Глас весеља!
Изградња храмова је један од највећих приоритета свих пророка још од пророка Џозефа Смита.
„Сада, шта чујемо у јеванђељу које примисмо? Глас весеља! Глас милости са неба; и глас истине са земље; … глас весеља за живе и мртве; радосне вести о великој срећи.”1
Браћо и сестре, скоро је немогуће чути ове речи пророка Џозефа Смита а да вам то не измами широки осмех!
Џозефов израз одушевљења заиста дочарава пуну и величанствену радост која се налази у великом плану среће Бога нашег Небеског Оца, јер нас Он уверава да „људи јесу да би радост имали”.2
Сви смо клицали од радости3 у нашем предсмртном животу када смо чули Божји план среће, и настављамо да кличемо од радости овде, док живимо по Његовом плану. Али шта је тачно било објашњење за ову срећну изјаву пророка? Шта је подстакло ове дубоке и искрене емоције?
Пророк Џозеф је поучавао о крштењу за мртве. Ово је заиста било величанствено откривење које је примљено са великом радошћу. Када су чланови Цркве први пут сазнали да могу да се крсте за своје преминуле вољене, обрадовали су се. Вилфорд Вудраф је рекао: „Чим сам чуо за то, моја душа је поскочила од радости!”4
Крштење за наше драге преминуле није била једина истина коју је Господ открио и обновио. Постојало је мноштво других дарова или даривања које је Бог био вољан да подари својим синовима и кћерима.
Ови други дарови укључивали су свештеничку власт, завете и обреде, бракове који ће трајати вечно, печаћење деце за њихове родитеље у оквиру Божје породице, и на крају благослов повратка кући, у присуство Бога нашег Небеског Оца и Његовог Сина, Исуса Христа. Сви ови благослови су били могући кроз помирење Исуса Христа.
Пошто је Бог сматрао да су то међу Његовим највишим и најсветијим благословима,5 наложио је да се подижу свете грађевине, где би Он могао да пренесе ове драгоцене дарове својој деци.6 Ове грађевине ће бити Његов дом на земљи. Ове зграде ће бити храмови у којима ће оно што је запечаћено или свезано на земљи у Његово име, Његовом речју и Његовом влашћу, бити запечаћено на небесима.7
Као чланови Цркве данас, неки од нас можда сматрају лаким да ове величанствене вечне истине узимамо здраво за готово. Постале су наша друга природа. Понекад је од помоћи када их видимо очима оних који први пут сазнају за њих. То ми је постало очигледно кроз недавно искуство.
Прошле године, непосредно пре поновног посвећења Храма Токио Јапан, многи гости који нису наше вере обишли су тај храм. Један такав обилазак укључивао је пажљивог вођу друге религије. Поучили смо нашег госта о плану среће Небеског Оца, откупљујућој улози Исуса Христа у том плану и учењу да породице могу бити вечно уједињене кроз обред печаћења.
На крају нашег обиласка, позвао сам нашег пријатеља да подели своја осећања. У вези са спајањем породица – прошлих, садашњих и будућих – овај добри човек је искрено питао: „Да ли чланови ваше вере заиста разумеју колико је ово учење дубоко?” Додао је: „Ово би могло бити једно од учења које може ујединити овај толико подељен свет.”
Какво моћно запажање. Овај човек није био дирнут само изузетним умећем израде храма, већ пре задивљујућим и дубоким учењем да се породице заувек сједињују и печате за Небеског Оца и Исуса Христа.8
Не треба се онда чудити када и неко ко није наше вере препозна величанство онога што се дешава у храму. Оно што би за нас могло постати уобичајено или рутинско, понекад у свом сјају и величанствености виде они који то чују или осете по први пут.
Иако су храмови постојали од давнина, са Обновом Јеванђеља Исуса Христа, изградња храмова је један од највиших приоритета свих пророка још од пророка Џозефа Смита. И лако је разумети зашто.
Када је пророк Џозеф поучавао о крштењу за мртве, открио је још једну велику истину. Поучио је: „Дозволите ми да вас уверим да су ова начела у вези са мртвима и живима, преко којих се не може олако прећи, када се односи на наше спасење. Јер је њихово спасење неопходно и битно за наше спасење, … они без нас не могу постати савршени – нити ми можемо без наших мртвих постати савршени.”9
Као што видимо, потреба за храмовима и радом који се обавља и за живе и за мртве постаје врло јасна.
Противник је на опрезу. Његова моћ је угрожена обредима и заветима који се спроводе у храмовима, и он чини све што може да покуша да заустави то дело. Зашто? Јер он зна за моћ која долази кроз ово свето дело. Са посвећењем сваког новог храма, спасоносна моћ Исуса Христа шири се по целом свету, да би се супротставила напорима противника и да би нас искупила док долазимо Њему. Док расте број храмова и чувара завета, противник постаје све слабији.
У раним данима Цркве, неки су се бринули при најави новог храма, и рекли: „Никада нисмо почели да градимо храм а да звона пакла не зазвоне”. Али Бригам Јанг је храбро узвратио: „Желим да их поново чујем како звоне”.10
У овом смртном животу никада нећемо избећи рат, али можемо имати моћ над непријатељем. Та моћ и снага долазе од Исуса Христа, када склапамо и држимо храмске завете.
Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Долази време када ће они који не слушају Господа бити одвојени од оних који то чине. Наша највећа сигурност је да и даље будемо достојни уласка у Његов свети дом.”11
Ево неких додатних благослова које нам је Бог обећао преко свог пророка:
Да ли су вам потребна чуда? Наш пророк је рекао: „Обећавам вам да ће Господ чинити чуда за која зна да су вам потребна, док се жртвујете да служите и указујете богоштовље у Његовим храмовима.”12
Да ли вам је потребна моћ исцељења и јачања од Спаситеља Исуса Христа? Председник Нелсон нас уверава да „све што се учи у храму… увећава наше разумевање Исуса Христа. … Док држимо своје завете, Он нас дарује својом исцељујућом, оснажујућом моћу. И, о колико ће нам бити потребна Његова моћ у данима пред нама.”13
На прву недељу Цвети, када је Исус Христ тријумфално ушао у Јерусалим, мноштво Његових ученика почело је „у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса” говорећи: „Благословен цар који иде у име Господње.”14
Како је прикладно да је на недељу Цвети 1836. био посвећен храм у Киртланду. Том приликом су се радовали и ученици Исуса Христа. У тој молитви посвећења, пророк Џозеф Смит је објавио ове речи хвале:
„О Господе, Боже Свемогући, послушај на[с] … и одговори нам са неба, … где седиш на престолу своме, са славом, чашћу, моћу, величанством [и] силом. …
„Помози нам моћу духа Твога, да придружимо гласове своје овим светлим, сјајним серафимима око твог престола, са усклицима хвале, певајући Хосана Богу и Јагњету!
„И нека ови… свеци Твоји кличу гласно од радости.”15
Браћо и сестре, данас на недељу Цвети, хајде да и ми славимо нашег Светог Бога и радујемо се Његовој доброти према нама. „Шта чујемо у јеванђељу које примисмо?” Заиста „глас радости!”16
Сведочим да ћете све више осећати радост када будете улазили у свете домове Господње. Сведочим да ћете доживети радост коју Он заузврат има за вас, у име Исуса Христа, амин.