„[Ово] је јеванђеље моје” – „Oво је црква моја”
Ово је Спаситељево Јеванђеље, и ово је Његова Црква (видети 3. Нефи 27:21; Moсија 26:22; 27:13). Спој ово двоје је моћан и преображавајући.
Црни барут је вековима био најмоћнији расположиви експлозив. Могао је да лансира топовску ђулад, али није био ефикасан за већину пројеката у рударству и изградњи путева. Био је преслаб за разбијање стена.
Године 1846, италијански хемичар по имену Асканио Собреро саставио је нови експлозив, нитроглицерин. Ова уљаста течност била је најмање хиљаду пута снажнија од барута. Лако је могла да разбије стену. Нажалост, нитроглицерин је био нестабилан. Ако бисте га испустили са мале висине, експлодирао би. Ако би било превруће, експлодирао би. Ако би било превише хладно, експлодирао би. Чак и смештен у хладну, мрачну просторију без ичега, на крају би експлодирао. Већина земаља је забранила његов транспорт, а многе су забраниле његову производњу.
Године 1860, шведски научник Алфред Нобел почео је да ради на стабилизовању нитроглицерина. После седам година експериментисања, постигао је свој циљ тако што је апсорбовао нитроглицерин у готово безвредну супстанцу познату као дијатомејска земља или кизелгур. Кизелгур је порозна стена која се може измрвити у фини прах. Када се помеша са нитроглицерином, кизелгур апсорбује нитроглицерин и добијена паста се може обликовати у „штапиће”. У том облику нитроглицерин је био много стабилнији. Може се безбедно складиштити, транспортовати и користити са несмањеном експлозивном снагом. Нобел је комбинацију нитроглицерина и кизелгура назвао динамит.
Динамит је променио свет. Такође је обогатио Нобела. Без стабилизатора, нитроглицерин је био превише опасан да би био комерцијално користан, како је Асканио Собреро открио. Сам по себи, као што сам поменуо, кизелгур је био од мале вредности. Али спој две компоненте учинио је динамит преображавајућим и драгоценим.
На сличан начин, спој Јеванђеља Исуса Христа и Цркве Исуса Христа светаца последњих дана пружа моћне и преображавајуће користи за нас. Јеванђеље је савршено, али се од божански установљене цркве захтева да га проповеда, одржава његову чистоту и врши његове свете обреде са Спаситељевом моћу и влашћу.
Размотрите комбинацију Спаситељевог Јеванђеља и Његове Цркве како ју је успоставио пророк Алма из Мормонове књиге. Црква је била одговорна да проповеда „ништа… осим покајања и вере у Господа који [ће откупити] свој народ”. Користећи Божју власт, Црква је била одговорна за вршење обреда крштења „у име Господње, као сведочанство [уласка] у завет с Њим да ћете Му служити и држати заповести Његове”. Људи који су се крстили преузели су на себе име Исуса Христа, прикључили се Његовој Цркви, и обећана им је велика моћ преко изливања Духа.
Људи су хрлили у воде Мормонове да чују Алму како проповеда Јеванђеље. Иако су поштовали ове воде и околне шуме, Црква Господња није била ни место ни грађевина, као што је данас. Црква су једноставно обични људи, ученици Исуса Христа, окупљени и организовани у божански успостављену структуру која помаже Господу да оствари своје намере. Црква је оруђе кроз које учимо о врховној улози Исуса Христа у плану Небеског Оца. Црква нуди меродаван начин појединцима да учествују у обредима и склопе трајне завете са Богом. Држање тих завета нас приближава Богу, даје нам приступ Његовој моћи, и преображава нас у оно што Он намерава да постанемо.
Као што је динамит без нитроглицерина безначајан, тако је и Спаситељева Црква посебна само ако је изграђена на Његовом Јеванђељу. Без Спаситељевог Јеванђеља и власти за вршење његових обреда, Црква није изузетна.
Без стабилизујућег утицаја кизелгура, нитроглицерин је као експлозив имао ограничену вредност. Као што је историја показала, без Господње цркве, људско разумевање Његовог Јеванђеља је такође било нестабилно – склоно одступању од учења и подложно утицају различитих религија, култура и филозофија. Спој тих утицаја се манифестовао у сваком раздобљу које је претходило овом последњем. Иако је Јеванђеље у почетку било откривено у својој чистоти, тумачење и примена тог Јеванђеља постепено су попримили облик побожности којој је недостајала моћ јер је недостајало божанско овлашћење.
Црква Исуса Христа светаца последњих дана омогућава приступ Божјој моћи јер ју је Он овластио и да поучава Христова учења и да нуди јеванђеоске обреде спасења и узвишења. Спаситељ жели да нам опрости грехе, да нам помогне да приступимо Његовој моћи и преобрази нас. Он је патио за наше грехе и чезне да нас помилује од казне коју бисмо иначе заслужили. Он жели да постанемо свети и да се усавршимо у Њему.
Исус Христ има моћ да то учини. Он није само имао саосећања због наших несавршености и оплакивао нашу вечну осуду због греха. Не, Он је отишао даље од тога, бесконачно даље, и обновио је своју Цркву да би обезбедио приступ својој моћи.
Суштина Јеванђеља које Црква поучава јесте да Исус Христ „болести наше носи и немоћи наше узе”. Он „пусти на Њ безакоње свих нас”. Он „претрпље крст”, покида „окове смрти”, „успе на небо и седе здесна Богу, да затражи од Оца права своја на милост”. Спаситељ је све ово учинио јер воли свог Оца и воли нас. Он је већ платио бесконачну цену тако да „полаже право на све оне који имају веру у Њега [и заступа]” њих – нас. Исус Христ не жели ништа друго него да се покајемо и дођемо Њему како би нас оправдао и посветио. У овој жељи Он је неумољив и непоколебљив.
Приступ Божјој заветној моћи и Његовој заветној љубави имамо преко Његове Цркве. Спој Спаситељевог Јеванђеља и Његове Цркве преображава наше животе Преобразила је моју бабу и деду по мајци. Мој деда, Оскар Андерсон, радио је у бродоградилишту на Хегмарсоу, острву стокхолмског архипелага. Његова супруга Албертина и њихова деца живели су у копненом делу Шведске. Једном у две седмице, суботом, Оскар је веслао чамцем кући за викенд, а недељом увече се враћао на Хегмарсо. Једног дана, док је био на Хегмарсоу, чуо је два америчка мисионара како проповедају обновљено Јеванђеље Исуса Христа. Оскар је осетио да је оно што је чуо чиста истина и био је испуњен неизрецивом радошћу.
Следећи пут када се вратио кући, Оскар је узбуђено испричао Албертини све о мисионарима. Објаснио је да верује у оно што су поучавали. Замолио ју је да прочита брошуре које су му дали, и рекао јој је да не мисли да иједно од њихове будуће деце треба да буде крштено као новорођенче. Албертина је била бесна и бацила је памфлете у смеће. Нису много разговарали пре него што се Оскар вратио на посао у недељу увече.
Чим је отишао, Албертина је узела брошуре. Пажљиво је упоредила њихова учења са учењима у својој похабаној Библији. Била је запањена када је осетила да је оно што је прочитала истина. Следећи пут када се Оскар вратио кући, дочекан је топлом добродошлицом, као и примерак Мормонове књиге који је донео са собом. Албертина је нестрпљиво читала, поново упоређујући учења са онима у својој Библији. Као и Оскар, препознала је чисту истину и испунила ју је неизрецива радост.
Оскар, Албертина и њихова деца преселили су се у Хегмарсо да би били близу неколицини чланова Цркве. Недељу дана након што су Оскар и Албертина крштени 1916, Оскар је позван да буде вођа групе на Хегмарсоу. Као и многи обраћеници, Оскар и Албертина су се суочили са критикама због своје нове вере. Локални сељаци, су одбили да им продају млеко, па је Оскар сваки дан веслао преко фјорда да купи млеко од попустљивијег сељака.
Ипак, током наредних година чланство у Цркви на Хегмарсоу се увећало, делом због Албертининог моћног сведочанства и пламтеће мисионарске ревности. Када је група постала огранак, Оскар је позван за председника огранка.
Чланови тог огранка Хегмарсо поштовали су то острво. То су биле њихове воде Мормонове. Ту су дошли до сазнања о свом Откупитељу.
Током година, док су држали свој крсни завет, Оскар и Албертина су се преобразили моћу Исуса Христа. Чезнули су да склопе више завета и приме своје храмске благослове. Да би примили те благослове, 1949. године емигрирали су из свог дома у Шведској у Солт Лејк Сити. Оскар је служио као вођа црквене заједнице на Хегмарсоу 33 године.
Спој нитроглицерина и кизелгура учинила је динамит вредним; комбинација Јеванђеља Исуса Христа и Његове Цркве је непроцењива. Оскар и Албертина су чули за обновљено Јеванђеље јер је Божји пророк позвао, одредио и послао мисионаре у Шведску. По божанском налогу, мисионари су поучавали Христова учења и свештеничком влашћу су крстили Оскара и Албертину. Као чланови, Оскар и Албертина су наставили да уче, развијају се и служе другима. Постали су свеци последњих дана јер су држали завете које су склопили.
Спаситељ назива Цркву Исуса Христа светаца последњих дана „црква моја” јер ју је божански успоставио за остваривање својих намера – проповедање Његовог Јеванђеља, за вршење Његових обреда и завета, и на тај начин омогући Његовој моћи да нас оправда и посвети. Без Његове Цркве, нема власти, нема проповедања откривених истина у Његово име, нема обреда или завета, нема објаве моћи побожности, нема преображаја у оно што Бог жели да постанемо, и Божји план за Његову децу би био безвредан. Црква у овом раздобљу је саставни део Његовог плана.
Позивам вас да се потпуније посветите Спаситељу, Његовом Јеванђељу и Његовој Цркви. Током тога, видећете да комбинација Спаситељевог Јеванђеља и Његове Цркве доноси моћ у ваш живот. Та моћ је далеко већа од динамита. Разбиће стене на вашем путу, преобразити вас у наследнике царства Божјег. И „рад[оваћете] се радошћу неисказаном и прослављеном”. У име Исуса Христа, амен.