Вечна перспектива јеванђеља
Старешина Рафаел E. Пино
из Седамдесеторице
За одлуке које утичу на вечност од суштинског је значаја јеванђеоска перспектива.
У откривењу датом пророку Џозефу Смиту у јуну1830. год. речено нам је за намеру нашег Небеског Оца: „Јер, гле, то је дело и слава моја - остваривати бесмртност и живот вечни за човека.”1 Према тој објави Очева жеља је да сваком да прилику да прими пунину радости. Објаве последњих дана откривају да је наш Небески Отац створио велики план среће за сву своју децу, посебан план да се можемо вратити да живимо са Њим.
Разумевање овог плана пружа нам вечну перспективу и помаже нам да истински вреднујемо заповести, обреде, завете, искушења и невоље.
Једно од кључних начела потиче од Алме: „Стога им Бог даде заповести, пошто им обзнани план откупљења.”2
Занимљиво је запазити тај део процеса учења. Наш Небески Отац је најпре поучио Адама и Еву плану откупљења, а затим им је дао заповести.
То је велика истина. Разумевање плана помоћи ће људима да држе заповести, доносе боље одлуке и имају праву мотивацију.
Током времена које сам провео служећи у Цркви био сам сведок оданости и верности чланова Цркве у различитим земљама, од којих су у некима били политички, друштвени и економски сукоби. Заједнички фактор који сам открио код тих верних чланова је увид који имају о вечности. Вечна перспектива јеванђеља води нас ка разумевању места које заузимамо у Божјем плану, да прихватимо тешкоће и напредак кроз њих, да доносимо одлуке и да усредсредимо животе на свој божански потенцијал.
Перспектива је начин на који видимо ствари када их посматрамо са одређене дистанце и то нам допушта да ценимо њихове истинске вредности.
То је као када смо у шуми и дрво је испред нас. Уколико не искорачимо мало уназад, нећемо моћи да проценимо каква је шума. Једном сам посетио амазонску џунглу у Летисији, у Колумбији, близу границе Бразила и Перуа. Нисам могао да проценим њену велучину све док је нисам прелетео и стекао перспективу.
Када су наша деца била мала гледала би дечји канал на телевизији који је приказивао програм који се звао Шта видите? На екрану би нешто било зумирано на велику близину а деца би морала да погађају шта је то док би предмет постајао све видљивији. Када би цео објекат био видљив лако сте могли рећи да је то мачка, садница, воћка, итд.
Сећам се да су једном посматрали тај програм и приказано је нешто што им је изблиза изгледало веома ружно, чак одбојно, али док се слика смањивала схватили су да је то веома укусна пица. Затим су ми рекли: „Тата, купи нам једну баш такву.“ Када су схватили шта је то, нешто што им се у почетку чинило непријатним завршило се с тим да је постало веома привлачно.
Дозволите ми да поделим још једно искуство. У нашем дому деца су волела да се играју слагалицама. Сви смо вероватно имали прилику да слажемо пазле. Неке су направљене од много малих комада. Сећам се како би се једно од наше деце (нећу навести његово име како бих заштитио његов идентитет) усредсредило на поједине делове и када се неки део не би уклопио на месту где је он сматрао да треба да буде веома би се разљутио и закључио да није добар и пожелео би да га баци. Коначно је научио да слаже слагалицу када је схватио да сваки комадић има своје место у коначној слици, чак и када није знао где припада у датом тренутку.
Ово је један од начина за размишљање о Господњем плану. Не морамо се бринути о сваком делу појединачно него треба да покушамо да сагледамо целокупну слику, имајући на уму коначни резултат. Господ зна где сваки део припада како би се уклопио у његов план. Све заповести су од вечног значаја у контексту великог плана среће.
Веома је важно да не доносимо одлуке од вечног значаја из перспективе смртничког живота. За одлуке које утичу на вечност од суштинског је значаја јеванђеоска перспектива.
Старешина Нил A. Максвел је поучио: „Мада смо ‘усидрени’ у великој и коначној нади, нека наша тактичка надања су друга прича. Можемо се надати повишици, посебном датуму, изборној победи, или већој кући - стварима које могу или не морају бити остварене. Вера у Очев план даје нам издржљивост, чак и када су те краткорочне наде неиспуњене. Нада нас одржава ‘с вољом ангажованим’ у добрим стварима чак и када се оне чине неостваривима (видети УИЗ 58:27).”3
Непостојање вечне перспективе или њено губљење може учинити да земаљска перспектива постане наш лични стандард и да доносимо одлуке које нису у складу са вољом Божјом.
Мормонова књига помиње став који је Нефи заузео и став Ламана и Лемуила. Сви су подносили многе тешкоће и бројне невоље; међутим, њихов однос према њима био је веома различит. Нефи је рекао: „И тако велики беху благослови Господњи на нама, да док живесмо у дивљини на месу сировом, жене наше обилно дојаху децу своју, и беху снажне, да, и то попут мушкараца. И почеше да подносе путовање без гунђања.”4
Ламан и Лемуило, с друге стране, огорчено су се жалили. „И тако Ламан и Лемуило као најстарији, гунђаху против оца свога. A гунђаху јер не познаваху деловање онога Бога који их беше створио.”5 Непознавање или непоштовање „деловања … Бога” је један од начина да се изгуби вечна перспектива, а гунђање је само један од знакова. Мада су Ламан и Лемуило били сведоци многих чуда уз Нефија, узвикивали су говорећи: „И много година лутасмо дивљином, и жене наше мучаху се трудне, и рађаху децу у дивљини, и подношаху све осим смрти. И боље би било да помреше пре него напустише Јерусалим, него што поднеше невоље ове..”6
То су била два веома различита става, иако су тешкоће и невоље са којима су се суочавали биле исте. Очигледно су њихове перспективе биле различите.
Председник Спенсер В. Кимбал написао је следеће: „Када бисмо смртност посматрали као свеукупно постојање, онда би бол, туга, пораз и кратак живот били катастрофа. Али ако на живот гледамо као на вечност која задире дубоко у предсмртничку прошлост и наставља се ка вечној посмртној будућности, онда сви догађаји могу бити смештени у одговарајућу перспективу.”7
Старешина Дејвид Б. Хајт испричао је причу о вајару Микеланђелу како би показао важност тога да све видимо у одговарајућој перспективи: „Док је вајар чистио мермерни блок један дечак је долазио свакога дана и стидљиво посматрао. Када се из тога камена издигла и појавила фигура Давида, којој ће се цео свет дивити, дечак је упитао Микеланђела: „Како си знао да се ту налазио?”8
Перспектива с којом је вајар видео блок мермера била је различита од оне коју је имао дечак који је посматрао његов рад. Уметникова визија потенцијала који се крио у камену омогућила му је да створи уметничко дело.
Господ зна шта жели да оствари са сваким од нас. Он зна врсту преображаја који жели да оствари у нашим животима и ми немамо право да Га саветујемо. Његове мисли су више од наших мисли.9
Сведочим да имамо брижног, праведног и милостивог Небеског Оца који је припремио план за нашу вечну срећу. Сведочим да је Исус Христ Његов Син и Спаситељ света. Знам да је председник Томас С. Монсон Божји пророк. То кажем у име Исуса Христа, амен.