Дар милости
Председник Дитер Ф. Ухдорф,
други саветник у Првом председништву
Данас и заувек, Божја милост је доступна свима онима чија су срца скрушена и дух раскајан.
На дан ускршње недеље славимо дуго очекивани и величанствени догађај из светске историје.
То је дан који је изменио све.
Тога дана, мој живот се променио.
Ваш живот се променио.
Судбина све Божје деце се променила.
Тог благословеног дана, Спаситељ човечанства, који је преузео на себе окове греха и смрти који су нас спутавали, разбио је те ланце и ослободио нас.
Због жртве нашег вољеног Откупитеља смрт нема жаоку, гроб не односи победу,1 Сотона нема трајну моћ, а ми смо “поново рођени … у живој нади васкрсењем Исуса Христа.”2
Заиста, апостол Павле је имао право када је рекао да можемо тешити „ један другога овијем ријечима.”3
Божја милост
Често говоримо о Спаситељевом помирењу - и то са пуним правом!
Према Јаковљевим речима: „Зашто не говорити о помирењу Христовом, и не стећи савршено познање о Њему?”4 Али, док „разговарамо о Христу, … радујемо се у Христу, … проповедамо о Христу, [и] пророкујемо о Христу”5 у свакој прилици, никад не смемо изгубити осећање страхопоштовања и дубоке захвалности за вечну жртву Сина Божјег.
Спаситељево помирење не сме постати баналност у нашим поучавањима, разговорима, или у нашим срцима. Оно је свето, јер кроз ову „велику и последњу жртву“ Исус Христ је донео „спасење свима онима који верују у име Његово.”6
Чудесно је размишљати о томе како се Син Божји понизио да би нас спасао, нас који смо често несавршени, нечисти, склони грешкама и незахвални. Покушао сам да разумем Спаситељево помирење својим ограниченим умом, и једино објашњење до ког сам могао да дођем било је: Бог нас воли дубоком, савршеном и бескрајном љубављу. Не могу у потпуности да искажем колико ценим ширину и дужину и дубину и висину… љубави Христове.”7
Моћни израз ове љубави јесте оно што се у Светим писмима често означава као благодат Божја -божанска помоћ и дар снаге уз које се развијамо из фаличних и ограничених бића у узвишена бића истине и светла „док се не прослави[мо] у истини и све спознамо.”8
Просто је чудесна, та милост Божја. Ипак, често се погрешно тумачи.9 Упркос томе, потребно је да познајемо Божју милост ако намеравамо да наследимо оно што је спремно за нас у Његовом вечном краљевству.
Са тим циљем, желео бих да говорим о милости. Пре свега, о томе како милост откључава небеске капије и, друго, како отвара прозоре небеса.
Као прво: Милост откључава небеске капије
Пошто „сви сагријешише и изгубише славу Божју”10 и пошто „ништа нечисто не може ући у царство Божје,”11 нико од нас није достојан да се врати у Божје присуство.
Чак и када бисмо служили Богу свом својом душом, то не би било довољно, јер бисмо и даље били „слуге бескорисне.”12 Не можемо да заслужимо своју карту за рај; захтев правде стоји као препрека, коју сами не можемо да савладамо.
Али није све изгубљено.
Божја милост је наша велика и бесконачна нада.
Кроз жртву Исуса Христа, милостив план задовољава захтеве правде13 и „људима пружа средство да би могли имати веру која води ка покајању.”14
Наши греси, макар били гримизни, могу постати бели као снег.15 Зато што наш вољени Спаситељ „себе даде у откуп за све,”16 обезбеђен нам је улаз у Његово вечно краљевство.17
Капија је откључана!
Али, Божја милост није ту само да би нас вратила у наше претходно стање невиности. Ако спасење представља само брисање наших грешака и грехова, онда спасење - ма колико предивно било - не испуњава Очеве аспирације за нас. Његов циљ је много узвишенији: Он жели да Његови синови и кћери постану налик Њему.
Са даром Божје милости, пут следбеништва не води уназад; води навише.
Води висинама које тешко можемо да сагледамо! Води узвишењу у целестијално краљевство нашег Небеског Оца, где ћемо, окружени вољеним особама, примити „од пунине његове и од славе његове.”18 Све је наше, а ми смо Христови.19 Заиста, све што Отац има биће нам дато.20
Да бисмо наследили ову славу, није нам довољна само откључана капија; морамо ући кроз ову капију са жељом у срцу да доживимо промену - промену која је толико драматична да је у Светим писмима описана овако: „поново родити, да, од Бога родити, измењени из свог телесног и [световног и] палог стања у стање праведности, да буду од Бога откупљени, постајући Његови синови и кћери.”21
Као друго: Милост отвара прозоре небеса
Још један елемент Божје милости јесте отварање небеских прозора, кроз које Бог излива благослове моћи и снаге, омогућавајући нам да постигнемо све оно што би у супротном било далеко ван нашег домашаја. Божјом невероватном милошћу Његова деца могу да савладају подводне струје и живи песак обмањивача, да се уздигну изнад греха и „усаврше у Христу.”22
Иако сви имамо слабости, можемо их савладати. Шта више, уколико се понизимо и верујемо, уз Божју милост слабости се могу претворити у снагу.23
Целим током наших живота, Божја милост излива материјалне благослове и духовне дарове који увећавају наше способности и обогаћују наше животе. Његова милост нас усавршава. Његова милост нам помаже да постанемо најбоља верзија нас самих.
Ко може да се квалификује?
У Библији читамо о Христовој посети дому Симона, фарисеја.
На прву руку, Симон оставља утисак доброг и поштеног човека. Редовно је испуњавао све религијске обавезе са своје листе задужења: поштовао је закон, плаћао своју десетину, светковао Шабат, молио се свакодневно, и ишао је у синагогу.
Али, када је Исус био са Симоном, пришла им је једна жена, опрала је Спаситељева стопала својим сузама и помазала Му ноге префињеним уљем.
Симону се није допао овај излив богоштовља, јер је знао да је ова жена грешница. Симон је сматрао да, ако Исус то није знао, мора да није пророк, јер јој иначе не би дозволио да га додирне.
Наслутивши о чему размишља, Исус се окренуо Симону и упитао га: „Двојица бијаху дужни једноме дужнику ... један беше дужан пет стотина динара а други педесет.
А када они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити?“
Симон је одговорио: онај коме је највише опроштено.
Затим га је Исус поучио дубокој лекцији: „Видиш ли ову жену? … опраштају јој се греси многи, forјер је велику љубав имала: а коме се мало опрашта има малу љубав.”24
Коме смо сличнији од ово двоје?
Да ли смо налик Симону? Да ли смо сигурни и смирени по питању наших добрих дела, и верујемо у сопствену праведност? Да ли смо можда мало нестрпљиви са онима који нису дорасли нашим стандардима? Да ли све радимо по аутоматизму, слепо следимо рутину, присуствујемо састанцима, зевамо на часовима учења о јеванђељу, и гледамо у мобилне телефоне током служења причести?
Или смо налик овој жени, која се осећала потпуно и безнадежно изгубљено због греха?
Да ли волимо много?
Да ли смо свесни колико смо задужени код Небеског Оца и да ли се молимо свим својим срцем за милост Божју?
Када клекнемо у молитви, да ли то радимо да бисмо премотавали највеће хитове самоправедности, или да бисмо исповедили своје преступе, молили за Божју милост и проливали сузе захвалности за невероватни план откупљења?25
Спасење се не може купити валутом послушности; купује се крвљу Сина Божјег.26 Ако сматрамо да можемо трампити своја добра дела за спасење, то је као да купујемо авионску карту и потом мислимо да поседујемо авион. Или, као да верујемо да након плаћања кирије за свој стан, имамо хипотеку над целом земљом?
Чему онда послушност?
Ако је милост Божји дар, зашто је онда толико важно бити послушан Божјим заповестима? Зашто бисмо водили рачуна о Божјим заповестима - или о покајању, на пример? Зашто не бисмо једноставно признали да смо грешни и пустили Богу да нас спасе?
Или, ако поставимо питање речима Павла: „Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи?“ Павлов одговор је једноставан и јасан: „Господ забрањује.”27
Браћо и сестре, држимо заповести Божје - зато што Га волимо!
Када се трудимо да разумемо Божји дар милости свим својим срцем и умом, проналазимо још више разлога да волимо и слушамо нашег Небеског Оца, у кроткости и захвалности. Док корачамо путем следбеништва, он нас прочишћава, унапређује, помаже нам да будемо више налик Њему и враћа нас у Његово присуство. „Дух Господњи [наш Бог] jе унео тако моћну промену“ у нас, … да „више немамо склоност да зло чинимо, већ да непрестано добро чинимо.”28
Стога, наша послушност Божјим заповестима ниче као природан изданак наше бескрајне љубави и захвалности према доброти Божјој. Оваква искрена љубав и захвалност чудесно ће се стопити са нашим делима уз Божју милост. Врлина ће красити наше мисли непрестано, а наше самопоуздање ће јачати у присуству Божјем.29
Драга браћо и сестре, верно живети по јеванђељу није терет. То је радосна рецитација - припрема за наслеђивање велике славе вечности. Тежимо да слушамо нашег Небеског Оца да бисмо свој дух довели у већи склад са духовним појавама. Отварају се нови видици, за које нисмо знали да постоје. Просветљење и разумевање примамо када извршавамо вољу Очеву.30
Милост је дар од Бога, а наша жеља да будемо послушни свим Божјим заповестима представља истезање наше смртничке руке, да би примила овај свети дар од нашег Небеског Оца.
Све што можемо учинити
Пророк Нефи је умногоме допринео нашем разумевању Божје милости када је изјавио: „Марљиво се трудисмо... да убедимо децу своју, а и браћу своју, да поверују у Христа, и да се с Богом измире, јер знамо да се по благодати спашавамо, пошто учинимо све што можемо.”31
Међутим, питам се да ли понекад погрешно протумачимо фразу „пошто учинимо све што можемо.“ Морамо схватити да „пошто“ не значи „због.“
Нисмо спашени „због“ свега што можемо да учинимо. Да ли је ико од нас учинио све што може? Да ли Бог чека да у потпуности исцрпимо своје напоре пре него што интервенише у нашим животима својом спасоносном милошћу?
Многи се осећају обесхрабрено зато што константно нису дорасли задатку. Знају из прве руке да „је дух срчан, али је тело слабо.”32 Они подижу своје гласове са Нефијем, прокламујући: „Душа моја пати због безакоња мојих.”33
Сигуран сам да је Нефи знао да нам Спаситељева благодат дозвољава и омогућава да превазиђемо грех.34 Зато је Нефи радио толико напорно на убеђивању своје деце и браће „да поверују у Христа, и да се с Богом измире.”35
Након свега, тоје оно што можемо учинити! И тоје наш задатак у смртноси!
Милост је доступна свима
Када помислим на то шта је све Спаситељ учинио за нас до те прве ускршње недеље, желим да подигнем свој глас и певам хвале Највишем Богу и Његовом Сину, Исусу Христу!
Небеске капије су откључане!
Прозори небески су отворени!
Данас и заувек, Божја милост је доступна свима онима чија су срца скрушена и дух раскајан.36 Исус Христ је рашчистио пут да бисмо се уздигли у висине које су несхватљиве смртничком уму.37
Молим се да ћемо сагледати новим очима и новим срцем вечни значај Спаситељеве помирбене жртве. Молим се да ћемо исказати своју љубав према Богу и захвалност за Божји дар бескрајне милости држећи Његове заповести и радосно „у новом животу да ходимо.”38 У свето име нашег Учитеља и Откупитеља, Исуса Христа, амен.