„Дивна припрема за живот”, Лијахона, Јул 2024.
Дивна припрема за живот
Оно што младићи и девојке науче на мисији заувек ће благословити њихове животе.
Од малих ногу сам био опчињен ентузијазмом мисионара. На једном причесном састанку у мом малом огранку у Минасу, у Уругвају, један мисионар је сведочио и изразио своја осећања о својој мисији. Његове речи су се урезале у мој ум и срце.
„Једног дана”, рекао сам себи, „служићу мисију”.
Нешто касније, као свештеник, имао сам прилику да присуствујем лекцијама са мисионарима. Бити мисионар са 16 година било је незаборавно искуство!
Када сам напунио 18 година, неколико младих из мог огранка вратило се са својих мисија, укључујући и моју сестру Ану, која се вратила са мисије у Аргентини. Њихова искуства и сведочанства су ме такође дирнула у срце.
Како се ближио мој 19. рођендан, желео сам да се пријавим да идем и објављујем Спаситељево Јеванђеље и служим у Његовом винограду (видети Учење и завети 75:2). Припремио сам се и послао папире за служење мисије. Када је мој позив стигао, отворио сам писмо које је потписао председник Спенсер В. Кимбал и прочитао да ћу служити у мисији Уругвај/Парагвај. Служићу у својој земљи! Био сам срећан због прилике да проглашавам „радосне вести о великој срећи, и то вечно јеванђеље” (Учење и завети 79:1).
Стигао сам у канцеларију мисије након што сам путовао два сата аутобусом до Монтевидеа, у Уругвају. Председник мисије ме је издвојио за мисионара Цркве Исуса Христа светаца последњих дана и доделио ми сарадника. Тог поподнева почели смо да куцамо на врата.
У почетку је било тренутака када мисија није била тако узбудљива као што сам замишљао. Срећом, имао сам послушног и вредног сарадника који ми је помогао да откријем радост жртвовања себе у служби Господу. Његов пример ми је био благослов током целе мисије.
Али моја припрема да будем представник Спаситеља Исуса Христа почела је много раније.
Све је почело са копчом за кравату
У јануару 1962, када сам имао шест година, мисионари су стигли у златару мог оца да би набавили копчу за кравату коју је један од њих изгубио. Док су били тамо, чули су да неко свира гитару. Када су питали за то, мој отац их је позвао да уђу и упознају се са његовим пријатељем.
Током разговора, мој отац и његов пријатељ питали су мисионаре да ли свирају гитару. Један старији је рекао да свира мало. Пријатељ мог оца дао му је гитару и замолио га да свира. Почео је да свира неке песме док је његов сарадник певао.
Једноставна потрага мисионара за копчом за кравату довела је до упознавања моје породице са Јеванђељем Исуса Христа. Постали смо добри пријатељи са мисионарима и почели да слушамо лекције. Јеванђеоско семе је засејано и почело је да расте, прво у мојој мајци, Елзи, и мојим сестрама, Ани и Стели, а затим и у мени.
Од тог дана у мојој породици је порасла љубав према мисионарском раду. Служио сам мисију, моји синови су служили мисије, а сада наши унуци почињу да се припремају за мисију и служе, стварајући трећу генерацију мисионара.
Није увек лако бити мисионар. Пре него што младић или девојка буду спремни да оду на мисијско поље, потребна је припрема. У томе родитељи, породица и црквене вође могу бити добри примери и радити као тим на припреми младих у раном узрасту.
Један од начина да им помогнете да се припреме је да са њима поделите практичне вештине. Вештине као што су штедња новца, прање и пеглање одеће, шивење, гланцање ципела, кување, разговор са другима и служење другима помоћи ће им на њиховој мисији. Учешће на семинару и институту, такође, помаже у тој припреми и допуњује оно што уче код куће, у својим већима и разредима.
Наша подршка треба да се настави док су на мисији. Прелепо је чути дивна искуства коју наши мисионари имају скоро свакодневно. Такође, можемо бити део тих искустава тако што ћемо се обратити онима које поучавају. На пример, мајка једног од мисионара који је поучавао нашу породицу контактирала је са мојом мајком и писала јој годинама, помажући мојој мајци да остане на заветном путу.
Док помажемо будућим мисионарима да се припреме, треба да имамо на уму да је мисионарски рад много више од обичаја у Цркви – то је позив и заповест од Господа (видети Maтеј 28:19). У почетку су Адам и Ева били поучени Јеванђељу. Затим су своју децу поучавали Јеванђељу (видети Moјсије 5:6–12). „И тако је јеванђеље почело да се проповеда, од почетка, бивајући проглашавано од стране светих анђела послатих из присуства Божјег” (Moјсије 5:58).
Ово проповедање се наставља и сада са војском од више од 71 000 мисионара. Али потребно нам је још, много више, на првим линијама фронта – војска мисионара и чланова.
Шта можемо научити на нашим мисијама
Док сам био на мисији, навикао сам се на мисионарски рад и почео дубље да размишљам о нашој поруци. Увек сам осећао да је Јеванђеље истинито, али сам имао снажну жељу да знам да је истинито. Молио сам се, постио, проучавао, радио, а онда чекао одговор.
Током лекције једног дана, поделио сам извештај Џозефа Смита о Првом виђењу:
„Видео сам стуб светлости баш изнад моје главе, јачи од сјаја сунчевог, који се постепено спуштао све док није пао на мене.
Кад се светлост спустила на мене, угледао сам две особе, чиjи се сjаj и слава не даjу описати, где стоjе у ваздуху изнад мене. Један од њих ми проговори, позвавши ме по имену и рече, показуjући на другог –Ово jе Син моj љубљени. Слушај Га!” (Историја Џозефа Смита 1:16–17).
У том тренутку сам осетио да ми Свети Дух потврђује да је оно што поучавам истинито. Пророк Џозеф Смит је заиста видео Оца и Сина, а Мормонова књига је реч Божја и, уз Библију, сведочи о нашем Спаситељу. Какав мир је то сазнање донело мојој души. Чак и деценијама касније, још увек ми греје срце.
Моја мисија је била као стицање дипломе духовног учитеља. Оно што младићи и девојке науче на мисији заувек ће благословити њихове животе. Између осталог, они уче:
-
Како свакодневно проучавати, молити се, поучавати и примењивати јеванђеоска начела.
-
Како живети са сарадником 24 сата дневно.
-
Како бринути о свом здрављу.
-
Како планирати.
-
Како побољшати вештине вођства.
-
Како се правилно односити према другима.
-
Како тражити Светог Духа, слушати Га и имати Његово вођство.
Младићи и девојке који служе мисију биће ојачани и спремни да се суоче са животним изазовима док настављају да примењују оно што су научили током мисије.
Данас је тај дан
Наш вољени пророк, Председник Расел М. Нелсон, је поучио:
„Никада у историји света није било време када је лично познавање нашег Спаситеља важније и значајније за сваку људску душу. Замислите како би се брзо разорни сукоби широм света – и они у нашим личним животима – решили ако бисмо сви ми одлучили да следимо Исуса Христа и да се приклонимо Његовим учењима.”
Данас је дан да покажемо карактер и храброст и да делимо Јеванђеље Исуса Христа. Данас је дан за наше младе да се припреме да служе у Господњем батаљону на мисији поучавања или сервисној мисији. Потребни сте свету! Постоје колена која треба ојачати, руке које треба подићи и истина коју треба проповедати (видетии Учење и завети 81:5).
Нека нас следећи позив од Господа покрене да делујемо и да подигнемо барјак истине са моћу:
„Гле, кажем вам да је моја воља да пођете…
Уздижите гласове своје као са призвуком трубе, проглашавајући истину сходно откривењима и заповестима које вам дадох.
И тако, уколико сте верни бићете… крунисани чашћу, и славом, и бесмртношћу, и вечним животом.” (Учење и завети 75:3–5).