Самосталност
Учите

„5: Учите”, Проналажење снаге у Господу: Емоционална отпорност (2020)

„5: Учите”, Проналажење снаге у Господу: Емоционална отпорност

Учите – максимално време: 60 минута

Читајте:

Депресија утиче на све наше животе на овај или онај начин. Можда ће вама или другима бити тешко размишљати и разговарати о данашњој дискусији. Подстичемо све да будете саосећајни док прегледате ово поглавље. Ако се осећате преоптерећено, не устручавајте се да тражите паузу.

1. Разлика између туге и депресије

Читајте:

Туга и депресија се описују као осећања жалости, несреће и јада, и нормалан су део нашег искуства овде на земљи. Туга и депресија могу доћи кроз потешкоће које су резултат одбацивања, међуљудских односа, разочарања и других болних искустава. Оне су тешки, али суштински елементи нашег раста. Старешина Брус К. Хејфен је поучио да је Небески Отац за нас желео да доживимо болна искуства у нашим животима како бисмо на крају могли потпуније да доживимо радост (видети Спремност да научимо од бола”,Ensign окт. 1983, стр. 64, 66).

Велики депресивни поремећај, или тешка депресија, је другачији. То је емоционално стање или прилика која утиче на наше размишљање, емоције, перцепције и понашања. Старешина Џефри Р. Холанд је говорио о разлици између нормалне туге и депресије и великог депресивног поремећаја: „Када говорим о овоме, не говорим о данима лоше фризуре, пореским роковима или другим обесхрабрујућим тренуцима које сви имамо. Свако ће повремено бити узнемирен или потиштен. Говорим о нечем озбиљнијем, о невољи која је толико тешка да значајно ограничава нечију способност да у потпуности функционише” („Like a Broken Vessel”, Liahona, нов. 2013, стр. 40).

Велики депресивни поремећај може настати без јасног објашњења његовог узрока, или може бити резултат нездравих реакција на болне догађаје. Када доживимо тешку депресију, често осећамо отупелост или умртвљеност. Можемо имати осећања стида, самоокривљавања или мржње према себи, што ће вероватно утицати на то како функционишемо сваки дан. Тешка депресија такође омета нашу способност да се позитивно носимо са изазовима када се појаве.

Поред тога, као што смо читали на нашем последњем састанку, туга и депресија могу утицати на нашу способност да осетимо или разумемо подстицаје Духа. (Видети Reyna I. Aburto, „Thru Cloud and Sunshine, Lord, Abide with Me!” Liahona, нов. 2019, стр. 57–60).

Разговарајте:

Како се туга и депресија разликују?

Погледајте видео:

„Exercise Faith in Jesus Christ”, доступан на https://churchofjesuschrist.org/study/video/self-reliance-videos [1:38].

1:57

2. Фактори који могу довести до емоционалних изазова

Читајте:

Свесност зашто имамо ова осећања може нам помоћи да будемо саосећајнији према себи и другима. Осећања као што су туга или депресија може проузроковати неколико ствари, укључујући многе факторе у наставку:

Фактори који могу довести до емоционалних изазова

Биолошко‑физички фактори нашег тела

  • Генетика

  • Озбиљна болест/повреда

  • Исхрана и недостатак физичке активности

  • Злоупотреба илегалних дрога или лекова

  • Атмосферско време током године

  • Хемијске или хормоналне промене

Психолошки – емоционални догађаји

  • Главни догађаји и животне транзиције

  • Смрт или губитак

  • Злостављање

Психолошке–друштвене интеракције са другима, које стварају снажне емоције

  • Сукоб

  • Усамљеност и изолација

  • Друштвени притисци

  • Издаја или губитак поверења

Духовни – тешки догађаји који тестирају нашу веру

  • Последице избора

  • Живети у проблематичном свету

Разговарајте:

Како нам сазнање одакле долазе тешка осећања може помоћи да будемо саосећајнији према себи и другима?

3. Симптоми великог депресивног поремећаја

Читајте:

Следећи симптоми могу бити знаци великог депресивног поремећаја или клиничке депресије. Већина људи ће повремено искусити ове симптоме током свог живота, али ако имате више симптома дуже време, то може значити да имате дубље проблеме. Ако се три или више ових симптома трају током одређеног временског периода, ограничавају вашу способност функционисања или их је тешко избећи упркос личним и породичним напорима, требало би да потражите стручну помоћ.

Симптоми депресије

  • Стално се осећате тужно, беспомоћно, безнадежно или безвредно

  • Мало енергије и мотивације

  • Промена апетита и губитак или повећање тежине

  • Проблеми са успављивањем, задржавањем сна или буђењем

  • Губитак интересовања за активности које су некада биле пријатне

  • Потешкоће у концентрацији, памћењу или доношењу одлука

  • Мисли о смрти и самоубиству*

Разговарајте:

Како нам свест о симптомима депресије може помоћи док постајемо емоционално отпорнији? Како нам може помоћи да подржимо друге?

Читајте:

*Ако ви или други имате мисли о смрти или самоубиству, одмах потражите стручну помоћ тако што ћете отићи у хитну помоћ најближе болнице и контактирати породицу, пријатеља, бискупа или другог црквеног вођу. Суицидалне мисли увек треба схватити озбиљно.

Видети suicide.ChurchofJesusChrist.org или mentalhealth.ChurchofJesusChrist.org за линије за помоћ и изворе.

Они из Северне Америке могу назвати линију националне службе за превенцију самоубистава на 1-800-273-8255.

4. Начини за добијање помоћи

Читајте:

Сестра Рејна И. Абурто је поучавала: „Као и сваки део тела, мозак је подложан болестима, траумама и хемијским неравнотежама. Кад наш ум пати, прикладно је потражити помоћ од Бога, од оних који нас окружују, и од медицинских радника и стручњака за ментално здравље…

„Нормално је да се с времена на време осећате тужно или забринуто. Туга и тескоба су природне људске емоције. Међутим, ако смо стално тужни и ако је наша бол блокира нашу способност да осетимо љубав нашег Небеског Оца и Његовог Сина и утицај Светога Духа, тада можда патимо од депресије, анксиозности или неког другог емоционалног стања” („Thru Cloud and Sunshine, Lord, Abide with Me!” Liahona, нов. 2019, стр. 57).

5. Туга

Читајте:

Скоро свако ће доживети тугу у неком тренутку свог живота, било због смрти вољене особе или због губитка или велике животне промене као што је губитак посла или везе. Због Јеванђеља, наших завета и сазнања да ћемо поново видети своје вољене, можда осећамо да не треба да се боримо са тугом. Међутим, то није случај. Чак је и Спаситељ плакао када је Лазар умро, јер га је волео (видети Joван 11:35–36). Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Жалост је један од најдубљих израза чисте љубави. То је природан одговор у потпуном складу са божанском заповешћу: ʽЖивите заједно у љубави, тако да плачете због губитка оних који умируʾ [Учење и завети 42:45]” („Doors of Death”, Ensign, мај 1992, стр. 20).

Свако ће туговати другачије и по другачијем распореду. Док тугују, већина људи доживљава доле наведене емоције, иако не постоји одређени редослед или временски оквир у којем би их доживели.

  • Порицање: Не можемо да верујемо да се то догодило. Можемо се наћи у шоку или се претварати или заборавити да се ово дешава на неко време.

  • Љутња: Можемо се љутити на себе, на своје вољене, па чак и на Бога. Љутња је израз вредности коју придајемо ономе што смо изгубили.

  • Преговарање: Можда мислимо да смо у лошем сну и покушавамо да преговарамо са Богом да преокрене ствари. Можемо да постављамо питања „шта ако”, као што је „Шта ако идем у храм сваке недеље?“ како би се добио конкретан исход.

  • Туга: Доживљавамо дубоку тугу због нашег губитка. Ова туга може бити снажна и оптерећујућа, тешка, али није нужно клиничка депресија. То је нормалан део процеса туговања.

  • Прихватање: Прихватање је прихватање да се губитак догодио. То не значи да смо срећни због губитка или да изневеравамо сећање на оно што смо изгубили. Једноставно прихватамо реалност губитка да бисмо могли да кренемо даље.

Разговарајте:

Како нам разумевање уобичајених осећања туге може помоћи?

Читајте:

Свако тугује другачије. Неки могу имати проблема са спавањем и јелом. Други можда желе да буду са људима, док други желе да буду сами. Неки могу осећати интензивне емоције, а други можда не. Неки могу туговати кратко, а код других то може потрајати дуго. Не постоји исправан начин туговања.

Следећи предлози могу вам помоћи да боље разумете туговање и да се носите са њим или вам могу омогућити да помогнете другима који тугују:

  • Дозволите себи да осећате, плачете и искусите све што осећате или не осећате као део процеса.

  • Чувајте се. Храните се здраво, спавајте довољно и покушајте да вежбате.

  • Откријте осећања која имате и признајте да су нормална и здрава.

  • Поставите реална очекивања о томе колико вам времена може бити потребно и идите корак по корак.

  • Схватите да осећања среће, радости и мира не потиру значај онога што сте изгубили.

  • Изразите своје мисли и осећања пишући о свом губитку, као и о нади за будућност.

  • Ако ова осећања постану оптерећујућа, размислите о тражењу помоћи од стручњака.

Читајте:

Не морате да тугујете сами и можете се обратити другима када вам је то потребно. Можете наћи подршку од породице, пријатеља, црквених вођа и, што је најважније, Спаситеља.

Сестра Шерон Јубанк је поучила како нам Спаситељ може помоћи: „Када доживимо трагедије, када нас живот заболи да не можемо да дишемо, када се осећамо као пребијени попут човека на путу за Јерихон, остављеног да умре, Исус долази к нама и сипа нам уље на ране, пажљиво нас подиже, облачи нас и води у гостионицу, пази на нас [видети Лука 10:30–35]. Онима од нас који тугују, каже: ʽОлакша[ћу] бремена која су натоварена на плећа ваша, толико да их ни осетити нећете на леђима својим… да са сигурношћу можете знати да ја, Господ Бог, походим свој народ у невољама њиховимʾ [Moсија 24:14]. Christ heals wounds” („Christ: The Light That Shines in Darkness”, Liahona, мај 2019, стр. 74).

Док доживљавамо тугу, осећај може бити неподношљив и можемо осетити жељу да се изолујемо од других људи. Међутим, запамтите да подршку можемо наћи преко других.

Погледајте видео:

„Christ’s Atoning Love Heals Grieving Hearts”, доступан на https://churchofjesuschrist.org/study/video/self-reliance-videos [3:22].

3:18

Разговарајте:

Шта можемо научити из приче у видеу о раду са тугом?

6. Начини пружања помоћи

Читајте:

Можда познајете некога ко је изгубио вољену особу, пролази кроз тежак период или му је дијагностикована депресија или нека друга болест. Може бити тешко знати шта рећи или учинити око њих. Можда ћете се осећати постиђено или непријатно када показујете емоције или се налазите у близини некога ко показује емоције. У левој колони испод су неки примери мање корисних фраза које сте можда чули да људи користе када покушавају да помогну некоме ко тугује. У десној колони су корисне фразе које можете користити уместо њих.

Мање корисно

Корисније

Мање корисно

  • „Знам тачно како се осећаш.”

    • Чак и ако смо прошли кроз нешто веома слично, увек је боље постављати питања и саслушати како се особа осећа.

  • „Само веруј; све ће се средити.”

    • Наравно да треба да имамо веру, али то не мења да ли је нешто болно или не. Важно је бити присутан са особом.

  • „Бар ти…”

    • Када започнемо реченице са „барем”, умањујемо оно кроз шта је особа прошла.

  • „Бог има план.”

    • Ово може звучати као да покушавамо брзо да решимо проблем уместо да заиста слушамо и волимо.

  • „Они су на бољем месту.”

    • Ако ово кажете, особи мање недостаје његова или њена вољена особа.

Корисније

  • „Не знам шта да кажем тренутно, али ми је тако драго да сте ми рекли.”

  • „Реците ми шта тренутно осећате.”

  • „Стало ми је до вас.”

  • „Ту сам за вас.”

  • „У реду је тако се осећати.”

Читајте:

Свака особа је јединствена и имаће различите потребе. Чак и ако кажете све праве ствари, друга особа се и даље може осећати узнемирено. Бити повређен и узнемирен је природан део туге или депресије. Ваш најважнији посао је да се појавите, саслушате и понудите љубав и доброту.

Прилог:

Прегледајте одељак „Извори” на крају овог поглавља на списку средстава за решавање различитих животних изазова.

Разговарајте:

Како можете помоћи некоме са емоционалним тешкоћама?