Човек што са Јахвом другова
Џозеф Смит је био „благословен [да] отвори задње раздобље”, а ми смо благословени што је то учинио.
Моја намера данас и увек је да сведочим о Исусу Христу, да је Он Син Божји, Створитељ и Спаситељ света, наш Избавитељ и Откупитељ. Зато што „основна начела наше религиjе су сведочанство апостола и пророка о Исусу Христу”, данас са вама делим своје знање и сведочанство о Спаситељу који су ојачани и продубљени животом и учењем једног кључног апостола и пророка.
Почетак мудрости
Ујутро, једног лепог ведрог дана рано у пролеће 1820, 14-годишњи Џозеф Смит ушао је у шумарак у близини своје породичне куће да се помоли за своје грехе и пита којој цркви да се придружи. Његова искрена молитва, понуђена са непоколебљивом вером, привукла је пажњу најмоћнијих сила у свемиру, укључујући Оца и Сина. И ђавола. Свако од њих је имао велико интересовање за ту молитву и за тог дечака.
Оно што сада називамо Првом визијом означило је почетак обнове свега у овом последњем раздобљу. Али за Џозефа, искуство је такође било лично и припремно. Све оно што је желео је опрост и упутство. Господ му је дао и једно и друго. Упутство да се не „[причључи] ниједној [цркви]” била је наредба. Речи: „Опраштају ти се греси твоји” биле су откупљујуће.
За све прелепе истине које бисмо могли да научимо из те Прве визије, можда је Џозефов главни закључак био једноставно: „Открио сам да је сведочанство Јаковљево истинито – да човек коме недостаје мудрости може искати од Бога, и добиће.”
Као што је један научник приметио: „Прави одјек Прве визије данас је сазнање да је у природи Бога да даје мудрост онима којима она недостаје. … Бог који се открива Џозефу Смиту у светом шумарку је Бог који одговара тинејџерима у временима невоље.”
Џозефово искуство у шумарку дало му је самопоуздање да тражи опроштај и упутства до краја живота. Његово искуство ми је такође дало самопоуздање да тражим опроштај и правац до краја свог живота.
Редовно покајање
21. септембра 1823, Џозеф се усрдно молио за опроштај, уверен да ће се небо поново одазвати, због његовог искуства у шумарку три године раније. И јесте. Господ је послао анђела, Моронија, да поучи Џозефа и обавести га о древном запису који ће касније превести Божјим даром и моћи – Мормоновој књизи.
Скоро 13 година након тога, Џозеф и Оливер Каудери клечали су у свечаној, тихој молитви у новопосвећеном храму Киртланд. Не знамо за шта су се молили, али њихове молитве су вероватно укључивале молбу за опроштај, јер, када су устали, Спаситељ се појавио и изјавио: „Гле, греси ваши су вам опроштени; чисти сте преда мном.”
У месецима и годинама након овог искуства, Џозеф и Оливер су поново грешили. И поново. Али тада, у том тренутку, као одговор на њихову молбу и припремајући се за славну обнову свештеничких кључева која ће се десити, Исус их је учинио безгрешнима.
Џозефов живот са редовним покајањем улива ми поверење да „[приступимо] дакле слободно к престолу благодати, да [примимо] милост”. Научио сам да је Исус Христ заиста „склон праштању”. Ни Његова мисија нити Његова природа није да осуђује. Дошао је да спасе.
Питање Господа
Као део обећања да „све поправи”, Господ је, преко Џозефа Смита, донео Мормонову књигу и друга откривења која садрже пунину Његовог Јеванђеља. Неопходне истине су добиле на јасноћи и потпуности када је Џозеф више пута питао Господа за усмерење. Размотрите следеће:
-
Исус је преузео на себе не само наше грехе већ и наше боли, невоље и слабости.
-
Његово помирење је било тако мучно да је изазвало крварење из сваке поре.
-
Спасени смо Његовом благодаћу „пошто учинимо све што можемо”.
-
Када дођемо Христу, Он не само да ће опростити наше грехе, већ ће променити и саму нашу природу, тако да више „немамо склоност да зло чинимо”.
-
Христ је увек заповедао свом народу да гради храмове, где се Он сам њима објављује и дарива их моћу са висина.
Сведочим да је све ово истинито и неопходно. То представља само делић пунине коју је обновио Исус Христ преко Џозефа Смита као одговор на Џозефове непрестане захтеве за упутством.
Напредовање овог царства
Године 1842, Џозеф је писао о невероватним стварима које ће се догодити у овом последњем раздобљу. Изјавио је да ће се у наше дане, „небеско свештенство ујединити са земаљским, да оствари те велике намере; и док смо тако уједињени у једном заједничком циљу, да развијамо царство Божје, небеско свештенство није беспослени посматрач”.
Свом пријатељу Бенџамину Џонсону, Џозеф је рекао: „Бенџамине, [ако умрем] нећу бити далеко од тебе, а иако сам са друге стране вела, и даље ћу радити са тобом, и са увећаном моћу, на томе да се напредује у овом царству.”
27. јуна 1844, Џозеф Смит и његов брат Хајрум су убијени. Џозефово тело је положено на починак, али његово сведочанство наставља да одјекује широм света и у мојој души:
„Имао [сам] виђење; знао сам то, и знао сам да Бог то зна, и нисам могао то порећи.”
„Никада вам нисам рекао да сам савршен; али нема грешке у откривењима која сам поучавао.”
„Основна начела наше религиjе су сведочанство апостола и пророка о Исусу Христу, да jе умро, био сахрањен, и поново устао трећег дана, и узнео се на небо. А све остало у вези са нашом религиjом само је додатак томе.”
Оно што је речено за Јована Крститеља могло би се рећи и за Џозефа Смита: „Посла Бог човека по имену [Џозеф]… Он не беше Видело, него да сведочи за Видело… да сви верују кроза њ.”
Верујем? Верујем и сигуран сам да Исус јесте Христ, Син живог Бога. Сведочим да је живи Бог наш љубљени Отац. Знам то зато што ми глас Господњи то рече, као и глас Његових слугу, апостола и пророка, укључујући и Џозефа Смита и почев од њега.
Сведочим да је Џозеф Смит био и да је пророк Божји, сведок и слуга Господа Исуса Христа. Био је „благословен [да] отвори задње раздобље”, и благословени смо што је то учинио.
Господ је заповедио Оливеру Каудерију и свима нама: „Стој уз слугу мога Џозефа, верно.” Сведочим да Господ стоји уз свог слугу Џозефа и Обнову која је извршена кроз њега.
Џозеф Смит је сада део тог небеског свештенства о коме је говорио. Као што је обећао свом пријатељу, он није далеко од нас, и са друге стране вела, он још увек ради са нама, и са знатно увећаном моћу, на томе да ово царство напредује. Са радошћу и захвалношћу подижем свој глас у „славу човека што са Јахвом другова”. И изнад свега, хвала Јахви који другова са тим човеком! У име Исуса Христа, амен.