Светост Господу у свакодневном животу
Ако показујемо светост пред Господом, то чини наш свакодневни живот светим. Приближава нас Господу и једне другима и чини нас срећнијима.
На нашем недавном породичном окупљању Гонгових, забавни програм je убрајао таленат шоу, завршавајући се са шалама о тати.
Али ово такмичење је било необично. Једну екипу чинили су деда (односно ја) и две унуке од 12 и 11 година. Улогу другог тима одиграо је програм вештачке интелигенције (AI) коga је рођак Питер навео да прича шале о тати у стилу Герита В. Гонга. Дека Герит Гонг против Ала Герита Гонга.
Унукe и ја смо почели први.
Како називате диносауруса који је слупао свој ауто? Тираносаурус [Wrecks] слупач.
ВИ Гериту Гонгу је речено – размишљај као Герит В. Гонг. Говори попут њега.
Ал Герит Гонг: „Ево татиног вица на начин Герита В. Гонга, у његовом стилу топлине, увиђајности и охрабрења: Зашто је понизно дрво засмејало људе? Јер је укорењено у љубави и раширило гране љубазности. Попут тог дрвета, и ми можемо пронаћи снагу у својим коренима и радост у пружању доброте другима”.
Па, шта мислите? Зато се и називају татини вицеви.
Свуда око нас су прилике да се смејемо, уживамо, гледамо очима захвалности. Наше Јеванђеље укључује радост и светост у свакодневном животу. Светост разликује оно што је за свете сврхе. Али светост нас позива и да у свакодневни живот уливамо светости – да бисмо се радовали хлебу насушном међу чичком и трњем овога света. Да бисмо ходали са Господом, морамо постати свети, јер је Он свет; а да би нам помогао да постанемо свети, Господ нас позива да идемо уз Њега.
Свако од нас има своју причу. Док сестра Гонг и ја срећемо вас – чланове Цркве и пријатеље на многим местима и околностима – ваше приче о светости Господу у свакодневном животу нас надахњују. Живите према седам З: ззаједница са Богом, заједништво и самилост једних према другима, посвећеност и завет са Богом, породицом, и пријатељима –концентрисани на Исуса Христа.
Све већи докази наглашавају ову упечатљиву чињеницу: религиозни верници су у просеку срећнији, здравији и испуњенији од оних без духовне посвећености или везе. Срећа и задовољство животом, ментално и физичко здравље, смисао и сврха, карактер и врлина, блиски друштвени односи, финансијска и материјална стабилност – у сваком аспекту, који примењују веру обилно напредују.
Живе у бољем физичком и менталном здрављу и већем задовољству животом у свим старосним и демографским групама.
Оно што истраживачи називају „верском структурном стабилношћу” нуди јасноћу, сврху и надахнуће усред животних преокрета. Домаћинство вере и заједница светаца се боре против изолованости и самоће групе. Светост Господу говори „не” вулгарном, „не” збијању шала на туђ’ рачун, „не” обрасцу који вреднује гнев и поделе. Светост Господу говори „да” светости и поштовању, „да” нашем постајању најслободнијем, најсрећнијем, најаутентичнијем, најбољем ја када Га следимо у вери.
Како у свакодневном животу изгледа светост Господу?
Светост Господу у свакодневном животу изгледа налик на млад брачни пар, годину дана у браку, делећи поред аутентичности и рањивост јеванђеоских завета, жртву и службу у својим неоткривеним животима.
Започиње са, „У средњој школи била сам на мрачном месту. Осетила сам да Бог није био ту за мене. Једне ноћи, порука од пријатељице била је: „Хеј, да ли си икада читала Алму 36 ?”
„Када сам почела да читам”, рекла је, била сам испуњена миром и љубављу. Имала сам осећај да ме је неко снажно загрлио. Када сам прочитала Алму 36:12, знала сам да ме је Небески отац видео и знао тачно како сам се осећала.”
Она наставља: „Пре него што смо се узели, била сам искрена према свом веренику да нисам имала чврсто сведочанство о десетини. Зашто Бог тражи од нас новац када други имају више да дају? Мој вереник је помогао у објашњавању да то нема везе са новцем већ са нашим слеђењем дате заповести. Дао ми је изазов да почнем са плаћањем дестине.
Заиста сам видела како моје сведочанство расте”, рекла је. Понекада буде тесно са новцем, али видели смо толико благослова и некако су нам плате биле довољне.”
Такође, „на мом часу за неговатељице”, рекла је, „била сам једини члан Цркве и једина у браку. Много пута сам напуштала час љута или уплакана јер сам осећала да су ме другарице из разреда одвајале и давале негативне коментаре о мојим веровањима, ношењу гармента или зато што сам се тако млада удала.”
Ипак је наставила: „У прошлом семестру научила сам како да боље изразим своја уверења и да будем добар пример Јеванђеља. Моје знање и сведочанство су расли јер сам била искушана у својој способности да стојим сама и будем јака у ономе у шта верујем”.
Млади супруг додаје: „Пре своје мисије добио сам понуде да играм бејзбол на колеџу. Доносећи тешку одлуку, ставио сам по стране те понуде и отишао да служим Господу. Не бих мењао те две године за било шта друго.
По повратку кући,” рекао је, „очекивао сам тешко прилагођавање али сам био јачи, бржи и здравији. Бацао сам јаче него у време када сам отишао. Добијао сам много више понуда да играм него када сам одлазио, укључујући своју школу из снова. И, најважније,” рекао је, „ослањам се на Господа више него икада”.
За крај каже: „Као мисионар поучавао сам да нам Небески Отац обећава моћ у нашим молитвама, али понекад заборавим да применим на себе”.
Наша ризница благослова мисионарске светости Господу је богата и пуна. Финансије, право време и друге околности често нису једноставне. Али када се мисионари свих узраста и порекла посвете светости Господу, све може бити како треба у Господњем времену и на Његов начин.
Сада са увидом од 48-година, сениор мисионар износи: „Мој тата је желео да стекнем факултетско образовање, а не да идем на мисију. Убрзо након тога, доживео је срчани удар и умро у 47. години. Имао сам осећај кривице. Како да исправим ситуацију у вези са својим оцем?
„Касније”, наставља он, „након одлуке да служим мисију, видео сам у сну свог оца. У миру и спокоју, био је срећан што ћу служити.”
Овај старији мисионар наставља: „Како одсек из Учења и завета 138 поучава, верујем да ће мој отац моћи да служи мисију у духовном свету. Замишљам свог оца како помаже нашем прадеди, који је напустио Немачку са 17 година и за породицу био изгубљен, да буде поново пронађен.”
Његова супруга додаје: „Између петоро браћа у породици мог мужа, четворица која су служила мисије су са факултетским образовањем”.
Светост Господу у свакодневном животу налик је младом мисионару који је научио да дозволи Господу да превлада у његовом животу. Раније, када су га замолили да благослови некога ко је био веома болестан, овај мисионар је рекао: „Имам веру; ја ћу га благословити да се опорави. Ипак”, мисионар повратник каже: „У том тренутку сам научио да се не молим за оно што сам желео, већ за оно што је Господ знао да је тој особи потребно. Благословио сам тог брата са миром и утехом. Касније након тога спокојно је преминуо.
Светост Господу у свакодневном животу осећа се као искра која се шири преко вела да би повезала, утешила, ојачала. Управник на великом универзитету каже да осећа да се појединци које познаје само по угледу моле за њега. Ти појединци су своје животе посветили универзитету и настављају да брину о његовој мисији и студентима.
Једна сестра даје све од себе сваки дан, након што је њој и њеној деци супруг био неверан. Дубоко јој се дивим као и другима попут ње. Једног дана док је савијала веш, држећи руку на гомилу гармената, уздахнула је у себи: „Која је сврха”? Осетила је благ глас који је уверава: „Твоји завети су са мном”.
Током 50 година, друга сестра је жудела за везом са оцем. „Док сам одрастала”, каже она, „била су ту моја браћа и мој тата, а онда сам ту била и ја – једина ћерка. Оно што сам одувек желела је да будем ’довољно добра’ за свог оца.
„Тада је моја мама преминула! Она је била једини веза између мене и тате.
„Једног дана”, рекла је, „чула сам глас:, ’Позови тату и поведи га са собом у храм.’ То је био почетак двомесечног изласка са мојим оцем у Дом Господњи. Рекла сам оцу да га волим. Рекао је да и он мене воли.
Време проведено у Дому Господњем нас је исцелило. Моја мајка нам није могла помоћи на земљи. Требало је да буде са друге стране вела да помогне да се поправи оно што је било поломљено. Храм је довршио наш пут ка целовитости једне вечне породице.”
Отац каже: „Посвећење храма је било велико духовно искуство за мене и моју једину ћерку. Сада идемо заједно и осећамо како наша љубав јача.”
Светост Господу у свакодневном животу укључује нежне тренутке када вољени премину. Раније ове године, моја драга мајка, Џин Гонг, утонула је у други живот неколико дана пре свог 98. рођендана.
Ако бисте питали моју мајку: „Да ли бисте волели чоколадни бисквит, медењак са белом чоколадом или сладолед од јагода”? Мама би рекла: „Да, молим вас, могу ли да пробам од сваког”? Ко би могао рећи не вашој мајци, посебно када је волела све укусе живота?
Једном сам питао маму које су одлуке највише обликовале њен живот.
Рекла је: „Кад сам била крштена као члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана и преселила се са Хаваја на копно, где сам упознала вашег оца”.
Крштена као 15‑годишњакиња, једини члан своје многобројне породице која се придружила нашој Цркви, моја мајка је имала заветну веру и поверење у Господа, што је благословило њен живот и све генерације наше породице. Недостаје ми моја мајка, као што вама недостају чланови ваше породице. Али знам да моја мајка није отишла. Она само није овде сада. Поштујем њу и све који представљају храбре примере свакодневне светости Господу.
Наравно, светост Господу у свакодневном животу укључује и чешће доласке Господу у Његов свети дом. То је истина, било да смо чланови Цркве или пријатељи.
Три пријатеља дошла су на дан отворених врата храма Банкок Тајланд.
„Ово је место супер исцељења”, рекао је један.
У крстионици, други је рекао: „Када сам овде, желим да будем чист и да никада више не грешим”.
Трећи је рекао,„Осетите ли духовну моћ?”
Са четири свете речи, наши храмови позивају и изјављују:
„Светост Господу.
Ако показујемо светост пред Господом, то чини наш свакодневни живот светим. Приближава нас Господу и једне другима и чини срећнијима и припрема нас да живимо са Богом нашим Оцем, Исусом Христом, и нашим ближњима.
Попут мог пријатеља, можда се питате да ли вас ваш Небески Отац воли. Одговор је громогласан, апсолутно да! Можемо осетити Његову љубав сваког дана када светост Господу чинимо својом, срећни и заувек. Да тако буде, молим се у свето име Исуса Христа, амен.