Ветар никако не престајаше да дува
Можемо помоћи другима да напредују на свом путу ка примању Божјих благослова.
Године 2015, у држави Пернамбуко, у Бразилу, 62 члана Правног друштва Џ. Рубен Кларк сарађивало је са државним тужилаштвом у истрази правних изазова штићеника у четири различита старачка дома. Једне суботе, током пет сати, ови адвокати су једног по једног интервјуисали преко 200 штићеника, од којих је сваки био функционално заборављен од стране друштва.
Током интервјуа открили су неколико кривичних дела која су почињена над старијим штићеницима као што су напуштање, малтретирање и проневера средстава. Кључни стуб овог правног друштва је брига о сиромашнима и онима у потреби. Само два месеца касније, тужилац је успешно поднео оптужницу против одговорних.
Њихова помоћ је савршен пример учења цара Венијамина: „Када сте у служби ближњему своме само сте Богу у служби.”
Једна штићеница коју сам лично интервјуисао током бесплатног пројекта била је љубазна 93-годишња жена по имену Луција. Захвална за нашу услугу, она је у шали узвикнула: „Ожените се са мном!”
Изненађен, одговорио сам: „Погледајте тамо ту прелепу младу жену! Она је моја супруга и државни тужилац.”
Брзо је узвратила: „Па шта? Млада је, лепа и лако се може поново удати. Све што ја имам си ти!”
Дивни штићеници тог дана нису решили све своје проблеме. И даље су несумњиво доживљавали тешкоће, попут Јаредоваца у својим бродовима на изазовном путовању до обећане земље када „беху покопани у дубинама морским, због таласа као гора високих који се на њих обрушаваху”.
Али те суботе, штићеници старачког дома су знали да их, без обзира на њихову земаљску анонимност, лично познаје и воли Небески Отац, Онај који одговара чак и на најједноставније молитве.
Учитељ над учитељима је проузроковао да „силан ветар” одува Јаредовце ка обећаним благословима. Слично томе, можемо одлучити да служимо као понизни вихор ветра у Господњим рукама. Као што „ветар никако не престајаше да дува” Јаредовцима према обећаној земљи, ми можемо помоћи другима да напредују на свом путу да приме Божје благослове.
Пре неколико година, када смо Крис, моја драга супруга, и ја били интервјуисани за мој позив за бискупа, наш председник кочића ме је замолио да уз молитву размотрим имена која бих препоручио за саветнике. Након што је чуо имена која сам препоручио, рекао је да треба да знам неколико ствари о једном од браће.
Прво, овај брат не зна да чита. Друго, није имао ауто који би користио за посету члановима. Треће, он увек – увек – користи наочаре за сунце у цркви. Упркос председниковој искреној забринутости, чврсто сам осећао да бих ипак требало да га препоручим за свог саветника и председник кочића ме је подржао.
У недељу смо моји саветници и ја били подржани на причесном састанку, изненађење на лицима чланова било је очигледно. Овај драги брат се полако попео и сео иза говорнице, где су се светла изнад главе рефлектовала преко његових сунчаних наочара.
Док је седео поред мене, питао сам га: „Брате, имаш ли проблема са видом?”
„Не”, рекао је.
„Онда, зашто носиш сунчане наочаре у цркви?” Упитао сам. „Пријатељу мој, чланови морају да виде твоје очи, а и ти мораш њих да видиш боље.”
У том тренутку је скинуо наочаре за сунце и више их никад није користио у цркви.
Овај љубљени брат је служио уз мене до мог разрешења као бискупа. Данас он наставља да верно служи у Цркви и представља пример посвећености и привржености Господу Исусу Христу. Па ипак, пре много година, он је био непознати носилац сунчаних наочара који је суштински заборављен седео у цркви. Често се питам, колико верне браће и сестара данас седи заборављено међу нама?
Било да смо познати или заборављени, искушења ће неминовно доћи свакоме од нас. Када се обраћамо Спаситељу, Он може „посветити невоље [наше] [нама] на корист” и помоћи нам да одговоримо на наша искушења на онако како то олакшава наш духовни напредак. Било за штићенике старачких домова, погрешно процењеног члана Цркве или било кога другог, ми можемо бити „ветар [који] никако не престајаше да дува”, доносећи наду и усмеравајући друге на заветни пут.
Наш вољени пророк, председник Расел М. Нелсон, упутио је узбудљив и надахнут позив младима: „Данас поново снажно потврђујем да је Господ замолио сваког достојног, способног младог мушкарца да се припреми и служи мисију. За младе мушкарце, свеце последњих дана, мисионарска служба је свештеничка одговорност. За вас младе и способне сестре, мисија је, такође, изузетна али необавезна прилика.
Сваког дана хиљаде младића и девојака одговарају на Господњи пророчки позив служећи као мисионари. Ви сте бриљантни, и као што је рекао председник Нелсон, можете „имати већи утицај на свет од било које претходне генерације!” Наравно, то не значи да ћете бити у свом најбољем издању оног тренутка када закорачите у центар за обуку мисионара.
Уместо тога можете се осећати попут Нефија, „Духом вођен, не знајући унапред шта треба да чиним. Ипак [ви] пођо[сте] даље.”
Можда се осећате несигурно као Јеремија и желите да кажете: „Не знам говорити, јер сам дете.
Можда ћете чак видети своје личне недостатке и пожелети да завапите попут Мојсија: „Молим ти се Господе, нисам речит човек… Него сам спорих уста и спорог језика.”
Ако неко од вас, драги и моћни младићи и девојке, има овакву мисао управо сада, сетите се да је Господ одговорио: „Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем.” И обећава: „Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.”
Ваша трансформација од ваше природне у духовну особу биће „редак по редак, пропис за прописом” док се искрено трудите да служите Исусу Христу на мисионарском пољу кроз свакодневно покајање, веру, потпуну послушност и напоран рад да „стално налазите обраћенике, поучавате их покајању и крштавате их”.
Иако носите плочицу са именом, понекад се можете осећати непрепознатљивим или заборављеним. Међутим, морате знати да имате савршеног Небеског Оца, који вас лично познаје, и Спаситеља који вас воли. Имаћете мисијске вође који ће вам, упркос својим несавршеностима, служити као „ветар [који] никако не престаше да дува” који ће вас водити на вашем путу личног обраћења.
У „земљ[и], у којој тече млеко и мед” у којој ћете служити на својој мисији, духовно ћете се поново родити и постати доживотни ученици Исуса Христа док му се будете приближавали. Можете доћи до сазнања да никада нисте заборављени.
Иако неки можда чекају „одавно” на помоћ, јер „нема[ју] човека” који би још могао да помогне, Господ Исус Христ нас је поучио да Он никога никада не заборавља. Напротив, Он је био савршен пример тражења некога у сваком тренутку Његове службе у смртном животу.
Свако од нас, и они око нас, суочавају се са сопственим олујама противљења и таласима искушења који нас свакодневно потапају. Али „ветар никако не[ће] преста[ти] да дува према обећаној земљи… ; И тако [ћемо бити] терани испред ветра.”
Свако од нас може бити део овог ветра – истог ветра који је благословио Јаредовце на њиховом путу и истог ветра који ће, уз нашу помоћ, благословити незапажене и заборављене да стигну до својих обећаних земаља.
Сведочим да је Исус Христ наш заступник код Оца. Он је живи Бог и делује попут јаког ветра који ће нас увек водити заветним путем. У име Исуса Христа, амен.