Христолика смиреност
„И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика” (Maрко 4:39).
Последњи пут када сам говорио на генералној конференцији, мој зет Рајан, ми је показао твит који гласи: „Стварно? Тип се зове Браг” – значи „хвалити се” – „и не говори о понизности? Каква штета!” Нажалост, разочарење се наставља.
Мој дивни отац је био амерички кошаркаш sа UCLA (Универзитет Калифорнија Лос Анђелес) под легендарним тренером Џоном Вуденом. Остали су блиски током живота мог оца, а повремено су тренер и госпођа Вуден долазили у наш дом на вечеру. Увек је радо разговарао са мном о кошарци или било чему другом о чему сам размишљао. Једном сам га питао за савет када сам кренуо у завршни разред средње школе. Увек учитељски настројен, рекао је: „Твој отац ми је рекао да си се прикључио Цркви Исуса Христа, тако да знам да имаш веру у Господа. Са том вером пази да будеш смирен у свакој ситуацији. Буди добар човек у олуји.”
Дуги низ година ми овај разговор није излазио из главе. Тај савет да будем спокојан, смирен и присебан у свим ситуацијама, посебно у временима невоља и притиска, снажно је утицао на мене. Видео сам како су тимови тренера Вудена играли сталожено и остварили велики успех освојивши 10 националних првенстава.
Али о смирености се ових дана не говори много, а још мање се практикује у бурним временима и временима подела. Често се помиње у спорту – смирен играч је непоколебљив у напетој утакмици или се тим распада због недостатка смирености. Али овај диван квалитет далеко превазилази спорт. Смиреност има много ширу примену у животу и може благословити родитеље, вође, мисионаре, учитеље, ученике и све остале који се суочавају са животним олујама.
Духовна смиреност нас благосиља да останемо присебни и усредсређени на оно што је најважније, посебно када смо под притиском. Председник Хју Б. Браун је поучио: „Вера у Бога и коначна победа добра доприноси менталној и духовној смирености у суочавању са тешкоћама.”1
Председник Расел М. Нелсон је диван пример духовне смирености. Једном приликом, док је, тада Др Нелсон, изводио операцију четвороструког бајпаса коронарне артерије, пацијентов крвни притисак нагло је пао. Др Нелсон је мирно проценио ситуацију и открио да је један од чланова тима случајно уклонио штипаљку. Одмах је поново стављена, а Др Нелсон је тешио члана тима, рекавши: „Још увек те волим”, а затим је у шали додао: „Понекад те волим више него неки други други пут!” Показао је како треба поступати у хитним случајевима – смирено, усредсређен само на оно што је најважније – решавање хитне ситуације. Председник Нелсон је рекао: „То је питање изузетне самодисциплине. Ваша природна реакција је: ‘Изведите ме, тренеру! Желим да идем кући.’ Али наравно да не можете. Живот у потпуности зависи од целог хируршког тима. Дакле, морате да останете прибрани, опуштени и прецизнији него икад.”2
Наравно, Спаситељ је врхунски пример смирености.
У Гетсеманском врту, у незамисливој агонији, када „зној пак Његов беше као капље крви”,3 Он је показао пример божанске смирености једноставном, али величанственом изјавом: „Не моја воља него Твоја да буде.”4 Под огромним притиском да омогући спасење читавог човечанства, Исус је показао три важна услова који нам помажу да разумемо Његову велику смиреност. Прво, Он је знао ко је, и био је веран својој божанској мисији. Затим, знао је да постоји величанствени план среће. И коначно, знао је да ће кроз Његово бесконачно помирење, сви који се верно подјарме Њему, склапањем и држањем светих завета примљених кроз свештеничке обреде, бити спасени, као што је данас тако лепо поучио старешина Дејл Г. Ренланд.
Да бисте уочили разлику између губљења и одржавања смирености, размислите о ономе што се догодило када су Христ и Његови апостоли напустили Гетсемански врт. Када се суочио са војницима који су дошли да ухапсе Исуса, Петар је изгубио смиреност и окрутно одсекао ухо првосвештениковом слуги, Малху. С друге стране, реакција Исуса Христа била је да задржи смиреност и смири напету ситуацију тако што је исцелио Малха.5
А порука онима мећу нама који се безуспешно трудимо да задржимо смиреност и можда смо обесхрабрени, вреди се сетити како је текла прича о Петру. Убрзо након овог инцидента, и у агонији порицања заједнице са Христом,6 стајао је пред истим верским вођама које су осудиле Спаситеља, и са великом истрајношћу под тешким испитивањем изнео је чврсто сведочанство о божанској природи Исуса Христа.7
Спознајте ко сте и будите верни свом божанском идентитету
Хајде да размотримо елементе христолике смирености. За почетак, сазнање ко смо и верност свом божанском идентитету доноси смирење. Хришћанска равнотежа захтева да избегавамо да се упоређујемо са другима или да се претварамо да смо оно што нисмо.8 Пророк Џозеф Смит је поучио: „Ако људи не разумеју карактер Бога, не разумеју себе.”9 Једноставно, није могуће имати божанску смиреност без сазнања да смо божански синови и кћери Небеског Оца пуног љубави.
У свом говору „Избори за вечност”, председник Нелсон је поучио ове вечне истине о томе ко смо: „Ми смо деца Божја, деца завета и Христови ученици.” Затим је обећао: „Када прихватите ове истине, наш Небески Отац ће вам помоћи да постигнете свој крајњи циљ, да вечно живите у Његовом светом присуству.”10 Ми смо заиста божанска духовна бића која имају смртно искуство. Знати ко смо и бити верни том божанском идентитету су основа за развој христолике смирености.
Знајте да постоји божански план
Затим, свест о томе да постоји велики план подстиче храброст и смиреност у изазовним условима. Нефи је могао да „[пође и чини]”11 као што је Господ заповедио „не знајући унапред”12 шта треба да чини јер је знао да ће га Дух водити у испуњењу вечног плана Небеског Оца пуног љубави. Смиреност долази када ствари посматрамо са становишта вечности. Господ је саветовао своје ученике да „подигн[у] очи своје”13 и „нека достојанства вечности почивају у умовима вашим”.14 Када на искушења гледамо као на део вечног плана, тешке околности постају повластица да волимо, служимо, поучавамо и благосиљамо. Вечна перспектива чини Христову смиреност стварном.
Спознајте oспособљавајућу моћ Исуса Христа и Његовог помирења
И коначно, Христова оспособљавајућа моћ, омогућена Његовом помирбеном жртвом, даје нам снагу да издржимо и победимо. Због Исуса Христа можемо склопити завет са Богом и бити ојачани у држању тог завета. Можемо бити везани за Спаситеља у радости и спокоју, без обзира на наше световне околности.15 7. поглавље у Aлми на диван начин поучава о Христовој оспособљавајућој моћи. Поред тога што нас откупљује од греха, Спаситељ нас може ојачати у нашим слабостима, страховима и изазовима у овом животу.
Усредсређивањем на Христа, можемо ублажити своје страхове, као што је то учинио Алмин народ у Хеламу.16 Док су се војске спремне за битку окупљале, ови верни Христови ученици показали су смиреност. Старешина Дејвид А. Беднар је поучио: „Алма је саветовао вернике да се сећају Господа и избављења које је само Он могао дати (видети 2. Нефи 2:8). А знање о Спаситељевој заштитничкој бризи омогућило је народу да умири свој страх.”17 То је пример смирености.
Велики Човек у олуји
Ноје нас је поучио много тога о стрпљењу у олуји, али Спаситељ је био највећи учитељ о томе како пребродити олују. Показао је своју величину у олуји. После дугог дана поучавања са својим апостолима, Спаситељу је био потребан одмор и предложио им је да пређу лађом на другу страну Галилејског мора. Док се Спаситељ одмарао, подигла се жестока олуја. Ветар и таласи претили су да потопе лађу, а апостоли су почели да страхују за своје животе. Сетите се, неки од тих апостола су били рибари који су веома добро познавали олује на том мору! Међутим, узнемирени,18 пробудили су Господа и упитали: „[Господе]! Зар Ти не мариш што гинемо?” Затим, са смиреношћу за пример, Спаситељ „уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика”.19
А онда је уследила важна поука Његовим апостолима о смирености. Упитао је: „Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?”20 Подсетио их је да је Он Спаситељ света и да га је Отац послао да оствари бесмртност и вечни живот Божје деце. Засигурно, Син Божји не би страдао на лађи. Био је пример божанске смирености јер је знао за своје божанско порекло и знао је да постоји план спасења и узвишења, као и то колико ће Његово помирење бити од суштинског значаја за вечни успех тог плана.
Захваљујући Христу и Његовом помирењу, у наше животе долази све што је добро. Када имамо на уму ко смо, знајући да постоји божански план милости и црпимо храброст у снази Господњој, можемо све. Наћи ћемо спокој. Бићемо добре жене и мушкарци у свакој олуји.
Тражимо благослов христолике смирености, не само да бисмо помогли себи у тешким временима, већ да бисмо благословили друге и помогли им да преброде олује у свом животу. Уочи овог празника Цвети, радосно сведочим о Исусу Христу. Он је васкрсао. Сведочим о миру, спокоју и небеској смирености које само Он доноси у наше животе, и то чиним у Његово свето име, Исуса Христа, амен.