Добродошли у Цркву радости
Због откупитељског живота и мисије нашег Спаситеља, Исуса Христа, можемо и треба – да будемо најрадоснији људи на земљи!
Крстио сам се у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана на Бадње вече 1987, пре скоро 37 година. Био је то заиста диван дан у мом животу и на мом путу ка вечности, и дубоко сам захвалан пријатељима који су ми припремили пут и довели ме у воде тог новог рођења.
Било да је ваше крштење било јуче или пре много година, било да се састајете у великој црквеној згради са више одељења или под сламнатим балдахином, да ли примате причест у знак сећања на Спаситеља на тајландском или свахили, желим да вам кажем, добродошли у Цркву радости! Добродошли у Цркву радости!
Црква радости
Због брижног плана нашег Небеског Оца за свако од Његове деце, и због откупитељског живота и мисије нашег Спаситеља, Исуса Христа, можемо – и треба да – будемо најрадоснији људи на земљи! Чак и када нас олује живота у често проблематичном свету запљускују, можемо да негујемо растући и постојани осећај радости и унутрашњег мира због наше наде у Христа и нашег разумевања сопственог места у прелепом плану среће.
Господњи старији апостол, председник Расел М. Нелсон, говорио је о радости која долази oд живота усмереног на Исуса Христа у скоро сваком обраћању од када је постао председник Цркве. Он је то у кратким цртама сажео: „Радост долази од Њега и због њега. … За свеце последњих дана, Исус Христ је радост!”
Ми смо чланови Цркве Исуса Христа. Ми смо чланови Цркве радости. И нигде наша радост као народа не би требало да буде очигледнија него онда када се сваког Шабата окупљамо на нашим састанцима да бисмо славили Извор сваке радости! Овде се окупљамо са својим породицама из одељења и огранака да прославимо причест Господње вечере, наше ослобођење од греха и смрти, и Спаситељеву моћну благодат! Овде долазимо да доживимо радост, уточиште, праштање, захвалност и осећај припадности који се налазе кроз Исуса Христа!
Да ли је овај дух колективне радости у Христу оно што налазите? Да ли је то оно што доносите? Можда мислите да ово нема много везе са вама, или сте можда једноставно навикли на оно што сте одувек радили. Али сви ми можемо дати допринос, без обзира на наше године или позив, да наши причесни састанци буду часови испуњени радошћу, усредсређени на Христа, испуњени добродошлицом, живи у духу радосне побожности.
Радосна побожност
Радосна побожност? „Да ли је то нешто важно?” можда се питате. Па, да, јесте! Ми дубоко волимо, ценимо и поштујемо нашег Бога, и наша побожност тече из душе која се радује Христовој преобилној љубави, милости и спасењу! Ова радосна побожност према Господу треба да карактерише наше свете причесне састанке.
Међутим, за многе, побожност значи само чврсто склопити руке око груди, погнути главе, затворити очи и мировати – до бесконачности! Ово би могао бити користан начин за поучавање живахне мале деце, али како растемо и учимо, видимо да је побожност много више од овога. Да ли смо онакви какви бисмо били да је Спаситељ са нама? Не, јер „обиље је радости пред лицем [Његовом]!
Па, за многе од нас ова трансформација на причесној служби захтеваће вежбање.
Присуствовање у односу на слављење Бога.
Не окупљамо се на Шабат да бисмо једноставно присуствовали причесном састанку и откачили то на нашем списку. Долазимо заједно да славимо Бога. Постоји значајна разлика између ова два. Присуствовати значи бити лично ту. Али славити Бога значи свесно уздизати Бога и дивити му се на начин који ће нас преобликовати.
На подијуму и међу члановима зајееднице
Ако се окупљамо у знак сећања на Спаситеља и ради откупљења које је Он омогућио, наша лица треба да одражавају нашу радост и захвалност! Старешина Ф. Енцио Буше је једном испричао причу о томе када је био председник огранка, а дечак из скупа га је погледао како седи на подијуму и гласно упитао: „Шта човек са тим злобним лицем ради тамо горе?” Они који седе на подијуму – говорници, вође, хорови – и они који су део скупа комуницирају једни са другима овом „добродошлицом у цркву радости” са изразима својих лица!
Певање химни
Док певамо, да ли се удружујемо да славимо нашег Бога и Цара, без обзира на квалитет нашег гласа, или само мрмљамо или уопште не певамо? Света писма бележе да „песма праведника је молитва [Богу] у којој душа Његова ужива. Дакле, хајде да певамо! И славимо Га!
Говори и сведочанства
Усредсређујемо своје говоре и сведочанства на Небеског Оца и Исуса Христа и на плодове понизног живљења према њиховом Јеванђељу, плодове који су „слађи од свега што је слатко”. Тада се заиста „гости[мо] … тим плодом све док се не засити[мо], да не гладује[мо], нити да жедни[мо], и наша бремена постају лакша, кроз радост Сина.
Причешће
Славна средишња тачка наших служби је благосиљање и узимање саме причести, хлеба и воде који представљају помирбени дар нашег Господа и потпуну сврху нашег окупљања. Ово је „свето време за духовну обнову” када изнова сведочимо да смо вољни да преузмемо на себе име Исуса Христа и поново склопимо завет да се увек сећамо Спаситеља и држимо Његове заповести.
Некада у животу можемо приступати причешћу тешка срца и огромног терета. У другим приликама долазимо слободни и растерећени брига и невоља. Када пажљиво слушамо благосиљање хлеба и воде и узимамо те свете симболе, можда ћемо осетити да треба да размишљамо о Спаситељевој жртви, Његовим мукама у Гетсеманији, Његовој муци на крсту и тузи и боловима које је претрпео у наше име. То ће растеретити наше душе, када своју патњу повезујемо са Његовом. У другим случајевима, осетићемо да се са захвалним страхопоштовањем чудимо „изузетној и слаткој” радости због онога што је Исусов величанствени дар омогућио у нашим животима и у нашим вечностима! Радоваћемо се због онога што ће тек доћи – нашег цењеног поновног уједињења са нашим вољеним Оцем и васкрслим Спаситељем.
Можда смо били у стању да претпоставимо да је сврха причести да седимо на свом месту и размишљамо само о ономе што смо забрљали током претходне недеље. Али хајде да окренемо тај обичај наглавачке. У тишини можемо да размишљамо о многим начинима на које смо уочили како нас Господ те недеље неуморно прати својом дивном љубављу! Можемо размишљати о томе шта значи „открити радост свакодневног покајања”. Можемо се захвалити за тренутке када је Спаситељ био део наших борби и наших тријумфа и за прилике у којима смо осетили Његову благодат, праштање и моћ, дајући нам снагу да превазиђемо своје тешкоће и носимо своја бремена са стрпљењем, па чак и са радошћу.
Да, размишљамо о патњама и неправдама које су нанете нашем Откупитељу због нашег греха, и то изазива трезвено размишљање. Али понекад се ту заглавимо – у врту, на крсту, у гробници. Не успевамо да се уздигнемо до радости због отворене гробнице, пораза смрти и Христове победе над свиме што би нас могло спречити да стекнемо мир и да се вратимо у свој небески дом. Било да проливамо сузе туге или сузе захвалности током причешћа, нека то буде због невероватног чуда добре вести о Очевом дару Његовог Сина!
Родитељи деце која су мала или имају посебне потребе
Сада, за родитеље деце која су мала или имају посебне потребе, често не постоји време мировања и тихог размишљања током причешћа. Али у кратким тренуцима током целе недеље, можете поучавати примером љубави, захвалности и радости коју осећате за Спаситеља и од Њега док се непрестано бринете за Његову јагњад. Ниједан труд у овој потрази није узалудан. Бог је тако свестан да постојите.
Породица, одељење, и савети огранка
Исто тако, код куће, можемо почети да увећавамо наше наде и очекивања зс време које проводимо у цркви. На породичним саветима можемо да разговарамо о томе како сваки појединац може значајно да дâ допринос у добродошлици свима у Цркву радости! Можемо планирати и очекивати да имамо радосно искуство у цркви.
Савети одељења и огранка могу замислити и створити атмосферу радосне побожности према нашем причесном сату, откривајући практичне кораке и визуелне помоћне сигнале.
Радост
Радост изгледа различито за различите људе. За неке, то могу бити весели поздрави на вратима. За друге би то могла да буде тиха помоћ људима да се осећају пријатно тако што ћете се осмехнути и седети поред њих љубазног и отвореног срца. За оне који се осећају изостављено или на маргинама, топлина ове добродошлице биће кључна. На крају, можемо да се запитамо какав би Спаситељ желео да буде наш причесни сат. Како би Он желео да свако од Његове деце буде добродошло, збринуто, одгајано и вољено? Како би Он желео да се осећамо када дођемо да Га се сећамо и славимо?
Закључак
На почетку мог пута вере, радост у Исусу Христу била је моје прво велико откриће и променило је мој свет. Ако тек треба да откријете ову радост, крените у њену потрагу. Ово је позив да примите Спаситељев дар мира, светлости и радости – да уживате у њему, да му се чудите и да му се радујете сваког Шабата.
Осећања мог срца је изразио Амон у Мормоновој књизи, када је рекао:
„Ево, зар немамо разлога да се радујемо? Да, кажем вам, откако је света не беше људи који имаху тако велик разлог да се радују као ми. Да, и радост моја заноси, и то до хвалисања у Богу своме, јер Он има сву моћ, сву мудрост, и сво разумевање. Он разуме све и милостиво је Биће, и то на спасење онима који се покају и поверују у име Његово.
Ево, ако је то хвалисање, тако ћу хвалити, јер то је живот мој и светлост моја, … радост моја и велика захвалница моја.”
Добродошли у Цркву радости! У име Исуса Христа, амен.