Победа наде
Нада је живи дар, дар који расте док увећавамо своју веру у Исуса Христа.
Моја драга браћо и сестре широм света, док почињемо ово посебно време одржавања генералне конференције, поглед са неба ће засигурно бити упрт у нас. Чућемо „глас Господњи” преко Његових слугу; осетићемо „водећи, усмеравајући и утешитељски” утицај Светог Духа и наша вера ће бити ојачана”.
Пре три године, председник Расел М. Нелсон започео је генералну конференцију овим речима: „Чисто откривење за питања у вашем срцу учиниће ову конференцију вредном и незаборавном. Ако још нисте тражили да вам послуживање Светог Духа помогне да чујете оно што би Господ желео да чујете током ова два дана, позивам вас да то учините сада. Молим вас да учините ову конференцију временом гозбе порукама Господњим преко Његових слугу.”.
Света писма моћно повезују три речи: вера, нада, милосрђе. Дар наде је непроцењивао завештање од Бога.
Реч нада се користи за многе ствари које желимо да се догоде. На пример, „Надам се да неће падати киша” или „Надам се да ће наш тим победити”. Моја намера је да говорим о нашим светим и вечним надама усредсређеним на Исуса Христа и обновљено Јеванђеље, и нашим „поузданим очекивањима… обећаних благослова праведности”.
Наша нада у вечни живот
Наша нада у вечни живот је осигурана Христовом благодаћу и нашим изборима, што нам омогућава изузетан благослов да се вратимо у наш небески дом и заувек живимо у миру и срећи са нашим Небеским Оцем, Његовим љубљеним Сином, верним члановима наше породице и драгоценим пријатељима, и праведним мушкарцима и женама са свих континената и из сваког века.
На земљи доживљавамо радост и тугу док пролазимо кроз искушења и проверу. Наша победа долази кроз веру у Исуса Христа када победимо своје грехе, тешкоће, искушења, неправедност и изазове овог смртног живота.
Када јачамо своју веру у Исуса Христа, видимо даље од наших борби до благослова и обећања вечности. Попут светлости чији сјај расте, нада осветљава помрачени свет, а ми видимо своју славну будућност.
Нада долази од Бога
Наш Небески Отац и Његов љубљени Син отпочетка са нестрпљењем благосиљају праведнике драгоценим даром наде.
Након изласка из врта, Адама и Еву је анђео поучио о обећању Исуса Христа. Дар наде је просветлио њихове животе. Адам је изјавио: „Очи ми се отворише, и у овом животу ћу имати радости.” Ева је говорила о „радост[и] откупљења [њиховог] и вечн[ом] живот[у] који Бог даје свима послушнима”.
Као што је Свети Дух донео наду Адаму, моћ Духа Господњег просветљује верне данас, осветљавајући стварност вечног живота.
Спаситељ нам шаље Утешитеља, Светог Духа, сарадника који нам доноси веру, наду и мир „не као што свет даје”.
„У свету”, рекао је Спаситељ, „ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет”.
У тешким временима бирамо да имамо поверења у Господа са вером. Тихо се молимо: „Не моја воља него Твоја да буде.” Осећамо Господње одобравање због наше кротке спремности и чекамо обећани мир који ће Господ послати у свом одабраном тренутку.
Апостол Павле је поучио: „Бог наде [испуниће] вас… радо[шћу] и мир[ом]… да имате изобиље у нади”, „надањем веселите се, у невољи трпите” „силом Духа Светог”.
Поука о нади
Пророк Морони је из прве руке знао за наду у Христа током невоље. Објаснио је свој мучни положај.
„[Ја] сам сâм… Немам… куда да идем.”
„Не показујем се… да ме не би уништили.”
Занимљиво, у овом мрачном и самотном часу, Морони бележи речи свог оца о нади.
„Има ли човек веру мора имати и наду, јер без вере не може бити ни наде.”
„И шта је то чему се надате? … Кажем вам да ћете имати наду кроз помирење Христово и моћ васкрсења Његовог, да будете подигнути у живот вечни.”
Моја браћо и сестре, нада је живи дар, дар који расте док увећавамо своју веру у Исуса Христа. „Вера је… чекање оног чему се надамо.” Ми градимо то чекање – доказе наше вере – кроз молитву, храмске завете, држање заповести, непрестано гошћење Светим писмима и речи савремених пророка, узимање причести и богослужење недељом са другим свецима.
Дом наде
Да би ојачао нашу наду у времену све веће опакости, Господ је усмерио свог пророка да испуни земљу Његовим храмовима.
Када уђемо у дом Господњи, осећамо Духа Божјег, који потврђује нашу наду.
Храм сведочи о празној гробници и да се живот иза вела наставља за све.
За оне који немају вечног сапутника, обреди моћно потврђују да ће сваки праведник добити сваки обећани благослов.
Постоји узвишена нада док млади пар клечи преко олтара да буде запечаћен, не само за време, већ и за вечност.
Постоји неизмерна нада за нас у обећањима која су дата нашем потомству, без обзира на њихове тренутне околности.
Нема бола, нема болести, нема неправде, нема патње, нема ничега што може помрачити нашу наду када верујемо и чврсто се држимо наших завета склопљених са Богом у дому Господњем. То је дом светлости, дом наде.
Када се нада одбаци
Теку нам сузе туге када видимо јад и очај у онима који немају наду у Христа.
Недавно сам из даљине посматрао пар који је у једном тренутку имао веру у Христа, али је онда одлучио да одбаци своје веровање. Били су успешни у свету, и налазили су задовољство у свом разуму и одбацивању своје вере
Све је изгледало добро док се муж, још млад и енергичан, изненада није разболео и умро. Као помрачење сунца, они су блокирали светлост Сина, а резултат је био помрачење наде. Жена се, у свом неверовању, сада осећала дезоријентисано, болно неспремно, неспособна да утеши своју децу. Њен разум јој је говорио да је њен живот у савршеном реду све док одједном није могла да види будућност. Њен очај донео је мрак и пометњу.
Нада у трагедији
Дозволите ми да упоредим њен болни очај са надом друге породице у Христа током болног времена.
Пре двадесет и једну годину, новорођени син мог синовца, Бена Андерсена, и његове супруге Роби, животно угрожен хитно је пребачен из своје фармерске заједнице у Ајдаху у Солт Лејк Сити. Стигао сам у болницу и Бен је објаснио тешке компликације са срцем њихове бебе опасне по живот. Ставили смо руке на Трејеву главицу. Господ га је благословио даљим животом.
Треј је имао операцију срца прве недеље свог живота, а уследило је још операција. Како су године пролазиле, постало је очигледно да ће Треју бити потребна трансплантација срца. Иако су његове физичке активности биле ограничене, његова вера се увећала. Написао је: „Никада нисам сажаљевао себе јер сам одувек знао колико је важно имати веру у Исуса Христа и сведочанство о плану спасења.”
Треј је у свом телефону имао овај цитат председника Нелсона: „Радост коју осећамо нема много везе са нашим животним околностима а итекако има везе са усредсређеношћу наших живота.”
Треј је написао: „Увек сам се радовао служењу пуновремене мисије, али… моји лекари ми неће дозволити да служим мисију док се не наврши најмање годину дана од трансплантације… Положио сам своју веру у Исуса Христа.”
Треј је био узбуђен што је био примљен на смер рачуноводства на BYU-у почетком овог семестра, али још више крајем јула када је примио дуго очекивани телефонски позив у болницу ради трансплатације срца.
„За годину дана”, рекао је Треј, „бићу на својој мисији”.
Била су велика очекивања када је ушао у операциону салу. Међутим, током операције дошло је до разорних компликација, и Треј се никада није освестио.
Његова мајка, Роби, је рекла: „Петак је био најболнији дан… само смо се трудили да разумемо његову ситуацију… Остала сам до касно само покушавајући да све разумем… Али у суботу сам се пробудила са осећањем апсолутне радости. То није био само мир; то није било порицање. Осећала сам радост због свог сина, и осећала сам радост као његова мајка… Бен је устао много раније од мене, и када смо коначно добили прилику да разговарамо, Бен се пробудио са потпуно истим осећањем.”
Бен је објаснио: „Јасноћа је дошла у моју душу док ме је Бог поучавао својим Светим Духом. Пробудио сам се у 4 ујутру и био сам испуњен неописивим миром и радошћу. Како је то могуће? … Трејева смрт је тако болна, и толико ми недостаје. Али Господ нас не оставља без утехе… Радујем се радосном поновном сусрету.”
Обећање наде
Треј је у свом дневнику забележио ове речи из говора председника Нелсона на генералној конференцији: „Чини се да није могуће осећати радост када ваше дете пати од неизлечиве болести или када изгубите посао или када вас супружник изда. Па ипак, управо је то радост коју Спаситељ нуди. Његова радост је стална, и уверава нас да ће наше ‘невоље бити кратког века’ [Учење и завети 121:7] и посвећене на нашу корист.”
Браћо и сестре, мир који тражите можда неће доћи тако брзо колико желите, али обећавам вам да ће, када се уздате у Господа, Његово мир доћи.
Негујемо своју драгоцену веру, пробијајући се напред са савршеним одсјајем наде. Сведочим да је наша нада наш Спаситељ Исус Христ. Кроз Њега ће се остварити сви наши праведни снови. Он је Бог наде – победа наде. Он живи и воли вас. У име Исуса Христа, амен.