Тражење одговора на духовна питања
Наша искрена јеванђеоска питања могу пружити Небеском Оцу и Исусу Христу прилике да нам помогну да напредујемо.
Знам да ово може бити изненађење, али довољно сам стара да се сећам када су нас у школи учили да у нашем сунчевом систему има девет планета. Једној од тих планета, Плутону, дала је име 11-годишња Венеција Барни из Оксфорда у Енглеској, након његовог открића 1930. године. И све до 1992. веровало се да је Плутон најудаљенији објекат у нашем сунчевом систему. Тада су се у учионицама и на сајмовима науке често виђали дечији модели наших суседа у планетарном систему од папира-машеа, а сваки од ових модела је показивао локацију Плутона на тада познатој граници. Многи научници су веровали да се изван ове границе спољашњости сунчевог системa налази празнина.
Међутим, у научној заједници, питање порекла одређене врсте комета, које су астрономи редовно пратили, остало је отворено доста дуго. И то питање је остало актуелно деценијама – све до открића још једног удаљеног дела нашег Сунчевог система. Са ограниченим знањем, научници су ове деценије искористили да постигну значајан технолошки напредак који је омогућио даља истраживања и проучавање. Њихово револуционарно истраживање је реконфигурисало нашу планетарну зону, вративши Плутон у овај нови део свемира и наш сунчев систем од осам планета.
Један од водећих научника истраживача планета и главни истраживач свемирске мисије New Horizons са задатком да изблиза истражује планету Плутон рекао је о овом искуству: „Мислили смо да разумемо географију нашег сунчевог система. Нисмо разумели. Мислили смо да разумемо какве су планете у нашем сунчевом систему. И погрешили смо.”
Оно што ме погађа у овом периоду у историји истраживања свемира су неке од паралела и главних разлика између метафоричке потраге за проширењем научних хоризоната и путовања које ми, Божја деца, предузимамо у потрази за одговорима на наша духовна питања. Конкретно, како можемо да одговоримо на границе нашег духовног разумевања и припремимо се за следећу фазу личног раста – и где можемо да се обратимо за помоћ.
Редак по редак
Постављање питања и тражење смисла су природан и нормалан део нашег смртничког искуства. Понекад, без потпуних одговора, можемо се наћи на границама нашег разумевања, а та ограничења могу да нас фрустрирају или депримирају. Запањујуће, план среће који нам је Небески Отац дао, осмишљен је да нам помогне да растемо упркос нашим ограничењима и постигнемо оно што не можемо сами, чак и без потпуног знања о свему. Бог, кроз свој план, показује милост према ограничењима наше људске природе; по овом плану нам је дат Спаситељ, Исус Христ, као наш добри пастир; и овај план нас надахњује да користимо своју слободну вољу да изаберемо Њега.
Старешина Дитер Ф. Ухдорф је поучио да „постављање питања није знак слабости”, него „претеча раста”. Говорећи директно о нашим личним напорима као трагалаца за истином, наш пророк, председник Расел М. Нелсон, поучио је да морамо имати „дубоку жељу” и „питати искреног срца [и] са правом намером, верујући у [Исуса] Христа”. Он је даље поучио да „‘права намера‘ значи да особа заиста намерава да следи дато божанско упутство”.
Наша лична жеља да растемо у мудрости може нас навести да своја питања, сложена или не, разматрамо кроз призму узрока и последице, да тражимо и препознајемо обрасце, а затим формирамо ставове како бисмо обликовали наше разумевање и попунили уочене празнине у знању. Међутим, када размотримо своју тежњу за духовним знањем, ови промишљени процеси могу бити од помоћи, али сами по себи могу бити непотпуни када тражимо да распознамо оно што се односи на Небеског Оца и нашег Спаситеља, Исуса Христа, Њихово Јеванђеље, Њихову Цркву и Њихов план за све нас.
Бог Отац и Његов Син нам преносе своју мудрост на такав начин да прво призивамо моћ Светог Духа да буде наш лични учитељ док се усредсређујемо на Исуса Христа у нашим животима и у нашој праведној потрази за Његовим одговорима и Његовом сврхом. Позивају нас да тражимо истину посвећујући време проучавању Светог писма и да трагамо за истином објављеном за последње дане, која важи за наше дане и наше време, а коју преносе савремени пророци и апостоли. Они нас подстичу да редовно проводимо време у богослужењу у дому Господњем и да клекнемо у молитви „да бисмо приступили информацијама са неба”. Исусово обећање онима који су слушали Његову Беседу на гори важи за нас и данас као и тада током Његове земаљске службе: „Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.” Наш Спаситељ уверава да „ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле”.
Господњи начин поучавања је „редак по редак, пропис за прописом”. Од нас се може тражити да се „нада[мо] у Господу” у простору између садашње линије нашег разумевања и следеће, коју тек треба да упознамо. Овај свети простор може постати место где се дешава наше највеће духовно јачање – место где можемо „са стрпљењем подосит[и]” своје искрено трагање и обновити своју снагу да наставимо да испуњавамо света обећања која смо дали Богу путем завета.
Наш заветни однос са Небеским Оцем и Исусом Христом указује на то да је наше главно пребивалиште царство Божје. А наш боравак у њему захтева усклађивање свог живота са божанским начелима и улагање напора у духовни напредак.
Послушност
Једно од кључних начела које се поучава у Мормоновој књизи је да када Божја деца одлуче да слушају и држе своје завете, примају стално духовно вођство и усмерење. Господ нам је рекао да својом послушношћу и марљивошћу можемо стећи више знања и разумевања. Божји закони и заповести немају за циљ да буду препрека у нашим животима, већ да буду моћна капија за лично откривење и духовно образовање. Председник Нелсон је поучио важну истину да је „Божје откривење увек у складу са Његовим вечним законом”, и даље да „никада није у супротности са Његовим учењима”. Ваша добровољна послушност Божјим заповестима, иако немате потпуно знање зашто их је дао, доводи вас у друштво Његових пророка. У 5. поглављу књиге Мојсијеве поучава се о посебном узајамном односу између Адама и анђела Господњег.
Пошто је Господ дао Адаму и Еви „заповести да се клањају Господу Богу свом, и да приносе првенце из стада својих, као принос Господу”, Света писма кажу да „Адам беше послушан заповестима Господњим”. Даље читамо да „након много дана анђео се Господњи указа Адаму, говорећи: Зашто приносиш жртве Господу? А Адам му одговори: Не знам, осим што ми је Господ заповедио.”
Адамова послушност је претходила његовом разумевању и припремила га за свето знање да учествује у светој симболици помирења Исуса Христа. Наша понизна послушност ће такође утрти пут ка духовном знању о Божјим путевима и Његовој божанској намери за сваког од нас. Тежња да будемо послушнији приближава нас нашем Спаситељу, Исусу Христу, јер је послушност Његовим законима и заповестима делотворан начин да дођемо Њему.
Поред тога, наша верност знању и мудрости које смо већ наследили кроз верно поштовање јеванђеоских начела и светих завета, важна је припрема да будемо спремни да примамо поруке од Светог Духа и да будемо управитељи.
Небески Отац и Исус Христ су извор сваке истине и великодушно деле своју мудрост. Такође, разумевање да немамо лично знање које је независно од Бога може нам помоћи да знамо коме да се обратимо и коме најпре поверимо.
Дубоко поверење
Старозаветни извештај о Наману, војсковођи кога је пророк Јелисеј излечио од губе, посебно ми је омиљен. Прича илуструје како је чврста вера „мале слушкиње” променила ток живота једног човека и свим верницима открила домет Божје милости према онима који се уздају у Њега и Његовог пророка. Иако безимена, ова млада девојка је, такође, помогла да унапредимо своје разумевање. А Наманова вера у њено сведочанство надахнула га је да се обрати Божјем изабраном слузи за исцељење.
Најпре је Наман реаговао са сумњом и огорчењем на упутство пророка Јелисеја да се окупа у реци Јордану. Али позив да послуша пророков савет отворио је пут његовом излечењу и запањујућем сазнању да је Бог стваран.
Можда ћемо открити да неки од наших духовних захтева имају прилично јасне одговоре и да нам не изазивају много непријатности. Или, као у случају Намана, можемо открити да су друге потребе сложеније и да могу изазвати у нама тешка и компликована осећања. Или, слично опису налаза раних астронома о нашем Сунчевом систему, у нашој потрази за духовном истином, можемо доћи до мање тачних тумачења ако се ослањамо искључиво на сопствено ограничено разумевање, чија тужна и непредвидива последица може да нас удаљи са заветног пута. Штавише, нека питања могу остати док нам Бог, који „има сву моћ” и „сву мудрост и сво разумевање”, који „разуме све”, у својој милости, не дâ просветљење кроз нашу веру у Његово име.
Једно важно упозорење из приче о Наману је да неспремност да се повинујемо Божјим законима и заповестима може продужити или успорити наш духовни раст. Благословени смо јер је Исус Христ наш главни исцелитељ. Наша послушност Божјим законима и заповестима може отворити пут нашем Спаситељу да нам пружи разумевање и исцељење које нам је потребно у складу са Његовим планом деловања.
Старешина Ричард Г. Скот је поучио да је „овај живот искуство дубоког поверења – поверења у Исуса Христа, поверења у Његова учења, поверења у нашу способност, под вођством Светог Духа, да слушамо та учења за срећу сада и за сврсисходно, надасве срећно вечно постојање. Веровати значи добровољно слушати, не знајући на почетку шта ће се догодити на крају (видети Приче Соломунове 3:5–7). Да би донело плод, ваше поверење у Господа мора бити јаче и трајније од вашег поверења у ваша лична осећања и искуства.
Старешина Скот наставља: „Испољити веру значи имати поверење да Господ зна шта ради са вама и да то може постићи за ваше вечно добро иако не можете да разумете како ће Он то учинити”.
Завршно сведочанство
Драги пријатељи, сведочим да наша искрена питања о Јеванђељу могу дати Небеском Оцу и Исусу Христу прилику да нам помогну да растемо. Мој лични напори да тражим од Господа одговоре на своја духовна питања – прошла и садашња – омогућили су ми да искористим простор између свог разумевања и Божјег да бих исказала послушност Њему и верност духовном знању које већ поседујем.
Сведочим да ће вам поверење у Небеског Оца и Његове пророке, које је послао, помоћи да се духовно уздигнете и стремите напред према Божјем проширеном видику. Ваше гледиште ће се променити јер ћете се и ви сами променити. Бог зна да што се више пењете, даље видите. Наш Спаситељ вас позива на тај успон. У име Исуса Христа, амен.