Утишаше стога страх свој

Старешина Дејвид A. Беднар,

из Већа Дванаесторице апостола

За разлику од световног страха који изазива немир и стрепњу, побожни страх је извор мира, сигурности и поверења.

Живо се сећам једног искуства из раног детињства. Једног дана док сам се играо са другарима, случајно сам разбио излог продавнице у близини наше куће. Када је стакло пукло и огласио се сигурносни аларм, одузео сам се од страха. Одмах сам схватио да сам осуђен да остатак живота проведем у затвору. Моји родитељи су ме на крају наговорили да изађем из скровишта под мојим креветом и помогли су ми да се одужим власнику продавнице. Срећом, моја затворска казна је преиначена.

Страх који сам осетио тога дана био је огроман и стваран. Несумњиво сте доживели много већи страх пошто сте открили да имате неки лични здравствени проблем, када сте открили да је члану породице тешко или је у опасности, или док сте посматрали узнемиравајућа дешавања у свету. У таквим случајевима, забрињавајући осећај страха настаје због предстојеће опасности, несигурности или бола и због искустава која су неочекивана, понекад изненадна, и вероватно ће довести до негативног исхода.

У свакодневном животу, страх и бојазан могу изазвати бескрајни извештаји о криминалу, глад, ратови, корупција, тероризам, пад вредности, болест и разарајуће силе природе. Свакако живимо у времену које је Господ предвидео: „А у тај дан ... цела земља ће се заљуљати, а срца ће људска малаксати” (УИЗ 45:26).

Мој циљ је да опишем како исправно знање о Господу Исусу Христу и вера у Њега отклањају страх. Ревносно се молим да Свети Дух благослови све нас док заједно будемо разматрали ову важну тему.

Смртнички страх

Када су чули Господњи глас, пошто су јели забрањено воће, Адам и Ева су се сакрили у Еденском врту. Господ је позвао Адама и питао: „Где си?“ А [Aдам је одговорио]: Чух глас твој … , па се поплаших” (1. књ. Мојсијева 3:9–10). Очигледно је да је једна од првих последица пада била да Адам и Ева доживе страх. Ова моћна емоција је важан елемент нашег смртничког постојања.

Један пример из Мормонове књиге истиче моћ коју има знање о Господу (видети 2. Петрова 1:2–8; Aлмa 23:5–6) да одагна страх и обезбеди мир чак и када се суочавамо са великом невољом.

У земљи Хелам, Алмин народ био је престрављен напредовањем ламанске војске.

„Али Алма изађе и стаде међу њих и подстакну их да се не плаше, него да се сете Господа Бога свога и Он ће их избавити.

Утишаше стога страх свој” (Moсија 23:27–28).

Обратите пажњу на то да Алма није смиривао страх људи. Уместо тога, Алма је посаветовао вернике да се сете Господа и да избављење само Он може подарити (видети 2. Нефи 2:8). А знање о Спаситељевој заштитничкој бризи омогућило је народу да умири свој страх.

Исправно знање о Господу и вера у Њега дају нам моћ да умиримо своје страхове јер је Исус Христ једини извор трајног мира. Он је рекао: „Учите од мене, и слушајте речи моје. Ходајте у кроткости Духа мога, и имаћете мир у мени” (УИЗ 19:23).

Учитељ је такође објаснио: „Онај који чини дела праведности примиће своју плату, и то мир у овом свету и вечни живот у свету који ће доћи” (УИЗ 59:23).

Поверење у Христа и спремно ослањање на Његове заслуге, милост и благодат, захваљујући Његовом помирењу, воде до наде у васкрсење и вечни живот (видети Moрони 7:41). Таква вера и нада позивају у наше животе слатки мир савести за којим сви чезнемо. Моћ помирења чини покајање могућим и гуши очај изазван грехом; она нас истовремено јача да видимо добро, чинимо добро, и постанемо добри на начине које никада нисмо могли да препознамо или постигнемо својим ограниченим смртничким способностима. Заиста, један од великих благослова посвећеног следбеништва је „мир Божји који превазилази свако разумевање” (Филибљанима 4:7).

Мир који Христ пружа омогућава нам да смртност видимо кроз драгоцену перспективу вечности и даје нам духовну смиреност (видети Колошанима 1:23) која нам помаже да свој фокус задржимо на нашем небеском одредишту. На тај начин можемо бити благословени умирењем својих страхова јер Његово учење даје смисао и усмерење свим аспектима нашег живота. Његови обреди и завети утврђују и теше и у добрим и у лошим временима. А Његова свештеничка власт даје уверење да оно што је најважније може истрајати у времену и вечности.

Али, можемо ли умирити страхове који нас тако лако и често опседају у нашем модерном свету? Одговор на ово питање је недвосмислено да. Да бисмо примили тај благослов у својим животима од највећег значаја су три основна начела: (1) гледати у Христа, (2) градити на Христовом темељу, и (3) ићи напред са вером у Христа.

Гледати у Христа

Савет који је Алма дао свом сину Хеламану управо се односи на свакога од нас данас: „Да, гледај на Бога и живи” (Aлмa 37:47). Треба да гледамо ка Спаситељу и чврсто се ослањамо на Њега у сваком тренутку и на сваком месту.

Подсетимо се како су Господњи апостоли били у чамцу који се љуљао усред мора. Исус је отишао код њих, ходајући по води; али будући да га нису препознали, повикаше у страху.

„А Исус одмах рече им говорећи: не бојте се; ја сам, не плашите се.

А Петар одговарајући рече: Господе! ако си ти, реци ми да дођем к теби по води.

А он рече: ходи” (Maтеј 14:27–29).

Петар је затим ходао по води према Исусу.

„Но видећи ветар велики уплаши“ и почео да тоне, и повикао је: „Господе, помагај!

И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: маловерни! зашто посумња?” (Maтеј 14:30–31).

Замишљам како Петар са ентузијазмом и без оклевања одговара на Спаситељев позив. Очију уперених у Исуса, изашао је из чамца и чудесно ходао по води. Тек када су му ветар и таласи одвратили поглед, уплашио се и почео да тоне.

Можемо примити благослов да победимо своје страхове и ојачамо своју веру када следимо Господње упутство: „Гледаjте к мени у свакоj мисли! Не сумњаjте, не боjте се” (УИЗ 6:36).

Градити на Христовом темељу

Хеламан саветује своје синове, Нефија и Лехија: „А сада, синови моји, сетите се, сетите да морате сазидати темељ своj на стени Откупитељу нашем коjи jе Христ, Син Божjи, да када ђаво пошаље своjе снажне ветрове, да, своjе стреле у вихору, да, кад сав грaд његов и снажна олуjа ударе на вас, не може имати никакве моћи над вама да вас повуче у понор беде и бескраjног jада, због стене на коjоj сте сазидани, коjа jе темељ поуздан, темељ на коме људи не падаjу ако на њему граде” (Хеламан 5:12).

Обреди и завети су градивни блокови које користимо за грађење наших живота на темељу Христа и Његовог помирења. Сигурно смо повезани са Спаситељем када достојно примамо обреде и склапамо завете, верно се сећамо тих светих обавеза и поштујемо их, и чинимо све што можемо да бисмо живели у складу са обавезама које смо прихватили. И та повезаност је извор духовне снаге и стабилности у сваком добу нашег живота.

Можемо бити благословени умирењем својих страхова када својим обредима и заветима чврсто поставимо своје жеље и дела на сигурни темељ Спаситеља.

Ићи напред са вером у Христа

Нефи је рекао: „Стога, морате хрлити напред с постоjаношћу у Христу, имаjући савршен одсjаj наде и љубави према Богу и свим људима. Стога, будете ли хрлили напред, гостећи се речју Христовом, и истрајете до краја, гле, овако говори Отац: Имаћете вечни живот” (2. Нефи 31:20).

Дисциплинована издржљивост описана у овом стиху је резултат духовног разумевања и визије, упорности, стрпљења и Божје благодати. Исказивање вере у свето име Исуса Христа, кротко подлагање Његовој вољи и тајмингу у нашим животима, и понизно признавање Његове руке у свему, пружа истине које се односе на Божје царство, које промовишу мир који доносе радост и живот вечни (видети УИЗ 42:61). Чак и када имамо тешкоће и суочавамо се са неизвесном будућношћу, можемо весело истрајавати и „мирни живот поживети у свакој побожности и поштењу” (1. Tимотију 2:2).

Можемо бити благословени умирењем својих страхова када примамо храброст која долази од живота по јеванђеоским начелима и одлучног корачања путем завета.

Страх од Господа

Другачији од страхова које често доживљавамо, али повезан са њима, оно је што Света писма описују као страх Божји (видети Јеврејима 12:28) или страх Господњи (видети Jов 28:28; Приче Соломунове 16:6; Исаија 11:2–3). За разлику од световног страха који изазива немир и стрепњу, побожни страх је извор мира, сигурности и поверења.

Али како било шта у вези са страхом може бити поучно или духовно корисно?

Праведни страх који покушавам да опишем обухвата дубоки осећај страхопоштовања и поштовања према Господу Исусу Христу (видети Псалм 33:8; 96:4), послушност Његовим заповестима (видети 5. књ. Мојсијева 5:29; 8:6; 10:12; 13:4; Псалм 112:1), и наду да су последњи суд и правда у Његовој руци. Према томе, побожни страх израста из исправног разумевања божанске природе и мисије Господа Исуса Христа, спремности да своју вољу подложимо Његовој, и сазнања да ће сваки човек и жена бити одговорни за сопствене грехе у дан суда (видети УИЗ 101:78; Чланци вере 1:2).

Као што Света писма потврђују, божански страх је „почетак мудрости” (Приче Соломунове 1:7), “настава к мудрости” (Приче Соломунове 15:33), “јако поуздање” (Приче Соломунове 14:26), и “извор животу” (Приче Соломунове 14:27).

Имајте у виду да је побожни страх нераскидиво повезан са разумевањем последњег суда и наше личне одговорности за наше жеље, мисли, речи и дела (видети Moсија 4:30). Страх Господњи није невољна стрепња од доласка у Његово присуство да нам се суди. Уопште не верујем да ћемо Га се плашити. Напротив, суштина је да ћемо се у Његовом присуству суочити са стварним чињеницама о себи и са “савршеним познањем” (2. Нефи 9:14; такође видети Aлмa 11:43) свих наших правдања, изговора, и самообмана. На крају, остаћемо без изговора.

Сви људи који су живели или ће живети на земљи „биће приведени да стану пред суд Божји, да им се суди према делима њиховим, било да су добра или зла” (Moсија 16:10) Ако су наше жеље биле праведне, а наша дела добра, онда ће суд бити угодан (видети Jaков 6:13; Eнос 1:27; Moрони 10:34). И у последњи дан бићемо награђени за праведност (видети Aлмa 41:6).

У супротном, ако су наше жеље биле зле и наша дела безбожна, онда ће суд бити узрок страха. „Нећемо се усудити да погледамо у Бога нашег, и били бисмо веома срећни када бисмо могли заповедити стенама и планинама да падну на нас и сакрију нас од присуства Његовог“ (Aлмa 12:14). И у последњи дан добићемо „награду своју која је зло“ (Aлмa 41:5).

Као што је сажето у Књизи проповедниковој:

„Бога се бој, и заповести његове држи, јер то је све човеку.

Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла” (Књ. проповедникова 12:13–14).

Моја вољена браћо и сестре, побожан страх растерује смртничке страхове. Чак потискује тешку забринутост да никада не можемо бити довољно духовни и да никада нећемо испунити Божје захтеве и очекивања. Заправо, не можемо бити довољно добри или испунити оно што је потребно ослањајући се искључиво на сопствене способности и учинак. Наша дела и жеље саме по себи не спашавају нас и не могу нас спасити. „Пошто учинимо све што можемо” (2. Нефи 25:23), усавршавамо се само милошћу и благодаћу које су нам доступне путем бесконачне и вечне Спаситељеве помирбене жртве (видети Aлмa 34:10, 14). Свакако, „верујемо да ће сав људски род бити спашен преко Христовог помирења, покоравањем законима и обредима jеванђеља” (Чланци вере 1:3).

Побожни страх је љубав и поверење у Њега. Што се више плашимо Бога, савршеније Га волимо. А „савршена љубав тера сваки страх” (Moрони 8:16). Обећавам да ће блиставо светло побожног страха растерати мрачне сенке смртничких страхова (видети УИЗ 50:25) док гледамо ка Спаситељу, градимо на Њему као нашем темељу, и посвећено идемо напред путем Његових завета.

Сведочанство и обећање

Волим и поштујем Господа. Његова моћ и мир су стварни. Он је наш Откупитељ и ја сведочим да Он живи. Због Њега, наша срца не треба да се плаше нити стрепе (видети Joван 14:27) и бићемо благословени моћу да умиримо своје страхове. Тако сведочим у свето и благословено име Господа Исуса Христа, амен.