Зашто брак, зашто породица
Старешина Д. Toд Кристоферсон,
из Већа Дванаесторице апостола
Породица изграђена у браку између мушкарца и жена пружа најбоље услове за просперитет Божјег плана.
Изнад великог западног улаза у чувену Вестминстерску опатију у Лондону, у Енглеској, налази се 10 статуа хришћанских мученика 20. века. Међу њима је Дитрих Бонхофер, сјајан немачки теолог, рођен 1906. године.1 Бонхофер је постао оштар критичар нацистичке диктатуре и њеног третмана Јевреја и других народа. Због свог активног противљења био је затворен и на крају погубљен у концентрационом логору. Бонхофер је био плодан писац и нека од његових најпознатијих дела су писма, која су његови симпатизери међу стражарима тајно изнели из затвора, те су касније објављена као Писма и папири из затвора.
Једно од тих писама из затвора, било је упућено његовој рођаци уочи њеног венчања. У њему су биле изложене ове важне идеје: „Брак је више од међусобне љубави. ... У својој љубави видиш само вас двоје у целом свету, али у браку, ви сте карика у ланцу генерација којима Бог омогућава да долазе и умиру ради Његове славе и које позива у своје царство. У својој љубави видиш само небо сопствене среће, али у браку се налазиш на одговорном положају у односу на свет и човечанство. Твоја љубав је твоје приватно власништво, али брак је више од нечег личног - он је статус, служба. Као што круна чини краља, а не само жеља да влада, тако вас и брак, а не само ваша међусобна љубав, повезује заједно у очима Бога и човека. … Дакле, љубав потиче од тебе, али брак одозго, од Бога.”2
На који начин брак између мушкарца и жене развија њихову међусобну љубав и срећу, да би имали „одговоран положај у односу на свет и човечанство“? У ком смислу он долази „одозго, од Бога“? Да бисмо то разумели, морамо се вратити на почетак.
Пророци кажу да смо најпре постојали као разумна бића и да нам је Бог дао облик, или духовна тела, постајући тако Његова духовна деца - синови и ћерке небеских родитеља.3 Онда је у том предсмртничком постојању духова, када је било према Његовој жељи да „примимо повластицу да напредујемо као и Он,”4 наш Небески Отац припреми план који пружа велике могућности. У Светим писмима он има неколико назива, укључујући „план спасења,”5 „велики план среће,”6 и „план откупљења.”7 Два главна циља овог плана објашњена су Авраму овим речима:
„А стаде један између њих што беше попут Бога, и рече онима што беху с њиме: Поћи ћемо доле, јер има онде простора, и узећемо од оне материје и начинити земљу на којој ће ови [духови] боравити.
И тако ћемо их искушати да видимо хоће ли они чинити све што им год Господ Бог њихов заповеди.
А онима који сачувају првобитно стање, надодаће се ... А онима који сачувају друготно стање своје, слава ће се надодати главама њиховим у веке векова.”8
Захваљујући Небеском Оцу, већ смо били духовна бића. Сада нам је понудио начин да употпунимо или усавршимо то биће. Увођење физичког елемента је суштинско за пунину постојања и славе, коју сам Бог има. Ако се, док смо са Богом у предсмртничком свету духова, будемо сложили да учествујемо у Његовом плану - или, другим речима, „задржимо првотно стање“ - „додаће“ нам се физичко тело, када дођемо да живимо на земљу коју је створио за нас.
Ако тада, у земаљском постојању, изаберемо да чинимо све оно што нам наш Господ Бог заповеди, задржаћемо наше „друготно стање.“ То значи да бисмо својим избором показали Богу (и себи) нашу одлучност и способност да живимо у складу са Његовим небеским законом, изван Његовог присуства и у физичком телу, са свим његовим моћима, потребама и жељама. Да ли можемо обуздати тело тако да постане оруђе уместо господар духа? Да ли нам се у времену и вечности могу поверити божанске моћи, укључујући моћ стварања живота? Да ли ћемо понаособ савладати зло? Они који буду додаће им се слава на главе њихове у веке векова - веома значајан аспект ове славе - васкрсење, бесмртност и прослављено физичко тело.9 Не чуди што смо „клицали“ као одговор на ове невероватне могућности и обећања.10
За успех овог божанског плана потребно је најмање четири ствари:
Прва је стварање Земље за место нашег боравка. Какви год да су детаљи тог процеса стварања, знамо да није био случајан, него усмераван од стране Бога Оца, а остварен преко Исуса Христа - „Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало.”11
Друга је стање смртности. Адам и Ева су деловали у име свих оних који су одлучили да учествују у Очевом великом плану среће.12 Њихов пад створио је услове за наше физичко рођење ради смртничког искуства и учења изван Божјег присуства. Са падом је дошло разумевање добра и зла, и Богом дана моћ да бирамо.13 Коначно, пад је донео физичку смрт, неопходну да наш боравак на земљи учини привременим, како не бисмо заувек живели у нашим гресима.14
Трећа је откупљење од пада. Разумемо улогу смрти у плану нашег Небеског Оца, али тај план би био неважећи ако не би постојао неки начин да се на крају превазиђе смрт, и физички и духовно. Стога је Спаситељ, јединорођени Син Божји, Исус Христ, патио и умро да би помирио за преступ Адама и Еве, обезбеђујући тиме васкрсење и бесмртност свима. А пошто нико од нас није савршен и константно послушан закону Јеванђеља, Његово помирење нас такође откупљује од сопствених грехова уз услов покајања. Са Спаситељевом помирбеном благодаћу која обезбеђује опроштај грехова и посвећење душе, можемо се духовно препородити и измирити са Богом. Наша духовна смрт - наше раздвајање од Бога - имаће крај.15
Четврта и последња је окружење за наше физичко рођење и касније духовно рођење у царству Божјем. Да би Његово дело, да нас узвиси са собом, било остварено16 Бог је одредио да мушкарци и жене треба да се венчавају, да рађају децу, на тај начин стварајући, у партнерству са Богом, физичка тела која су од виталног значаја за тест смртности и неопходна за вечну славу са Њим. Он је такође одредио да родитељи треба да успоставе породицу и одгајају своју децу у светлу и истини,17 водећи их нади у Христа. Отац нам заповеда:
„Да о томе слободно поучаваш децу своју говорећи:
Да … како се родисте на свет водом, и крвљу, и духом што га створих, и тако од праха постадосте жива душа, исто тако морате се наново родити у царству небескоме из воде и Духа и бити очишћени крвљу и то крвљу Јединорођенога мојега, да бисте се посветили од свакога греха и уживали речи живота вечнога на овоме свету а живот вечни у свету будућем, то јест славу бесмртну.”18
Знајући зашто смо напустили присуство нашег Небеског Оца и шта треба да предузмемо да бисмо Му се вратили и били узвишени са Њим, постаје врло јасно да ништа у вези са нашим временом на земљи не може бити важније од физичког рођења и духовног препорода - два предуслова за вечни живот. То је, по речима Дитриха Бонхофера, „брак“, „одговоран положај у односу на човечанство“ коју ова божанска институција „одозго, од Бога“ заузима. Он је „карика у ланцу генерација“ овде и у животу после овог - небески поредак.
Породица изграђена у браку између мушкарца и жена пружа најбоље услове за просперитет Божјег плана - услове за рођење деце која долазе у чистоти и невиности од Бога, и окружење за учење и припрему која ће им бити потребна за успешан смртнички живот и вечни живот у свету који ће доћи. И најмањи број породица заснованих на таквим браковима од виталног је значаја за опстанак и просперитет друштва. Из тог разлога заједнице и државе углавном су подстицале и штитиле брак и породицу као привилеговане институције. Никада није била у питању само љубав и срећа одраслих.
Социолошко истраживање у корист брака и породице на чијем челу су брачни пар је убедљиво.19 И тако „упозоравамо да ће распад породице донети поjединцима, заjедницама и народима несреће проречене од стране древних и савремених пророка.”20 Али наши ставови о улози брака и породице не заснивају се на друштвеној науци него на истини да су Божја творевина. Он је тај који је на почетку створио Адама и Еву по свом лику, мушко и женско, и спојио их као мужа и жену да постану „једно тело“ и множе се, и напуне земљу.21 Свака особа има божански лик, али брачна заједница мушкарца и жене је та у којој остварујемо можда најпотпуније значење нашег постојање у обличју Божјем - као мушко и женско. Ни ми, ни било који други смртник не може да промени божански поредак брака. То није људски изум. Такав брак је заиста „одозго, од Бога“ и део је плана среће на исти начин као и пад и помирење.
У предсмртничком свету, Луцифер се побунио против Бога и Његовог плана, и његово противљење постаје све интензивније. Он се бори да обесхрабри склапање брака и формирање породица, а тамо где су бракови и породице формирани, чини све што може да их уништи. Он напада све што је свето у вези са људском сексуалношћу, насилно је одвајајући од контекста брака наизглед бескрајним низом неморалних мисли и дела. Он покушава да убеди мушкарце и жене да се брачни и породични приоритети могу игнорисати, одбацити, или барем подредити каријери, другим достигнућима, и посвећености самоиспуњењу и личној слободи. Наравно, противник је задовољан када родитељи занемарују прилику да поучавају и образују своју децу да имају веру у Христа и поново се роде духовно. Браћо и сестре, многе ствари су добре, многе су важне, али само мало их је од суштинске важности.
Проглашавати основне истине о браку и породици не значи игнорисати или умањивати жртве и достигнућа оних за које овај идеал за сада није могућ. Неки од вас су лишени благослова брака из разлога који укључују недостатак одговарајућих партнера, привлачност према истом полу, физичке недостатке или менталне поремећаје, или једноставно страх од неуспеха, који, барем на тренутак, засењује веру. Или сте можда били у браку, али се тај брак окончао, и остављени сте да сами управљате нечим што су двоје једва могли да подрже. Неки од вас који су у браку, не могу имати децу, и поред велике жеље и бројних молитви.
Међутим, свако има дарове; свако има таленте; свако може допринети одвијању божанског плана у свакој генерацији. Много тога доброг, много тога важног - чак понекад све што је потребно у датом тренутку - може се остварити у не баш идеалним условима. Тако многи од вас дају све од себе. И када ви, који носите најтежа бремена смртности, устанете у одбрану Божјег плана за узвишење Његове деце, сви смо спремни да вас подржимо. Са сигурношћу сведочимо да је помирење Исуса Христа припремљено, и на крају ће надокнадити све недаће и губитке онима који се окрену Њему. Нико није предодређен да прими мање од свега што Отац има за своју децу.
Једна млада мајка недавно ми се поверила да се осећа несигурно по питању своје адекватности у овом највишем позиву. Осећао сам да су проблеми због којих је бринула мали и да није имала разлога за бригу; добро јој је ишло. Али сам знао да је само хтела да угоди Богу и да оправда Његово поверење. Понудио сам јој речи охрабрења, и у срцу сам се молио да је Бог, њен Небески Отац, ојача својом љубављу и пружи сведочанство Његовог одобравања док обавља Његово дело.
Ово је моја молитва за све нас данас. Нека свако од нас нађе одобравање у Његовим очима. Нека бракови цветају и породице напредују, и било да смо предодређени за пунину тих благослова у смртности или не, нека Господња благодат донесе срећу сада и веру у сигурна обећања у будућности. У име Исуса Христа, амен.