Храмски рад и рад на породичној историји – једно и исто дело
Главни циљ плана нашег Небеског Оца је уједињавање породице за овај живот и за вечност.
Веома сам захвалан за текућу изградњу храмова у овом „раздобљ[у] пунине времена”, (Учење и завети 128:18). Од првих дана обнове, верни свеци су поднели многе жртве да би примили храмске обреде и завете. Следећи њихов велики пример, 1975. године, после многих жртава финансијске природе да бисмо кренули из Мексико Ситија, моја драга супруга Евелија и ја, у пратњи наших драгих родитеља, запечатили смо као муж и жена за вечност у Храму Меса Аризона. Тог дана, пошто смо били уједињени свештеничком влашћу у дому Господњем, заиста смо на тренутак угледали небеса.
Рад и сврха храмова
То искуство ми је омогућило да много боље ценим како су, после три године тешког рада и велике жртве, свеци у Киртланду у Охају коначно завршили свој прелепи храм у пролеће 1836 – први у овом раздобљу. У марту те исте године у храму и пред његовим улазима окупило се преко хиљаду људи на служби посвећења. Пророк Џозеф Смит је устао да понуди молитву посвећења коју је примио откривењем (видети Учење и завети 109). У њoj је описао многе изузетне благослове који се дају онима који достојно улазе у храмове Господње. Затим је хор отпевао химну „Дух Бога”, а окупљени су стајали док су узвикивали Осана „са таквом [снагом да је] изгледало… да се подиже кров са зграде” (Учења председника Цркве: Џозеф Смитh [2007], стр. 307).
Недељу дана касније, пророк је описао како се Господ појавио у храму, и рекао:
„Јер гле, ја прихватих дом овај, и име моје биће овде; и објавићу се народу свом у милости у овом дому.
И глас о овом дому ће се раширити по страним земљама; и то је почетак благослова који ће се излити на главе народа мога” (Учење и завети 110:7, 10).
Након ове и других визија, пророк Илија, који је узет на небо а да није искусио смрт, појавио се пред пророком Џозефом Смитом и Оливером Каудеријем и рекао:
„Гле, време у потпуности дође, о коме говораху уста Малахијина – сведочећи да ће он (Илија) бити послат, пре него што велики и страшан дан Господњи дође –
Да би окренуо срца очева ка деци, и деце ка очевима, да не би цела земља била ударена проклетством –
Зато, кључеви овог раздобља су поверени у руке ваше, и по томе можете знати да је велики и страшан дан Господњи близу, и то пред вратима” (Учење и завети 110:14–16).
Храм и породична историја
Након што је Господ обновио кључеве печаћења Џозефу Смиту, дело спасења са обе стране вела почело је да се одвија у нашем раздобљу (видети 1. Коринћанима 15:22, 29; Учење и завети 128:8–18).
Старешина Бојд К. Пакер је поучио да „свет није обратио пажњу на овај веома важан догађај, али он ће утицати на судбину сваке душе која је икада живела или ће живети. Ствари су почеле да се дешавају тихо. Црква је постала верска организација која гради храмове.
„У свету су се, ту и тамо, појављивале групе људи, организације и удружења заинтересовани за праћење родословља. Све се то догађало после појављивања Илије у храму у Киртланду” (The Holy Temple [1980], стр. 141).
„Од тог дана, 3. априла 1836, срца деце почела су да се окрећу њиховим очевима. Након тога обреди нису били привремени, већ трајни. Имали смо моћ печаћења. Ниједно овлашћење је не превазилази по значају. Та моћ даје суштину и вечну постојаност свим обредима који се врше са одговарајућом влашћу и за живе и за мртве [2002]” (Припрема за улазак у Свети храм [2002], стр. 28).
Драга браћо и сестре, изградња и правилно коришћење храмова је у сваком раздобљу био знак истините цркве Исуса Христа. Након посвећења Храма Солт Лејк 1893. године, председник Вилфорд Вудраф је охрабрио чланове цркве да пронађу записе својих предака и да бележе свој родослов тако што ће се вратити што даље у прошлост како би имена однели у храм и извели обреде спасења и узвишења (видети Teachings of Presidents of the Church: Wilford Woodruff [2004], стр. 174).
Рад на породичној историји и храмски рад – једно дело
Годину дана касније (1894), исти председник Вудраф је надгледао организовање Genealogical Society of Utah (Родословно друштво Јуте). Сто година касније, 1994. године, старешина Расел М. Нелсон, тада члан Већа дванаесторице апостола, рекао је: „Догађаји те историјске године успоставили су истраживање породичне историје и храмску службу као једно дело у Цркви” („The Spirit of Elijah”, Ensign, нов. 1994, стр. 85).
Рад на породичној историји
Драга браћо и сестре, Господ нас охрабрује као чланове своје Цркве да чувамо сопствену породичну историју, да учимо од својих предака и да учинимо све што је потребно за њих да приме јеванђеоске обреде у храмовима како бисмо им помогли да напредују на заветном путу, који ће их благословити вечном породицом. То је главни циљ плана нашег Небеског Оца: уједињавање породице за овај живот и за вечност.
Ви који не осећате да сте способни да радите на овом делу, треба да знате да нисте сами. Сви се можемо послужити алатима које је Црква припремила и који се налазе у FamilySearch центрима, које смо некада називали центрима за породичну историју. Ови FamilySearch центри су осмишљени тако тако да скоро свако, уз малу помоћ, може пронаћи информације о својим прецима и правилно их организовати како би их могли однети у дом Господњи. Обратите се саветницима за породичну историју у вашем одељењу или огранку који ће вас водити на сваком кораку.
Док следимо упутства пророка и учимо како да радимо на историји своје породице и вршимо храмске обреде за своје претке, доживећемо велику радост до те мере да нећемо желети да престанемо да то радимо. Дух ће преплавити наша срца, пробудити наше способности за тај рад и водити нас када тражимо имена наших предака. Али запамтимо да породична историја није само тражење имена, датума и места. То је уједињавање породица и осећање радости која долази од обављања јеванђеоких обреда за њих.
Волим надахнуто учење нашег вољеног пророка, председника Расела М. Нелсона, који је рекао: „Храм лежи у средишту јачања наше вере и духовне снаге јер су Спаситељ и Његова учења сама суштина храма. Све оно што се поучава у храму, преко поука и Духа, увећава наше разумевање Исуса Христа. Његови суштински обреди везују нас за Њега преко светих свештеничких завета. Затим, када држимо своје завете, Он нас дарује својом исцељујућом, оснажујућом моћу” („The Temple and Your Spiritual Foundation”, Liahona, нов. 2021, стр. 93–94).
Свакако, храмски рад и рад на породичној историји су једно исто дело у Цркви.
Сведочим о овим истинама. Знам да је ово Црква Господа Исуса Христа, нашег Спаситеља и Откупитеља, кога се сећамо и кога славимо у ово васкршње време. Знам да нас Он воли, и када држимо своје завете и уздајемо се у Њега, Он нас дарује својом исцељујућом и оснажујућом моћу. У име Исуса Христа, амен.