„За шта можемо да се молимо?”, Лијахона, јул 2024.
Хајде за мном
За шта можемо да се молимо?
У Aлми 33 и 34, поучени смо да се можемо молити било где, у било које време, у вези са било чим. Следе неки примери појединаца који се моле у различитим ситуацијама.
Док читате ова искуства, размислите о неким од начина на које сте се молили за „стада на пољима својим”, и „у одајама својим и скровитим местима својим, и у пустињи вашој” (Aлма 34:25, 26).
Светац последњих дана Алма Ричардс постао је део олимпијског тима 1912.
Молитва на Олимпијади
Скакач у вис, Алма Ричардс био је део олимпијског тима у атлетици 1912. који се такмичио у Стокхолму, у Шведској. Током такмичења, други су били елиминисани један по један док нису остали само Алма и још један такмичар.
„Док се Алма спремао да скочи, ум му је био у збрци. Био је ту, представљајући своју земљу на највећем атлетском такмичењу на свету. Ипак је осећао слабост, као да је цео свет почивао на његовим плећима. Мислио је на Јуту, своју породицу и свој родни град. Мислио је на BYU и свеце. Погнувши главу, тихо је молио Бога да му да снагу. „Ако је исправно да победим”, молио се, „даћу све од себе да дајем добар пример целог свог живота.”
Ослањајући се на снагу од Господа, Алма је лако прескочио високу лествицу. Када његов конкурент није успео, Алма је освојио златну медаљу.
Касније га је пријатељ „задиркивао да се молио пре свог победничког скока. ‘Волео бих да се не смејеш’, тихо је одговорио Алма. „Молио сам се Господу да ми да снагу да прескочим лествицу и успео сам.’”
Молитва на углу улице
Године 1898. Инез Најт и Џени Бримхол биле су прве две девојке позване да служе као мисионарке у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана. Убрзо по доласку на мисију у Енглеску, две девојке су отишле да проповедају у Олдхаму, малом предузетничком граду у близини Ливерпула.
Инез Најт и Џени Бримхол су се молиле за помоћ у својој мисионарској служби у Енглеској.
Десно: фотографија љубазношћу Џенифер Воткот Хутон
Две сестре, њихов председник мисије и други мисионари окупили су се једне вечери. „Створили су круг на прометном углу улице, молили се и певали химне све док се око њих није створила велика гомила. Њихови напори су били толико успешни да је председник мисије „најавио да ће следећег дана бити одржан посебан састанак и позвао је све да дођу и чују проповедање ’правих мормонских жена.’”
Молитва за превоз
Сар из Боа, у Сијера Леонеу, путовао је таксијем мотоциклом у рурално подручје да однесе преко потребне лекове својим остарелим родитељима. Задржао се дуже него што је планирао да би помогао родитељима да поправе кров који је био оштећен у олуји. Када је поправљен, пао је мрак.
Због тога што је било касно, било је мало је вероватно да ће такси доћи. Сар се забринуо. Без таксија, очекивало га је путовањем пешке које би било не само дуго, већ и вероватно опасно. Останак у родитељској кући није било решење јер је следећег јутра имао рану радну смену. Осим тога, није желео да остави своју младу породицу саму током ноћи.
Молитва за такси мотоцикл изгледала је помало чудно, али Сар је замолио Бога да му помогне да стигне кући. Неколико минута касније, наишао је такси који је управо оставио некога у том обично мирном крају. Сар се са захвалношћу попео на мотоцикл, осећајући се благословеним што ће моћи да буде код куће дуже како би испунио своје радне обавезе и заштитио своју породицу.
Молитва за промену распореда
Брат Мигел Тронкосо из Санта Круза, у Аргентини, радовао се што ће чути старешину Карлоса Х. Амада, из Седамдесеторице, како говори у његовом кочићу. Али старешина Амадо је требало да говори у уторак увече, а брат Тронкосо, професор у средњој школи, те вечери је морао да држи школски час. Одлучан да присуствује састанку, он и његова породица су се молили за помоћ.
Брат Тронкосо је о свом искуству испричао следеће:
„Дан пре конференције, осетио сам потребу да разговарам са директорком о томе да одем 20 минута раније… Пре него што сам успео да изговорим реч, питала ме је да ли бих имао нешто против да променим време почетка часа у уторак на два сата раније него што је уобичајено…
„Какав је то благослов био за нас. Стигли смо на састанак доста раније и осетили Духа у присуству једног од Господњих ученика… Поред тога, као породица смо стекли сведочанство да Небески Отац зна наше жеље и чује наше молитве.”