„Бог ми је показао да имам сврху”, Лијахона, јул 2024.
Портрети вере
Бог ми је показао да имам сврху
Пао сам са дрвета, али ме је Господ спасао да бих могао да преокренем свој живот и помогнем особама са инвалидитетом као што је мој.
Фотографије: Кристина Смит
Присуствовао сам верској конференцији са својом сестром када ме је замолила да се попнем на дрво и уберем гомилу кокоса за конференцију. Док сам брaо кокосове орахе на врху дрвета, изненада сам се онесвестио и пао. Тешко сам пао на леђа и више нисам осећао ноге.
Одвезли су ме у болницу, где су ми лекари стабилизовали кости на леђима. Три месеца сам лежао на леђима у болници, без могућности чак ни да седим. Било је то емотивно и депресивно време. Само сам лежао и питао се шта ће бити са мном и шта ћу даље.
Саветуј се са Господом
После три месеца, речено ми је да идем на Нови Зеланд на операцију леђа. Операција је успела да могу да седим уместо да само лежим. Док сам био у болници на Новом Зеланду, упознао сам девојку која је тамо радила. Питала ме је: „Да ли се познајемо? Изгледаш ми познато.”
Почели смо да ћаскамо. Говорила је о Јеванђељу Исуса Христа и дала ми је Мормонову књигу. У почетку је нисам читао. Оставио сам је нетакнуту поред свог кревета. Међутим, једног дана сам био сâм и на телевизији није било ничега занимљивог. Онда сам угледао Мормонову књигу на свом столу. Отворио сам је и почео непрестано да је читам.
Док сам читао, имао сам осећај да је нешто другачије у Мормоновој књизи и да она мора да садржи право Јеванђеље Исуса Христа. Девојка у болници је обележила неколико стихова, од којих је један био Aлма 37:37: „Саветуј се са Господом у свему што чиниш, и Он ће те на добро упутити.”
Те речи су ми се појавиле и навеле ме на размишљање. Да бих знао да ли је Црква Исуса Христа светаца последњих дана права црква, знао сам да морам да се посаветујем са Господом. Такође, желео сам да идем да лично видим ту цркву.
Моје безнађе је ишчезло
Када сам се вратио кући са Новог Зеланда, позвао сам мисионаре да ме поучавају. Док сам учио, примио сам сведочанство да је то Христова црква. Захвалан сам мисионарима који су ме поучавали. На мом крштењу имали су снаге да ме однесу у воду – један ме је држао у наручју док је други обављао моје крштење.
Са својим крштењем, сва осећања депресије и безнађа које сам претрпео су ишчезла. Знао сам да имам сврху у животу и да ме Бог воли.
Пре него што сам се крстио, осећао сам стид због својих инвалидских колица. Међутим, након што сам се крстио, почео сам да долазим у одељење сваке недеље и да учествујем у активностима младих пунолетних самаца. Чак сам ишао и на игранке, плесао у инвалидским колицима уз сваку песму. Такође сам се придружио мрежи за Самоанце са повредама кичме.
Схватио сам да сам се излечио од осећаја да морам да се кријем. У Цркви сам стекао самопоуздање да поново идем међу људе.
Господ ми је, такође, помогао да се трудим и развијем када сам био охрабрен да похађам трогодишњи програм у Камбоџанској школи за протетику и ортотику (CSPO). Нисам био сигуран да могу да се прикључим програму јер се нико у инвалидским колицима никада није пријавио. Међутим, околности су ми на крају омогућиле да будем у могућности да присуствујем CSPO-у у Камбоџи. Тамо сам дипломирао као први студент са инвалидитетом у историји програма.
Пре него што се крстио, Посенаи се осећао непријатно што је у инвалидским колицима. Али после крштења, каже: „Стекао сам самопоуздање да поново идем међу људе.”
Након што сам се вратио на Самоу, говорио сам на богослужењу YSA о здрављу. После конференције, једна жена ми је пришла да се рукује са мном и каже ми да јој се допао мој говор. Лагиманофиа се тек вратила са мисије. Од тренутка када сам је упознао, осетио сам да ме је употпунила. Молио сам се да нађем некога ко би могао да буде сапутник и ко би ме волео и прихватио.
Када смо Лагиманофиа и ја почели да излазимо, она је бринула о мени и прихватила ме, а њена породица је била подршка. Венчали смо се и наши животи су се заувек променили када смо усвојили Посенаи мл. Бог нас је припремио да га усвојимо. Његово присуство у нашем животу нас је учинило веома срећнима.
Могу ли да служим?
У Цркви сам позван за одељењског књиговођу, а касније и за саветника у бискупству. Нисам могао да верујем да неко у инвалидским колицима може да служи. Због несреће сам се осећао бескорисно, али због рада у Цркви сам се осећао корисним, што ми је помогло да схватим да могу да дам свој допринос. Волим прилику да се приближим Исусу Христу када служим.
Као саветник у бисупству, желео сам вођство да бих био бољи у свом позиву. То ме је натерало да се више припремам за сваку недељу. Стекао сам навику да читам Света писма и имао сам прилике да сведочим. То што сам био вођа у цркви чак ми је помогло да постанем пословођа на послу. Изградио сам осећај да могу да преводим и говорим, што ми је омогућило да предводим у другим областима.
Сада радим као директор одељења за протетику и ортотику у болници Тупуа Тамасесе Меаоле, главној болници Самое. Моје одељење снабдева око 500 особа годишње са помагалима за ходање и инвалидским колицима. Црква, преко самоанског Министарства здравља, помаже у обезбеђивању потребних инвалидских колица и материјала за израду протеза (видети philanthropies.ChurchofJesusChrist.org/humanitarian-services). Ова помагала помажу људима да се врате на посао и постану самостални. Такође, дају људима наду и пут назад у живот, за који су мислили да су изгубили.
„Рад у Цркви учинио је да се осећам корисним и схватим да могу да допринесем”, каже Посенаи. „Волим прилику да се приближим Исусу Христу док служим.”
Ослањајте се на Господа
Када бих давао савете другима са инвалидитетом, рекао бих: „Не дозволите да вас инвалидитет спречи у ономе у шта верујете. Уложите своје срце у оно што желите да постигнете и напорно радите на томе. Када тражите помоћ Господа, Он ће вас благословити [видети 2. Нефи 32:9].”
Са тим уверењем, настављам даље, и то ме чини оним што сам данас. Верујем да сам овде и да сам спасен са сврхом. Пао сам са тог дрвета, али ме је Господ спасао да бих могао да преокренем свој живот и да радим ово дело које помаже свим овим људима. Господ ме је поучио да могу помоћи многим људима – не упркос свом инвалидитету, већ због њега.