Пријатељима и истраживачима Цркве
Ако платите цену откривења, понизите се, читате, молите се, и кајете, небеса ће се отворити и знаћете да Исус јесте Христ.
У петак послеподне, 16. септембра1988, у састајалишту одељења Висенте Лопез у Буенос Ајресу, у Aргентини, крштен сам као члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Веома добар пријатељ, Алин Спанаус, крстио ме је тога дана, и ја сам осећао срећу, олакшање и спремност да учим више.
Данас бих желео да поделим неке лекције које сам научио на свом путу ка крштењу – лекције које, надам се, могу помоћи вама који слушате а још увек нисте чланови Цркве. Молим се да Дух може дотаћи ваша срца као што је моје.
Прво, упознавање мисионара
Зашто би нека особа без присилних изазова, потреба или питања била заинтересована да упозна мисионаре и слуша њихове лекције? Па, у мом случају била је то љубав – љубав према девојци, девојци чије је име Рене. Заљубио сам се у њу и желео сам да се оженим са њом. Била је другачија и имала је различите стандарде од већине девојака које сам познавао. Али заљубио сам се у њу и питао је да се уда за мене – а она је рекла не!
Био сам збуњен. Мислио сам да сам баш добра прилика! Био сам згодан, стар 24 године, завршио сам факултет и имао одличан посао. Она је говорила о свом циљу – да се уда само за неког ко је може одвести у храм, да имају вечну породицу – и одбила је моју понуду. Желео сам да наставимо везу, тако да сам пристао да чујем мисионаре. Да ли је то добар разлог за упознавање са мисионарима? Па, за мене је био.
Када сам се први пут срео са мисионарима нисам разумео много тога о чему су говорили, и истину говорећи, можда нисам обраћао много пажње на њих. Срце ми је било затворено за нову религију. Само сам желео да докажем да нису у праву и добијем на времену да бих убедио Рене да се ипак уда за мене.
Данас су моја деца одслужила и служе мисије, и разумем жртве које ти млади мушкарци и жене подносе да би поучавали Јеванђеље Исуса Христа. Сада ми је жао што нисам обратио више пажње на старешину Ричардсона, старешину Фарела и старешину Хајланда, дивне мисионаре који су ме поучавали.
Тако, од моје прве лекције, кажем вама пријатељи и истраживачи Цркве, једном када упознате мисионаре, молим вас да их схватите озбиљно; они се одричу значајних година свог живота само због вас.
Друго, одлазак у Цркву
Први пут када сам присуствовао црквеном састанку чуо сам многе речи које за мене нису имале смисла. Ко су Кошнице? Шта је Ароново свештенство? Потпорно друштво?
Ако је то први пут да присуствујете црквеном састанку и осећате се збуњено због нечега што не разумете, не брините! И ја сам био збуњен. Али, још увек се сећам утисака, нових осећања мира и радости које сам доживео. Тада то нисам знао, али Свети Дух ми је шаптао на ухо и у срце: „Ово је исправно.“
Дакле, допустите ми да вам ову лекцију кажем у једној реченици: ако сте збуњени, не брините се; сетите се осећања која сте доживели; она долазе од Бога.
Треће, читање Мормонове књиге
После неколико сусрета са мисионарима нисам баш много напредовао. Осећао сам да нисам добио потврду о истинитости јеванђеља.
Једнога дана Рене ме је питала: „Да ли читаш Мормонову књигу?“
Одговорио сам „не.“ Слушао сам мисионаре. Није ли то довољно?
Са сузама у очима Рене ме је уверавала да зна да је Мормонова књига истинита и објаснила ми је да је једини начин, ако желим да знам да ли је истинита – погодите шта – да је читам! А онда питам!
Читајте, промишљајте у срцима својим, и „питајте Бога, Вечног Оца, у име Христово, … срца искреног, са правом намером, имајући веру у Христа” (Moрони 10:4) да ли је Moрмонова књига истинита, да ли је ово истинита црква.
Дакле, трећа лекција, у једној реченици: када то примите – Мормонову књигу – и опоменути сте да читате и питате Бога да ли је истинита, урадите тако!
Последње, покајање
Последње искуство које сам желео да поделим је о покајању. Када сам завршио са свим мисионарским лекцијама још увек нисам био убеђен да треба да мењам било шта у свом животу. Једнога дана је старешина Катлер, млади самоуверени мисионар, који је слабо говорио шпански, рекао: „Хоакине, хајде да читамо заједно књигу Aлмину 42, и док будемо читали укључићемо твоје име.”
Помислио сам да је то луцкасто, али сам урадио као што је старешина Катлер замолио и у 1. стиху прочитао: „И ево, сине мој [Хоакине], опажам да има још нешто што узнемирава ум твој, што не можеш да разумеш.” О! Књига се обраћала мени.
A у 2. стиху смо прочитали: „Ево, гле, сине мој [Хоакине], објаснићу ти то,” а онда је описан Адамов пад.
А онда у 4. стиху: „И тако видимо да [Хоакину] беше дато време да се покаје.”
Наставили смо да читамо полако, стих за стихом, све док нисмо дошли до последња три стиха. Тада ме је погодила јака сила. Књига се обраћала директно мени, и почео сам да плачем док сам читао, „A сада, [Хоакине] сине мој, желим да не допустиш више да те то узнемирава, и нека те само греси твоји узнемиравају таквим немиром који ћете привести … покајању” (стих 29).
Сада схватам да сам очекивао да примим откривење а да не платим цену. До тада никада нисам искрено разговарао са Богом, а идеја да разговарам са неким ко није присутан чинила ми се бесмисленом. Морао сам да се понизим и учиним оно што је тражено од мене, чак иако је то у мом световном уму звучало блесаво.
Тога дана отворио сам своје срце за Духа, пожелео да се покајем и желео да се крстим! Пре тог тренутка о покајању сам размишљао као о нечем негативном, повезаним само са грехом и лошим поступцима, али изненада, видео сам га у другачијем светлу – као нешто позитивно што рашчишћава пут ка расту и срећи.
Старешина Катлер је данас овде и желим да му захвалим што ми је отворио очи. Свака одлука коју сам донео у свом животу од тада била је под утицајем тренутка када сам се понизио, молио за опроштај, а Помирење Исуса Христа за мене постало је део мог живота.
Дакле, последња лекција у једној изјави: Доживите покајање; ништа вас не привлачи ближе Господу Исусу Христу од жеље да се мењате.
Мој драги истраживачу, пријатељу Цркве, ако данас слушаш, веома си близу да достигнеш највећу радост. Близу си!
Допусти ми да те позовем, свом енергијом свога срца, и из дубина своје душе, иди и крсти се! То је најбоља ствар коју ћеш икада учинити. То неће променити само твој живот, него и животе твоје деце и унучади.
Господ ме jе благословио породицом. Оженио сам се са Рене и имамо четворо дивне деце. А због свог крштења, могу их, попут древног пророка Лехија, позвати да једу плод са дрвета живота, који је љубав Божја (видети 1. Нефи 8:15; 11:25). Могу им помоћи да дођу Христу.
Зато вас молим да размислите о мојим искуствима, и (1) схватите мисионаре веома озбиљно, (2) идите у Цркву и памтите духовна осећања, (3) читајте Мормонову књигу и питајте Господа да ли је истинита, и (4) доживите покајање и крстите се.
Сведочим вам да, ако платите цену откривења, понизите се, читате, молите се, и покајете, небеса ће се отворити и знаћете, као што ја знам, да Исус јесте Христ, да је Он мој и ваш Спаситељ. У име Исуса Христа, амин.