„Како сам могла да имам поверења у Небеског Оца када сам осећала да сам сама?”, Лијахона, јул 2024.
Пунолетне младе особе
Како сам могла да имам поверења у Небеског Оца када сам осећала да сам сама?
Трудила сам се да имам веру, али сам се и даље суочавала са бројним изазовима. Како да наставим да верујем Господу?
Илустрације: Кетлин Питерсен
Моји рођаци су ме упознали са мисионарима када сам имала девет година. Прикључила сам се Цркви Исуса Христа светаца последњих дана, али сам била један од ретких чланова моје уже породице који је то учинио. Од тада сам научила да волим Јеванђеље Исуса Христа све више и више. Међутим, једно време, поверење у Небеског Оца и Његове истине било ми је изузетно тешко, и заиста сам се мучила да идем напред са вером.
Живети другачије од света као ученик Исуса Христа може бити тешко било где, али одрастање у Хонг Конгу као члан Цркве било је изазовније него што би неки очекивали.
Као прво, многи људи у овој области не воле Цркву и мисле да је повезана са нечим лошим. Раније коришћена кинеска реч за „Мормона”, када се говори о Цркви, укључивала је звук који је повезан са кинеском речју за „ђавола”. Неки су због тога нажалост имали погрешно разумевање о црквеним вредностима.
Такође, пошто постоји толико много других традиционалних религија које су већ успостављене и мало чланова Цркве у Хонг Конгу, лако је осећати се усамљено или изоловано. Многи доводе у питање истинитост Цркве, јер не разумеју у потпуности њена учења и нису спремни да саслушају оно што чланови желе да поделе.
Последице ових препрека највише сам осетила када сам била тинејџерка, али сам кроз та искуства научила много о томе шта значи имати поверења у Небеског Оца и Исуса Христа.
Да ли је било вредно живети по Јеванђељу?
У средњој школи, моји родитељи су били пријатељи са једном од мојих наставница. Та наставница је био хришћанка из друге верске заједнице. У то време сам била једини члан Цркве у свом разреду, и многи другови и наставници су већ имали нека нагађања у вези са Црквом Исуса Христа и њеним члановима.
Управо ова наставница је имала је веома негативна мишљења о мојој вери, што је све закомпликовало јер је била породична пријатељица.
Као прво, често сам била поспана на њеном часу јер сам због семинара устајала рано, што је код ње изазивало забринутост да ћу заостајати у школским обавезама. Такође, „узела ме је на зуб” и постављала ми је компликована доктринарна питања на која нисам знала да одговорим. Чак ми је задавала у школи да читам антицрквену литературу! Давала је све од себе да ме увери да одступим од своје вере.
Било је то изазовно време за моју веру. Зашто сам, када сам се трудила да останем близу Небеског Оца и Исуса Христа, остала верна што је изазвало проблеме и тешкоће у мом животу? Зар није требало да будем благословена због држања заповести и жртвовања сна да бих похађала семинар?
Уместо тога, моје оцене су биле све лошије, вера све слабија, а моји односи са наставницима, породицом и Небеским Оцем су испаштали.
Неко време сам почела да се питам да ли је вредно живети по Јеванђељу. Почела сам да прескачем часове семинара и убрзо сам осетила да моја вера бледи. Чинило ми се да је лакше препустити се притиску света.
Бирање поверења
Наставила сам да се молим Небеском Оцу за вођство и разумевање. Упркос дубокој збуњености и фрустрацији коју сам осећала у вези са својом ситуацијом, нешто у мом срцу је наставило да одржава веру. Разговаралa сам са верним пријатељима и поверила се вршњацима из цркве о томе шта сам доживљавала, и била сам охрабрена да разговарам о својим проблемима са својом учитељицом семинара.
Одговорила је са саосећањем и охрабрила ме да наставим да похађам часове семинара са надом у срцу. Обећала ми је да ћу видети благослове ако наставим да будем верна и да верујем да Господ има много тога за мене и да ће посветити моје изазове (видети 2. Нефи 2:1–2).
Стога, упркос изазовима са којима сам се суочавала, одлучила сам да имам поверења у Господа.
После неког времена осетила сам како се мој став мења. Уместо да будем усредсређена на тешкоће са којима сам се суочавала, усредсредила сам се на захвалност коју сам осећала за Јеванђеље. Почела сам да се усредсређујем на благослов своје породице, своје божанско порекло и вечне јеванђеоске истине. И на крају сам дошла до сазнања да су Небески Отац и Исус Христ свесни мојих околности и да су увек стајали са мном у оним тренуцима када сам осећала да сам сасвим сама.
То је променило све.
Док сам наставила да полажем своје поверење у Њих, држим заповести, свакодневно се кајем и сваки дан чиним мале ствари да бих се повезаала са Њима, осећала сам како се мој темељ вере продубљује и јача.
Председник Расел М. Нелсон је недавно рекао: „Преузмите бригу о свом сведочанству о Исусу Христу и Његовом Јеванђељу. Радите на њему. Негујте га тако да може расти. Храните га истином. Не прљајте га лажним филозофијама неверујућих мушкараца и жена. Када јачање свог сведочанства о Исусу Христу учините својим највећим приоритетом, посматрајте чуда која се дешавају у вашем животу.”
И када сам то чинила, чудо се заиста догодило.
Шта значи имати поверења у Господа
Након што сам неко време избегавала било какве разговоре о вери са са наставницом, једног дана када ми је пришла са питањима, осетила сам спремност да одговорим на њих са својом обновљеном вером. Љубазно сам је питала да ли је икада посетила неки од наших црквених састанака или прочитала било шта из Мормонове књиге. Када је рекла не, осетила сам надахнуће да сведочим о једноставним истинама.
Рекла сам јој да никада не може знати да ли је нешто истина, а да то не доживи или сама не потражи одговоре. Објаснила сам да знам да је Јеванђеље истинито јер сам радила на добијању тих одговора и осећала сам у свом срцу да су истинити. Позвала сам је да поступи исто и од тада је наш однос био много мирнији.
Овај изазов вере који сам имала као тинејџерка ме је заиста припремио за моју будућност Христове ученице. Видела сам остварење многих благослова и обећања када сам наставила да полажем поверење у Господа не осврћући се на мишљења свих других. Као што је Нефи рекао: „О, Господе, у Тебе се уздах и у Тебе ћу се уздати заувек. Уздање своје нећу ослањати на мишицу телесну” (2. Нефи 4:34).
Када нешто не иде по плану или се суочавамо са тешкоћама које нисмо очекивали, лако је осећати се као да нас је Небески Отац погрешно усмерио, напустио нас или Га једноставно није брига.
Али то није истина.
У ствари, увек се у тим тренуцима збуњујућих и болних изазова подсетим шта значи потпуно се поуздати у Господа. Морам пустити да моје учеништво и моја вера постану смислени и да мењају живот уместо да се понашам попут робота и рутински. Председник Нелсон је поучио: „Ваша расцветана вера ће вам помоћи да изазове претворите у ненадмашан напредак и прилику.”
Могу да видим како ме је бирање вере у Исуса Христа благословило на више начина него што сам икада мислила да је могуће. То не значи да су туга, тешкоће или збрка увек избегнути, али значи да знам где да се обратим за мир и стабилност.
Председник Нелсон нас подсећа: „Молим вас, знајте ово: ако вас све и сви други на свету којима верујете изневере, Исус Христ и Његова Црква вас никада неће изневерити.”
Са чим год да се суочите у свом животу, било да се ради о неиспуњеним очекивањима, притисцима света, породичним проблемима, проблемима менталног здравља, финансијској нестабилности, скрханом срцу, неправедности или било којим другим изазовима, позивам вас да наставите да имате поверења у Господа. Потпуно је свестан ваших околности. Он вас познаје. Има изузетне благослове за вас. Чак и у оним тренуцима када не желите да имате поверења у Њега, ипак се одлучите за то. Његова обећања су сигурна. Он ће вас у своје време довести до радости, наде и чуда.
То чини за мене док настављам да имам поверења у Њега.