Господ Исус Христ нас поучава да послужујемо
Уз помоћ нашег Спаситеља можемо волети Његове драгоцене овце и служити им као што би Он желео.
Господ Исус Христ је рекао:
„Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце…
Као што мене зна Отац, и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.”1
У грчкој верзији овог Светог писма, реч за добро такође значи „дивно, величанствено”. Дакле, данас желим да говорим о добром пастиру, дивном пастиру, величанственом пастиру, и то Исусу Христу.
У Новом завету, назива се „велики пастир”,2 „поглавар пастирски”, 3 и „[пастир] и влади[ка] душа [наших].4
У Старом завету, Исаија је записао: „Као пастир пашће стадо своје”.5
У Мормоновој књизи назива се „добри пастир”6 и „велик[и] и прав[и] [пастир]”.7
У Учењу и заветима је изјавио: „Стога, ја сам међу вама, и добар сам пастир.”8
У наше време, председник Нелсон је изјавио: „Добри пастир се с љубављу брине за све овце свог стада, а ми смо Његови прави помоћници. Наша повластица је да носимо Његову љубав и да придодајемо сопствену љубав пријатељима и комшијама – да их хранимо, негујемо и да се о њима старамо – као што би Спаситељ хтео да чинимо.”9
Недавно је председник Нелсон рекао: „Одлика истинске и живе Цркве Господње увек ће бити организован и усмерен труд у послуживању сваком Божјем детету посебно, као и њиховим породицама. Због тога што је ово Његова Црква, као Његове слуге, послуживаћемо сваком понаособ, као што је Он то чинио. Послуживаћемо у Његово име, са Његовом моћу и влашћу, и са Његовом брижном добротом.”10
Када су фарисеји и књижевници гунђали против Господа, „рекавши: Овај прима грешнике и једе с њима”,11 Он је одговорио излажући три дивне приче које смо упознали као причу о изгубљеној овци, причу о изгубљеном новчићу, и причу о изгубљеном сину.
Занимљиво је приметити да када Лука, писац Јеванђеља, представља три приче, он користи реч прича у једнини, а не у множини.12 Изгледа да Господ поучава једну јединствену лекцију са три приче – приче које представљају различите бројеве, 100 оваца, 10 новчића и 2 синова.
Међутим, кључни број у свакој од ових прича је број један. И поука коју бисмо могли да извучемо из тог броја је да бисте могли бити помоћник пастира за 100 старешина и будућих старешина у свом већу старешина, или саветник за 10 младих жена, или учитељ за двоје деце из Школице, али увек, увек им послужујући, бринући о њима и волети их једног по једног, понаособ. Никада нећете рећи: „Каква безумна овца”, или „После свега, не треба ми тај новчић”, или „Какав бунтован син”. Ако ви и ја имамо са собом „чист[у] љубав Христов[у]”13 ми, као човек из приче о изгубљеној овци, „остави[ћемо] деведесет и девет… и и[ћи] за изгубљеном, док, [… док, … док је не] нађе[мо].”14 И попут жене у причи о изгубљеном новчићу, ми ћемо „запали[ти] свеће, и [помести] куће, и… тражи[ти] добро, [… добро] док [… док, … док] не нађе[мо]?”15 Ако имамо са собом „чист[у] љубав Христов[у]”, следићемо пример оца у причи о блудном сину, који када је син „још подалеко био, угледа га [он] и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га”.16
Можемо ли осетити тежњу у срцу човека који је изгубио само једну овцу? Или тежњу у срцу жене која је изгубила само један новчић? Или неизрециву љубав и саосећање у срцу оца сина расипника?
Моја супруга. Марија Изабел и ја смо служили у Централној Америци, стационирани у Гватемала Ситију. Тамо сам имао прилику да упознам Хулију, верну чланицу Цркве. Био сам надахнут да је питам за њену породицу. Њена мајка је умрла од рака 2011. Њен отац је био веран вођа у свом кочићу, служећи као бискуп и као саветник председника свог кочића неколико година. Био је прави помоћник пастира Господњег. Хулија ми је испричала о његовим неуморним напорима да посећује, послужује и служи. Заиста се радовао што је чувао и напасао драгоцене овце Господње. Поново се оженио и остао активан у Цркви.
Неколико година касније, развео се и тада је поново морао сам да иде у цркву. Осећао се неприкладно и осећао је да су неки људи наступали критички према њему због његовог развода. Престао је да иде у цркву јер је негативан дух испунио његово срце.
Хулија је похвално говорила о овом дивном помоћнику пастира, који је био вредан, пун љубави и саосећајан човек. Живо се сећам да ме је обузела хитна потреба док га је описивала. Само сам желео да учиним нешто за тог човека, човека који је учинио толико много за многе током тих година.
Дала ми је његов број мобилног телефона, и почео сам да га зовем, надајући се да ћу имати прилику да га лично упознам. После неколико недеља и много, много безуспешних телефонских позива, једног дана се коначно јавио на телефон.
Рекао сам му да сам упознао Хулију, његову ћерку, и да сам био очаран начином на који је толико година служио, волео драгоцене Господње овце и послуживао им. Није очекивао овакав коментар. Рекао сам му да заиста желим посету очи у очи, лицем у лице. Питао ме је зашто сам предложио такав састанак. Одговорио сам: „Заиста желим да упознам оца тако дивне даме”. Затим је неколико секунди завладала тишина преко телефона – неколико секунди које су ми се чиниле као вечност. Једноставно је рекао: „Када и где?”
Оног дана када сам га срео, позвао сам га да са мном подели нека своја искуства у вези са посетама, служењем и послуживањем драгоценим Господњим овцама. Док је причао неке дирљиве приче, приметио сам да му се глас променио и да се вратио исти дух кога је толико пута осетио као помоћник пастира. Сада су његове очи биле испуњене сузама. Знао сам да је ово прави тренутак за мене, али сам себе ухватио да не знам шта да кажем. Молио сам се у својим мислима: „Оче, помози ми!”
Одједном сам чуо себе како говорим: „Брате Флоријане, као слуга Господњи извињавам се што нисмо били ту за тебе. Молим те да нам опростиш. Дај нам још једну прилику да ти покажемо да те волимо. Да си нам потребан. Да си нам важан.”
Следеће недеље се вратио. Имао је дуг разговор са бискупом и остао активан. Неколико месеци касније је преминуо – али се пре тога вратио. Вратио се. Сведочим да уз помоћ нашег Спаситеља можемо волети Његове драгоцене овце и служити им као што би Он желео. И тако, онима у Гватемала Ситију Господ Исус Христ је вратио још једну драгоцену овцу у своје стадо. И Он ме је научио лекцију о служењу коју не могу заборавити. У име пастира доброг, пастира дивног, пастира величанственог, и то Господа Исуса Христа, амен.