Генерална конференција
Мој ум прихвати ту мисао о Исусу Христу.
Априлска генерална конференција 2023.


13:26

Мој ум прихватиф ту мисао о Исусу Христу.

Када и даље са пажњом прихватате мисао о Исусу Христу, обећавам вам не само небеско вођство већ и небеску моћ.

У ово дивно време Васкрса, одзвањају ми речи молитве у овој моћној химни: „Guide us, O thou great Jehovah”.1

Изванредна прича у Мормоновој књизи говори о младићу из угледне породице по имену Алма, кога Света писма описују као неверника који се клањао идолима.2 Говорио је изражајно и уверљиво, користећи ласкање да убеди друге да га следе. Зачудо, анђео се појавио Алми и његовим пријатељима. Алма је пао на земљу и био је толико слаб да су га беспомоћног однели у дом његовог оца. Остао је у очигледно бесвесном стању три дана.3 Касније је објаснио да је, иако је био без свести за оне око њега, његов ум био веома активан док је његова душа туговала, размишљајући о свом животу у коме није поштовао заповести Божје. Описао је да је његов ум био „мучен сећањем на многе [његове] грехе” 4 и „раздиран вечним мучењем”.5

У свом дубоком очају, сетио се да је у младости поучаван о „доласку неког Исуса Христа, Сина Божјег, да изврши помирење за грехе света”.6 Затим је дао ову убедљиву изјаву: „Кад ум мој прихвати ту мисао, завапих у срцу своме: О Исусе, Ти Сине Божји, смилуј се мени”.7 Док се молио за божанску моћ Спаситеља, догодило се нешто чудесно: „Кад помислих то”, рекао је, „не могох се више сетити болова својих”.8 Одједном је осетио мир и светло. „Ни[шта] [не] [беше] тако [силно] и [слатко] као што беше радост моја”, 9 рекао је.

Алма „прихвати” истину о Исусу Христу. Ако бисмо користили речи „прихвати[ти]” у физичком смислу, могли бисмо рећи: „Прихватио се за заштитну ограду баш када је падао”, што значи да је изненада посегнуо и чврсто се закачио за нешто добро причвршћено за сигуран темељ.

У Алмином случају, његов ум је био тај који је посегнуо и чврсто обезбедио моћну истину о помирбеној жртви Исуса Христа. Поступајући са вером према тој истини, и моћу и благодаћу Божјом, био је спашен од невоље и очаја и испунио се надом.

Иако наша искуства можда нису тако узбудљива као Алмина, она су ипак од вечне важности. Наши умови су такође „прихвати[ли] ту мисао” о Исусу Христу и Његовој милосрдној жртви, а наше душе су осетиле светлост и радост која следи.

Учвшћивање мисли о Исусу Христу

Моја молитва у ово васкршње време је да свесније обликујемо, ојачамо и учврстимо ову најважнију мисао о Исусу Христу у одајама наше душе,10 дозвољавајући јој да непрестано и жељно тече у наш ум, водећи нас у ономе што мислимо и чинимо, и доносећи слатку радост Спаситељеве љубави.11

Испуњавање нашег ума моћу Исуса Христа не значи да је Он једина мисао коју имамо. Али то значи да су све наше мисли ограничене на Његову љубав, Његов живот и учење, и Његову помирбену жртву и славно Васкрсење. Исус никада није у запећку, јер су наше мисли о Њему увек присутне и „све што је у [нама обожава] Њега!”12 Молимо се и у мислима понављамо искуства која су нас приближила Њему. У наш ум су добродошле божанске слике, Света писма и надахнуте химне да нежно ублажимо безброј свакодневних мисли које јуре кроз наше ужурбане животе. Наша љубав према Њему не штити нас од туге и жалости у овом смртном животу, али нам омогућава да ходамо кроз изазове снагом која је далеко изнад наше.

Исусе, сама помисао на тебе

Слаткоћом испуњава груди моје;

Али далеко слађе је лице твоје видети

И у твом присуству одморити.13

Сетите се, ви сте духовна деца небеских родитеља. Као што апостол Павле објашњава, ми смо „род Божји”.14 Живели сте са својим посебним идентитетом много пре него што сте дошли на земљу. Наш Отац је створио савршени план за нас да дођемо на земљу, учимо и вратимо се Њему. Послао је свог љубљеног Сина да моћу Његовог бесконачног помирења и васкрсења живимо загробни живот; и пошто смо вољни да покажемо веру у Њега и покајемо се за своје грехе,15 опроштено нам је и примамо наду у вечни живот.16

Пружање посебне пажње свом уму и духу

У овом смртном животу, нашем уму и духу је потребна изузетна пажња.17 Наш ум нам дозвољава да живимо, бирамо и разликујемо добро од зла.18 Наш дух добија потврдно сведочанство да је Бог наш Отац, да је Исус Христ Син Божји и да су њихова учења наш водич ка срећи овде и у вечном загробном животу.

Ум Алмин је разумео ту мисао о Исусу Христу. Променила је његов живот. Генерална конференција је време да схватимо шта би Господ желео да учинимо и постанемо. Такође је време да размислимо о нашем напретку. Док су ме моја задужења водила широм света, приметио сам све већу духовну снагу у праведним, оданим члановима Цркве.

Пре пет година од нас је затражено да ставимо Спаситеља на истакнутије место у свему што радимо користећи право име Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.19 Ми искреније изговарамо Његово име.

Пре четири године, скраћивањем времена нашег причесног састанка, повећали смо тежиште на узимању Господње причести. Више мислимо на Исуса Христа и озбиљнији смо у обећању да ћемо Га се увек сећати.20

У изолацији услед светске пандемије и уз помоћ приручника Хајде за мном, Спаситељева учења су постала још истакнутија у нашим домовима, помажући нам да служимо Спаситељу током седмице.

Следећи савет председника Расела М. Нелсона да „Га чујемо”21 побољшавамо своју способност да препознамо шапат Светог Духа и да видимо руку Господњу у нашим животима.

Са најавом и довршењем десетине храмова, све чешће улазимо у дом Господњи и примамо Његове обећане благослове. Јаче осећамо узвишену лепоту нашег Спаситеља и Откупитеља.

Председник Нелсон је рекао: „Не постоји ништа што је лако или аутоматско у постајању моћног [ученика]. Наше усредсређење мора бити утврђено на Спаситељу и Његовом Јеванђељу. Ментално је захтевно настојати гледати у Њега у свакој мисли.”22

Усмеравањем пажње на Исуса Христа, све остало око нас – док смо још увек присутни – посматра се кроз нашу љубав према Њему. Мање важне сметње бледе, а ми уклањамо оне ствари које нису у складу са Његовом светлошћу и карактером. Када пажљиво прихватите ову мисао о Исусу Христу, верујете у Њега и држите Његове заповести, обећавам вам на само небеско вођство, већ и небеску моћ – моћ која доноси снагу вашим заветима, мир у вашим потешкоћама и радост у вашим благословима.

Сећање на Исуса Христа

Пре неколико недеља, Кети и ја смо посетили дом Мета и Саре Џонсон. На зиду је била слика њихове драгоцене породице, прелепа слика Спаситеља и илустрација храма.

Њихове четири ћерке, Меди, Руби, Клер и Џун, радосно су причале о томе колико воле своју мајку.

Више од годину дана Сара је редовно за суботу заказивала заједничке породичне посете храму како би девојчице могле да учествују у крштењу за чланове породице који су раније живели.

У новембру прошле године, Сара је заказала породичну посету храму за последњу седмицу у децембру у четвртак уместо у суботу. „Надам се да је то у реду”, рекла је Мету.

Сари је дијагностикован рак, али лекари су очекивали да ће живети још две или три године. Током причесног састанка, Сара је поделила своје снажно сведочанство, рекавши да без обзира на исход, она воли Спаситеља свим својим срцем и да је Он „већ извојевао победу”. Како је децембар одмицао, Сарино здравље се неочекивано погоршало и она је примљена у болницу. У рано јутро у четвртак, 29. децембра, тихо је завршила свој смртни живот. Мет је био поред Саре целе ноћи.

Сломљеног срца и потпуно исцрпљен физички и емоционално, стигао је кући, тужан са својим ћеркама. Кад је Мет бацио поглед на свој телефон, приметио је подсетник за необичну посету у четвртак у храму, коју је Сара заказала за касније тог дана. Мет је рекао: „Када сам то први пут видео, мислио сам да неће успети.”

Али онда се Мет ухватио за ту мисао: „Спаситељ живи. Не постоји боље место где бисмо радије били као породица него у Његовом светом дому.”

Породица Џонсон

Мет, Меди, Руби, Клара и Џун стигли су у посету храму коју је Сара заказала за њих. Са сузама које су текле низ образе, Мет је изводио крштења са својим ћеркама. Осетили су своју дубоку и вечну везу са Саром, и осетили су огромну љубав и утешни мир од Спаситеља. Мет је нежно изнео: „Док осећам дубоку тугу и бол, вичем од радости, знајући за диван план спасења мог Оца.”

У ово васкршње време сведочим о потпуној и апсолутној истини Спаситељеве немерљиве помирбене жртве и Његовог славног Васкрсења. Док ваш ум чврсто и заувек прихвата ову мисао, и док пажњу у свом животу више усмеравате на Спаситеља, обећавам вам да ћете осетити Његову наду, Његов мир и Његову љубав. У име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. „Guide Us, O Thou Great Jehovah”, Hymns, бр. 83.

  2. Видети Moсија 27:8.

  3. Видети Aлма 36:10.

  4. Aлмa 36:17.

  5. Aлмa 36:12.

  6. Aлмa 36:17.

  7. Aлмa 36:18. Други пут израз „прихватити” користи се у Мормоновој књизи када се говори о онима који „ухватише се за крај шипке гвоздене” (1. Нефи 8:24, 30).

  8. Aлмa 36:19.

  9. Aлмa 36:21.

  10. „The greatest battle of life is fought within the silent chambers of your own soul” (David O. McKay, in Conference Report, апр. 1967, стр. 84).

  11. „[Мисли] утичу на све поступке. Наше мисли су централа, контролна табла која управља нашим поступцима” (Boyd K. Packer, That All May be Edified [1982], стр. 33).

    Председник Далин Х. Оукс је поучавао: „Можемо потиснути зле жеље и заменити их праведнима. Ово укључује обуку и вежбу. Председник Џозеф Ф. Смит је учио да је ‘просвећење… наших жеља има далекосежни значај’” (Pure in Heart [1988], стр. 149).

  12. „Praise to the Lord, the Almighty”, Hymns, бр. 72.

  13. „Jesus, the Very Thought of Thee”, Hymns, бр. 141.

  14. Дела апостолска 17:29.

  15. Видети Учење и завети 58:42–43.

  16. Видети Учење и завети 14:7.

  17. „Нема никога осим Бога који познаје мисли твоје и намере срца твога.” (Учење и завети 6:16).

  18. „Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца” (Лука 6:45).

  19. Видети Russell M. Nelson, „The Correct Name of the Church”, Liahona, нов. 2018, стр. 87–89.

  20. Наш завет сваке недеље на причесној молитви је да ћемо „увек Га се сећати” (Морони 4:3; Учење и завети 20:77). Мормонова књига нас охрабрује коришћењем два пута речи, једне за другом: „сетите се, сетите се” (Мосија 2:41; Алма 37:13; Хеламан 5:9). Духовно сећање долази кроз моћ Светог Духа: „Он ће вас научити свему, и напоменуће вам све што вам рекох” (Јован 14:26).

  21. Russell M. Nelson, „Hear Him”, Liahona, мај 2020, стр. 90.

  22. Расел М. Нелсон, „Drawing the Power of Jesus Christ into Our Lives”, Liahona, мај 2017, стр. 41. Председник Нелсон је такође рекао: „Радост коју [свеци последњих дана] осећају нема много везе са нашим животним околностима а итекако има везе са усредсређеношћу наших живота.”(„Joy and Spiritual Survival”, Liahona, нов. 2016, стр. 82).