Музика jеванђеља

Старешина Вилфорд В. Aндерсен,

из Седамдесеторице

Музика јеванђеља је радосно духовно осећање које потиче од Светог Духа. Она мења срце.

Пре много година слушао сам радио интервју са младим лекаром који је радио у болници у резервату Навахо Индијанаца. Причао је о искуству које је доживео једне вечери када је један стари Индијанац, дуге уплетене косе, дошао на одељење ургентне медицине. Млади доктор је узео свој нотес, пришао том човеку, и рекао: „Како могу да вам помогнем?“ Старац је гледао у празно не рекавши ништа. Доктор, мало нестрпљив, покушао је поново. „Не могу да вам помогнем ако ћутите“, рекао је. „Реците ми зашто сте дошли у болницу?“

Старац га је погледао и упитао: „Да ли плешете?“ Док се доктор чудио питању, пало му је на памет да је његов пацијент можда врач у племену који, према древним племенским обичајима, лечи болесне песмом и игром уместо преписаним лековима.

„Не,“ рекао је доктор, „Не плешем. Да ли ви плешете?“ Старац је потврдно климнуо главом. Потом га је доктор упитао: „Да ли бисте могли да ме научите да плешем?“

Одговор овог старог човека ме је дуги низ година терао на размишљање. „Могу да вас научим да плешете,“ рекао је, „али морате да чујете музику.“

Понекад у нашим домовима успешно поучавамо плесним корацима, али нисмо подједнако успешни у помагању члановима наше породице да чују музику. И као што је стари врач добро знао, тешко је плесати без музике. Играње без музике је чудно и неиспуњавајуће - чак и нелагодно. Да ли сте икад покушали?

У осмом одсеку у Учењу и заветима, Господ је поучио Џозефа Смита и Оливера Каудерија: „Казаћу ти у уму твојему и у срцу твојему Духом Светим који ће сићи на те и који ће боравити у срцу твоме” (2. стих). Плесне кораке учимо користећи свој ум, али музику чујемо срцем. Плесни кораци јеванђеља су све оно што чинимо; музика јеванђеља је духовно осећање радости које долази од Светог Духа. Оно мења срца и извор је свих праведних жеља. Плесни кораци захтевају дисциплину, али радост плесања може се искусити само када успемо да чујемо музику.

Има оних који исмевају чланове Цркве због наших поступака. То је разумљиво. Они који плешу често изгледају необично или неспретно, јеванђеоским речником „чудно” (1. Петрова 2:9) онима који не могу да чују музику. Да ли сте икада зауставили свој ауто пред семафором поред аутомобила чији возач игра и пева из свег гласа - али нисте могли да га чујете јер су вам прозори били подигнути? Зар није изгледао мало чудно? Ако наша деца савладају плесне кораке а да не слушају и не осећају предивну музику јеванђеља, временом ће почети да се осећају непријатно док играју, те ће или одустати од плеса или ће наставити да плешу само због притиска који осећају због других који плешу око њих.

Изазов за све нас који желимо да поучавамо јеванђељу је да у наставни план не укључимо само плесне кораке. Срећа наше деце зависи од њихове способности да чују и воле предивну музику јеванђеља. Како то да изведемо?

Пре свега, морамо прилагодити наше животе адекватној духовној фреквенцији. Раније, у старим данима, пре дигиталног доба, тражили смо своје омиљене радио станице пажљиво окрећући бројчаник све до савршеног поклапања са фреквенцијом станице. Како смо се приближавали том броју, само бисмо чули статичку буку. Али када смо коначно постигли прецизно поклапање, наша омиљена музика је могла јасно да се чује. У нашим животима, морамо да будемо на одговарајућој фреквенцији како бисмо чули музику Духа.

Када примимо дар Духа Светога након крштења, испуњени смо небеском музиком која прати обраћење. Наша срца се мењају и „више немамо склоност да чинимо зло, већ да непрестано чинимо добро” (Moсија 5:2). Али Дух неће трпети нељубазност, понос или завист. Ако изгубимо тај деликатан утицај у својим животима, богата хармонија јеванђеља може брзо постати дисонантна и временом нечујна. Алма је поставио важно питање: „Ако осетисте да певате песму о откупљујућој љубави, упитао бих вас, можете ли сада то осетити?” (Алма 5:26).

Родитељи, ако ваши животи нису у складу са музиком јеванђеља, морате да промените тоналитет. Као што је председнк Томас С. Монсон поучавао прошлог октобра, морамо пазити на пут којим корачамо (видети “Ponder the Path of Thy Feet,” Ensign или Liahona, нов. 2014, стр. 86–88). Знамо како да то учинимо. Морамо ходати истим путем којим смо ходали када смо први пут чули небеско појање јеванђеоске музике. Када примењујемо веру у Христа, кајемо се и узимамо причест; снажније осећамо утицај Светог Духа, музика јеванђеља ће поново засвирати у нашим животима.

Даље, када ми сами можемо да чујемо музику, морамо дати све од себе да је изводимо у својим домовима. То није нешто на шта се неко може натерати или приморати. „Никаква власт ни утицај не смеју се присвајати снагом свештенства“ - или самим тим што сте тата или мама или највећи или најгласнији - „већ једино уверавањем, великодушношћу, племенитошћу и благошћу, … љубављу искреном; [и] добротом“ (УИЗ 121:41–42).

Зашто би ове особине водиле све већој моћи и утицају у дому? Зато што су то оне особине које призивају Светог Духа. То су особине које штимују наше срце за музику јеванђеља. Када су присутне, сви играчи у породици изводиће плесне кораке на природнији и радоснији начин, без потребе за претњама, застрашивањем или присилом.

Када су наша деца мала, можемо им певати успаванку о искреној љубави, а када су јогунаста и увече одбијају да иду на спавање, можда би требало да им певамо успаванку о мукотрпној истрајности. Када су тинејџери, могли бисмо да стишамо какофонију противдоказа и претњи и, уместо тога, да изведемо предивну музику уверавања - и да можда отпевамо други стих успаванке о мукотрпној истрајности. Родитељи би могли да изведу савршену хармонију тандема благости и кроткости. Можемо да позовемо своју децу да певају са нама у исти глас док увежбавамо испољавање љубазности према ближњем коме је то потребно.

То се неће све десити у тренутку. Као што сваки успешни музичар зна, потребно је упорно вежбање да би се изводила предивна музика. Ако рани покушаји да се изводи музика звуче дисонантно и непријатно, сетите се да критика не исправља дисонанцу. Дисонанца у дому је налик тами у соби. Мало је вајде од прекоревања таме. Таму морамо уклонити увођењем светла.

Дакле, ако су басови у вашој породици прегласни и неподношљиви, или ако су гудачи вашег породичног оркестра мало крештавији или фалширају, или ако су та плаховита пикола лоше наштимована или ван контроле, будите стрпљиви. Ако не чујете музику јеванђеља у свом дому, молим вас да упамтите следеће три речи: наставите да вежбате. Уз Божју помоћ, доћи ће дан када ће музика јеванђеља испунити ваш дом неизрецивом радошћу.

Чак и када се добро изводи, музика неће решити све наше проблеме. И даље ће бити крешенда и декрешенда у нашим животима, стаката и легата. Таква је природа живота на планети земљи.

Али када додамо музику плесним корацима, понекад компликовани ритмови брака и породичног живота почеће да теже хармоничној равнотежи. Чак ће и наши најтежи изазови допринети богатим сетним тоновима и дирљивим мотивима. Учења свештенства почеће да се изливају на нашу душу налик небеској роси. Свети Дух биће наш стални пратилац, а наш скиптар - јасан симбол моћи и утицаја - биће непроменљиви скиптар праведности и истине. А наша сувереност биће непропадљива. И заувек ће тећи ка нама, без мера присиле (видети УИЗ 121:45–46).

Да тако буде у животу сваког од нас и у домовима свих нас, моја је молитва у име Исуса Христа, амен.