Осана Богу Свевишњему
Тријумфални улазак Исуса Христа у Јерусалим и догађаји у седмици који су уследили представљају пример учења које можемо применити у нашим животима данас.
Данас, као што је речено, придружујемо се хришћанима широм света да одамо почаст Исусу Христу у ову недељу, на Цвети. Пре скоро две хиљаде година, дан Цвети је означио почетак последње седмице смртне службе Исуса Христа. То је најважнија седмица у историји човечанства.
Оно што је почело објављивањем Исуса као обећаног Месије у Његовом тријумфалном уласку у Јерусалим, завршило се Његовим Распећем и Васкрсењем.1 По божанској намисли, Његова помирбена жртва је завршила Његову смртну службу, омогућавајући нам да вечно живимо са нашим Небеским Оцем.
Света писма нам кажу да је недеља почела тако што су људи стајали на вратима града да виде „Исус[а,] пророк[а] из Назарета галилејског”.2 „Узеше гране од финика и изађоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.” 3
Тај древни библијски запис ме подсећа на то да сам био на црквеном задатку у Такорадију, у Гани. Занимљиво, био сам тамо на дан Цвети.
Требало је да поделим кочић Такоради Гана да бих успоставио кочић Мпинтсин Гана. Данас постоји преко 100,000 чланова Цркве у Гани.4 (Желимо добродошлицу Га Мансеу, Његовом Величанству, Краљу Ни Таки Теико Тсуру II, из Акре у Гани, који је данас са нама.) Приликом сусрета са овим свецима, осетио сам њихову дубоку љубав и оданост Господу. Изразио сам своју велику љубав према њима, и пренео им да их председник Цркве воли. Позвао сам се на Спаситељеве речи које је записао Јован: „Да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.”5 Они су „волим те” сматрали темом конференције.6
Док сам насумично гледао у редове те драге браће и сестара и њихових породица у капели, могао сам да видим на њиховим лицима сјај сведочанства и вере у Исуса Христа. Осетио сам њихову жељу да буду убројани као део Његове далекосежне Цркве. А када је хор запевао, певали су као анђели.
Као и некада на дан Цвети, ово су били ученици Исуса Христа окупљени да Му одају почаст као и они на вратима Јерусалима који су, са палмама у рукама, узвикивали: „Осана… Благословен који иде у име Господње.”7
Чак су и парохијани у оближњој цркви славили дан Цвети. Док сам говорио са говорнице, приметио сам кроз прозор како радосно шетају улицом машући палмама у рукама, слично онима на овој фотографији. Био је то призор који никада нећу заборавити – сви смо тог дана обожавали Цара над царевима.
Председник Расел М. Нелсон нас је опоменуо да дан Цвети учинимо „заиста светим тако што ћемо се сећати, не само палми којима се махало у част Исусовог уласка у Јерусалим, већ сећањем на дланове Његових руку”. Затим се председник Нелсон осврнуо на Исаију, који је „говорио о Спаситељевом обећању: „[Никада] нећу заборавити тебе”, овим речима: „Гле, на длановима сам те изрезао”.8
Господ непосредно зна да је смртни живот тежак. Његове ране нас подсећају да се Он „спусти испод свега”9 да би нам могао помоћи када патимо и да нам буде пример да се „држи[мо]… пута свога”,10 Његовог пута, да ће „Бог бити са [нама] у веке векова”.11
Дан Цвети није био само догађај, још једна страница историје са датумом, временом и местом. Тријумфални улазак Исуса Христа у Јерусалим и догађаји у седмици који су уследили представљају пример учења које можемо применити у нашим животима данас.
Погледајмо неке од вечних учења која се провлаче кроз Његову службу, која се завршава у Јерусалиму.
Прво, пророштво. На пример, старозаветни пророк Захарије прорекао је тријумфалан улазак Исуса Христа у Јерусалим, чак је описао да ће јахати на магарету.12 Исус је предсказао своје Васкрсење када се припремао да уђе у град, говорећи:
„Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт,
И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.”13
Друго, сарадништво Светог Духа. Џозеф Смит је поучио: „Нико не може познати да Исус јесте Господ, осим Светим Духом.”14 Спаситељ је обећао својим ученицима15 на последњој вечери16 у горњој соби,17 „Нећу вас оставити сиротне.”18 Они не би били сами да проносе истине Јеванђеља, већ би имали савршени дар Светог Духа да их води. „Мир вам остављам, мир свој дајем вам”, обећао је, „не дајем вам га као што свет даје”.19 Са даром Светог Духа имамо исту сигурност да „Дух Његов може увек бити с [нама]”20 и „моћу Светог Духа може[мо] сазнати истину о свему”.21
Треће, учеништво. Право учеништво је непогрешива посвећеност, послушност вечним законима и љубав према Богу, на првом месту и пре свега. Без икаквог колебања. Мноштво које је одавало почаст машући палмама поздрављало Га је као Месију. Он је био управо то. Привукао их је к себи, својим чудима и својим учењима. Али ласкање многих није потрајало. Неки који су раније узвикивали: „Осана”22 убрзо су се окренули и викали: „Распни га”.23
Четврто, Помирење Исуса Христа.24 У својим последњим данима, после дана Цвети, Он је извршио своје невероватно помирење, од агоније у Гетсеманском врту до ругања Његовом суђењу, Његовог мучења на крсту и Његове сахране у позајмљеној гробници. Ту се није зауставило. Са величанственошћу свог позива као Откупитеља све деце Његовог Оца, три дана касније Он је изашао из те гробнице, васкрсао,25 као што је и прорекао.
Да ли смо непрестано захвални за неупоредиво помирење Исуса Христа? Да ли управо сада осећамо његову прочишћујућу моћ? Зато је Исус Христ, Творац и Свршитељ спасења, отишао у Јерусалим, да нас све спасе. Да ли ове речи у Алми погодују: „А сад гле, кажем вам, браћо моја, ако доживесте промену срца и ако осетисте да певате песму о откупљујућој љубави, упитао бих вас, можете ли сада то осетити?”26 Заиста могу да кажем, хор у Такорадију на тај дан Цвети певао је „песму о откупљујућој љубави”.
Те последње судбоносне недеље своје смртне службе, Исус Христ је дао параболу о десет девица.27 Он је поучавао о свом повратку онима који су спремни да Га приме, не са палмама у рукама, већ са светлошћу Јеванђеља у себи. Он је користио слику упаљених и горућих лампи, са додатним уљем за подстицање пламена, као опис спремности да се живи на Његов начин, да се пригрле Његове истине и да се дели Његова светлост.
Знате ту причу. Десет девица представљају чланове Цркве, а младожења представља Исуса Христа.
Десет девица узеше лампе своје и „изађоше у сусрет женику”.28 Пет су биле мудре, припремљене са уљем у својим светиљкама и штедљиве, а пет су биле безумне са угашеним светиљкама и без уља у резерви. Када је стигао позив, „Ето женика где иде, излазите му на сусрет”,29 пет које су биле „мудр[е] и примише истину, и преузеше Светога Духа као свог вођу”,30 биле су спремне за „њихов[ог] цар[а] и њихов[ог] законодав[ца]”,31 да „Његова слава [буде] на њима”.32 Осталих пет су сумануто покушавале да пронађу уље. Али било је сувише касно. Поворка је прошла без њих. Када су куцале и молиле да уђу, Господ је одговорио: „Не познајем вас”.33
Како бисмо се осећали да нам је рекао: „Не познајем вас!”
Ми, као десет девица, имамо светиљке; али имамо ли уље? Бојим се да има оних који пролазе са посудама са једва мало уља, превише заузети световним притисцима да би се правилно припремили. Уље долази услед веровања и деловања на основу пророштва и речи живих пророка, посебно председника Нелсона, његових саветника и дванаесторице апостола. Уље испуњава наше душе када чујемо и осетимо Светог Духа и делујемо по том божанском вођству. Уље се улива у наша срца када наше одлуке показују да волимо Господа и волимо оно што Он воли. Уље долази од покајања и тражења исцељења помирењем Исуса Христа.
Ако желите да попуните оно што неки називају „листом приоритета”, то је то: Напуните своју посуду уљем у облику живе воде Исуса Христа,34 која је израз Његовог живота и учења. Насупрот томе, штиклирање боравка на удаљеној дестинацији или спектакуларном догађају никада неће вашој души омогућити да се осећа целом или задовољном; живот према учењима којима је Исус Христ поучавао хоће. Раније сам споменуо примере: прихватите пророштва и пророчка учења, делујте према подстицајима Светог Духа, постаните прави ученик и тражите исцељујућу моћ помирења нашег Господа. Та листа ће вас одвести негде где желите да идете – назад свом Оцу на небу.
Дан Цвети у Такорадију је за мене био посебно искуство јер сам га поделио са верним скупом браће и сестара. Тако је било на континентима и острвима широм света. Моје срце и душа, попут ваших, жуди да узвикне: „Осана Богу Свевишњему”.35
„Иако данас не стојимо на капијама Јерусалима са палмама у рукама, доћи ће време када ће, како је проречено у Откривењу: „народ многи, ког не може нико избројати, од сваког језика и колена и народа и племена, ста[ти] пред престолом и пред Јагњетом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим.”36
Остављам вам свој благослов као апостол Исуса Христа да се марљиво трудите да живите праведно и да будете међу онима који ће са палмама у рукама најављивати Сина Божјег, Великог Откупитеља свих нас. у име Исуса Христа, амен.