Несавршена жетва
Спаситељ је спреман да прихвати наше понизне понуде и да их својом благодаћу усаврши. Уз Христа нема несавршене жетве.
Као дечак, научио сам да волим узбудљиве промене годишњих доба у југозападној Монтани, где сам одрастао. Моје омиљено годишње доба била је јесен – време бербе. Наша породица се надала и молила да ће наши месеци напорног рада бити награђени обилном родом. Моји родитељи су се бринули због временских прилика, здравља животиња и усева и многих других ствари над којима нису имали много контроле.
Како сам растао, постајао сам још свеснији колико је то значајно. Наш живот је зависио од жетве. Отац ме је учио о опреми коју смо користили за жетву житарица. Гледао сам како управља машином у њиви, одсеца мали откос жита, а затим проверава иза комбајна, да се увери да је што више зрна доспело у складишни простор и да није избачено са плевом. Поновио је неколико пута ову вежбу, сваки пут подешавајући машину. Трчао сам поред њега и тапкао по плеви са њим и претварао се да знам шта радим.
Када је био задовољан подешавањима машине, нашао сам неколико зрна у плеви на земљи и изложио му их критичким погледом. Нећу заборавити шта ми је отац рекао: „Довољно је добро и најбоље што ова машина може да уради. Не баш задовољан његовим објашњењем, размишљао сам о несавршеностима ове жетве.
Нешто касније, када су вечери постале хладне, гледао сам хиљаде лабудова, гусака и патака како у својој селидби силазе на поља да се хране на свом дугом путу према југу. Јели су остатке жита од наше несавршене жетве. Бог ју је учинио савршеном. И ниједно зрно није било изгубљено.
Често искушење у нашем свету, па чак и у култури Цркве, јесте опседнутост савршенством. Друштвени медији, нереална очекивања и често наша сопствена самокритичност стварају осећај неадекватности – да нисмо довољно добри и да никада нећемо бити. Неки чак погрешно разумеју Спаситељев позив: „Будите, дакле, савршени.”1
Запамтите да перфекционизам није исто што и бити савршен у Христу.2 Перфекционизам захтева немогућ, самонаметнут, стандард који нас пореди са другима. То изазива кривицу и стрепњу и може учинити да се повучемо у себе и изолујемо.
Постајати савршени у Христу је друга ствар. То је процес постајања сличнијим Спаситељу – брижно усмераван од Светог Духа. Мерила поставља брижан и свезнајући Небески Отац и јасно су дефинисана у заветима које смо позвани да пригрлимо. Ослобађа нас бремена кривице и неадекватности, увек наглашавајући ко смо у очима Божјим. Док нас овај процес подиже и гура да постанемо бољи, меримо се нашом личном оданошћу Богу, коју показујемо у нашим напорима да Га следимо у вери. Када прихватимо Спаситељев позив да му дођемо, убрзо схватамо да је оно што смо најбоље урадили довољно добро и да ће благодат брижног Спаситеља надокнадити разлику онако како не можемо замислити.
Ово начело можемо видети на снази када је Спаситељ нахранио пет хиљада душа.
„Подигнувши дакле Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?…
Одговори му Филип: двеста гроша хлеба није доста да свакоме од њих помало допадне.
Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра:
Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет?”3
Да ли сте се икада запитали како се Спаситељ морао осећати због овог дечака, који је са вером детета понудио оно што је вероватно знао да је, на жалост, неодговарајуће према оном што предстоји?
„А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
И кад се наситише, рече ученицима својијем: скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.”4
Спаситељ је усавршио скромну понуду.
Недуго након овог искуства, Исус је послао своје ученике напред у чамцу. Ускоро су се нашли на узбурканом мору усред ноћи. Уплашили су се када су видели сабласну фигуру како иде према њима по води.
„А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.
А Петар одговарајући рече: Господе! ако си ти, реци ми да дођем к теби по води.
А он рече: ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.
Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!
И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?”5
Браћо и сестре, то можда није био крај разговора. Верујем да је, док су Петар и Спаситељ ишли назад до чамца руку под руку, Спаситељ рекао Петру, који је био сасвим мокар и можда се осећао веома будаласто, нешто попут овога: „О, Петре, не бој се и не брини. Када бисте могли да видите себе као што вас ја видим, ваша сумња би избледела а ваша вера би се увећала. Волим те, драги Петре; изашао си из чамца. Твоја понуда је прихватљива, и мада си посустао, ја ћу увек бити ту да те подигнем из дубина, и твоја понуда ће бити усавршена.”
Старешина Дитер Ф. Ухдорф је поучио:
Верујем да ће Спаситељ, Исус Христ, желети да видите, осетите и спознате да је Он ваша снага. Да уз Његову помоћ, не постоје границе ваших остварења. Да је ваш потенцијал без граница. Он би желео да себе видите онако како вас Он види. А то је веома различито од начина како вас свет види. …
„Он даје моћ уморнима; а онима који се осећају немоћно Он увећава снагу.”6
Морамо запамтити да шта год да је наша најбоља, али несавршена понуда, Спаситељ је може учинити савршеном. Колико год наши напори изгледали безначајни, никада не смемо потценити Спаситељеву моћ. Једноставна реч љубазности, кратка, али искрена послужитељска посета, лекција у Школици с љубављу поучена, уз Спаситељеву помоћ може пружити утеху, смекшава срца и променити вечне животе. Наши неспретни напори могу довести до чуда, а у том процесу можемо учествовати у савршеној жетви.
Често се налазимо у ситуацијама које ће учинити да се напрежемо. Можда се не осећамо дораслима задатку. Можда гледамо оне са којима служимо и осећамо да никада нећемо дорасти. Браћо и сестре, ако се тако осећате, погледајте изванредне мушкарце и жене који седе иза мене, са којима служим.
Осећам ваш бол.
Научио сам, међутим, да баш као што перфекционизам није исто што и бити савршен у Христу, упоређивање себе са другима није исто што и опонашање. Када се поредимо са другима, могу бити само два резултата. Или ћемо себе видети као боље од других и постати њихове судије и критичари, или ћемо себе видети као мање вредне од других и постати анксиозни, самокритични и обесхрабрени. Упоређивање себе са другима ретко је продуктивно, не уздиже, а понекад је и потпуно депримирајуће. У ствари, ова поређења могу бити духовно деструктивна, спречавајући нас да добијемо духовну помоћ која нам је потребна. С друге стране, опонашање оних које поштујемо, који показују христолике особине, може бити поучно и надахњујуће и може нам помоћи да постанемо бољи ученици Исуса Христа.
Спаситељ нам је дао модел да следимо када је опонашао Оца. Он је поучио свог ученика Филипа: „Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који види мене, види оца; па како ти говориш: покажи нам оца?”7
А онда је поучио: „Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити.”8
Без обзира на то колико наши напори изгледају безначајно, ако смо искрени, Спаситељ ће нас употребити да извршимо своје дело. Ако једноставно дамо све од себе и верујемо да Он може надоместити разлику, можемо постати део чуда која нас окружују.
Старешина Дејл Г. Ренланд је рекао: „Не морате да будете савршени, али сте нам потребни, јер свако ко је вољан може нешто да уради.”9
А председник Расел М. Нелсон нас поучава: „Господ воли труд.”10
Спаситељ је спреман да прихвати наше понизне понуде и да их својом благодаћу усаврши. Уз Христа нема несавршене жетве. Морамо имати храбрости да верујемо да је Његова благодат за нас, да ће нам помоћи, избавити нас из дубина када посустанемо, и усавршити наше несавршене напоре.
У параболи о сејачу, Спаситељ описује семе које је посађено у добру земљу. Једно по сто, а једно по шесет, а једно по тридесет. Сва су део Његове савршене жетве.11
Пророк Морони је позвао све: „Да, дођите Христу и будите савршени у њему, … А одрекнете ли се сваке безбожности, и Бога љубите свом својом силом, умом и снагом, тада вам је довољна благодат Његова, како бисте благодаћу Његовом били савршени у Христу.”12
Браћо и сестре, сведочим о Христу, који има моћ да усаврши чак и нашу најскромнију понуду. Хајде да дамо све од себе, донесемо шта можемо и са вером положимо своју несавршену понуду пред Његове ноге. У име Њега, који је Господар савршене жетве, самог Исуса Христа, амен.