале Богу, нашем Оцу, славу достојну Његовог имена. Нека наши животи буду свети приноси, да можемо у лепоти светости изаћи пред Господа. У свето име Исуса Христа, амен.