У периоду од не много година
Ако нисмо верни и послушни, можемо преобразити Богом дани благослов благостања у опако проклетство које нас одвлачи и омета.
Моја вољена браћо и сестре, седећи данас на подијуму, три пута сам гледао како се овај конференцијски центар пуни, први пут од КОВИД-а. Ви сте одани ученици Исуса Христа који су жељни учења. Похваљујем вас за вашу верност. И волим вас.
Езра Тафт Бенсон је служио као председник Цркве Исуса Христа светаца последњих дана од новембра 1985. до маја 1994. Имао сам 33 године када је председник Бенсон постао председник Цркве а 42 када је преминуо. А његова учења и сведочанство утицали су на мене на дубок и снажан начин.
Једно од обележја службе председника Бенсона била је његова усредсређеност на сврху и важност Мормонове књиге. Он је више пута наглашавао да „Мормонова књига је кључни камен наше вероисповести – камен темељац нашег сведочанства, камен темељац нашег учења и камен темељац сведочења о нашем Господу и Спаситељу”. Такође, често је истицао учења и упозорења о греху охолости који се налази у овом сведочанству последњих дана о Исусу Христу.
Конкретно учење председника Бенсона је веома утицало на мене и наставља да утиче на моје проучавање Мормонове књиге. Рекао је:
„Мормонова књига… написана је за наше време. Нефијци никада нису имали књигу; као ни Ламанци из древних времена. Намењена је нама. Мормон је писао при крају нефијске цивилизације. Под надахнућем Бога, који све види од почетка, [Мормон] је сажео вековне записе, бирајући приче, говоре и догађаје који би нам били од највеће помоћи.”
Председник Бенсон је наставио: „Сваки од најважнијих писаца Мормонове књиге ја сведочио да је писао за будуће генерације. … Када би они видели наше време и изабрали оно што би нама било од највеће вредности, није ли то како би требало да проучавамо Мормонову књигу? Требало би да се стално питамо: ’Зашто је Господ надахнуо Мормона да [овај извештај] укључи у свој запис? Коју лекцију могу да научим из [ове опомене] која ће ми помоћи да живим у данашње време и доба?’”
Изјаве председника Бенсона нам помажу да разумемо да Мормонова књига није првенствено историјски запис са погледом у прошлост. Уместо тога, ова књига Светих писама гледа у будућност и садржи важна начела, упозорења и поуке намењене данашњим околностима и изазовима. Стога, Мормонова књига је књига о нашој будућности и временима у којима живимо сада и у којима ћемо тек живети.
Молим се за помоћ Светог Духа док данас разматрамо одговарајуће лекције из Хеламанове књиге у Мормоновој књизи.
Нефијци и Ламанци
Запис о Хеламану и његовим синовима описује народ који је очекивао рођење Исуса Христа. Пола века описаних у библијским записима наглашава обраћење и праведност Ламанаца и опакост, отпадништво и одвратност Нефијаца.
Низ поређења и супротности између Нефијаца и Ламанаца из овог древног записа су најпоучнији за нас данас.
„Ламанци, већи део њих, беху постали праведан народ, толико да праведност њихова премашиваше нефијску, због чврстине њихове и постојаности њихове у вери.
[И] беше много Нефијаца који беху постали окорели и непокајани и силно опаки, толико да одбише реч Божју и сво проповедање и прорицање које до њих дође.”
„И тако видимо да Нефијци почеше да ишчезавају у невери и јачају у опакости и одвратностима, док Ламанци почеше да силно расту у знању о Богу своме. Да, почеше они да држе одредбе и заповести Његове, и да у истини и праведности ходају пред Њим.
И тако видимо да се Дух Господњи поче повлачити од Нефијаца због опакости и тврдоће срца њихових.
И тако видимо да Господ поче да излива Духа свога на Ламанце, због попустљивости и спремности њихове да поверују речима Његовим.”
Можда је веома запањујући и отрежњујући вид овог пада Нефијаца у отпадништво чињеница да „сва та безакоња дођоше до њих у току не много година”.
Нефијци се окрећу од Бога
Како је некада праведни народ могао да постане тврд и опак за тако кратко време? Како су људи могли тако брзо да забораве Бога који их је тако обилно благословио?
На моћан и темељан начин, негативан пример Нефијаца је поучан за нас данас.
„[Охолост] … се поче увлачити … у срца људи који изјављиваху да припадају цркви Божјој … због њиховог силно великог богатства и напретка њиховог у земљи.”
„[Они] ослони[ше] срца своја на богатство и ништавне ствари овог света” „због те охолости којој допусти[ше] да се увуче у срца [њихова], која [их] уздиже изван оног што је добро због [њиховог] силно великог богатства!
Древни гласови из праха моле нас данас да научимо ову вечну лекцију: благостање, поседовање и лагодност представљају моћну мешавину која чак и праведнике може навести да попију духовни отров охолости.
Дозвољавање охолости да уђе у наша срца, може нас навести да се ругамо ономе што је свето; да не верујемо у дух пророштва и откривења; да својим ногама газимо заповести Божје; да порекнемо реч Божју; да истерујемо пророке, ругамо им се; и понижавамо их; и да заборавимо Господа Бога свог и да „не жел[имо] да Господ Бог [наш], који [нас] створи, управља и влада [нама]”.
Стога, ако нисмо верни и послушни, можемо преобразити Богом дани благослов благостања у опако проклетство које нас одвлачи и одваја од вечних истина и битних духовних приоритета. Увек морамо бити на опрезу од изазване охолости и преувеличаног осећаја сопствене важности, погрешне оцене сопствене самодовољности и тражења за себе уместо да служимо другима.
Док се охоло бавимо собом, такође смо погођени духовним слепилом и пропуштамо много, већину или можда све оно што се дешава у нама и око нас. Не можемо гледати на Исуса Христа и усмерити пажњу на Њега као „[циљ]” ако гледамо само себе.
Такво духовно слепило такође може довести до тога да скренемо са пута праведности, скренемо на забрањене стазе и изгубимо се. Када се слепо „окре[ћемо] путевима својим” и следимо деструктивне обилазнице, склони смо да се ослонимо на сопствено разумевање, хвалимо се сопственом снагом и ослањамо на сопствену мудрост.
Самуило Ламанац је у кратким цртама сажео одвраћање од Бога од стране Нефијаца:„У све дане живота свога тражисте оно што не могосте добити. И срећу тражисте чинећи безакоње, што је супротно природи оне праведности која је у великом и Вечном Главару нашем.”
Пророк Мормон је запазио: „Већина народа оста у охолости и опакости својој, а мањина још обазривије ходаше пред Богом.”
Ламанци се окрећу Богу
У Књизи о Хеламану, све већа праведност Ламанаца представља оштру супротност брзом духовном паду Нефијаца.
Ламанци су се окренули Богу и били доведени до познања истине тако што су веровали у учења Светих писама и пророка, испољавали веру у Господа Исуса Христа, кајали се за своје грехе и доживели снажну промену срца.
„Дакле, сви они који до тога дођоше, и сами знате да су чврсти и постојани у вери, и у ономе чиме беху учињени слободнима.”
„Увидите да је већи део [Ламанаца] на путу дужности својих, и обазриво ходају пред Богом, и гледају да држе заповести Његове и одредбе Његове и судове Његове…”
„… Са неуморном марљивошћу се труде да би осталу браћу своју привели к знању истине.”
Као последица тога „праведност [Ламанаца] премашиваше нефијску, због чврстине њихове и постојаности њихове у вери.”
Упозорење и обећање
Морони је изјавио: „Гле, Господ ми показа велике и чудесне ствари о ономе што убрзо мора доћи, у тај дан када ће ово изаћи међу вас.
Гле, говорим вам као да сте присутни, а ипак нисте. Али гле, Исус Христ ми вас показа, и ја познајем ваша дела.”
Упамтите да Мормонова књига гледа у будућност и садржи важна начела, упозорења и лекције намењене мени и вама у данашњим околностима и изазовима.
Отпадништво се може десити на два основна нивоа – институционалном и индивидуалном. На институционалном нивоу, Црква Исуса Христа светаца последњих дана неће бити изгубљена кроз отпадништво или узета са земље.
Пророк Џозеф Смит је објавио: „Ниједна непосвећена рука не може зауставити напредовање дела, … истина Божја ће одважно напредовати, племенито и независно, док не продре на сваки континент, походи сваку област, уђе у сваку земљу и чује je свако ухо, док се Божје намере не остваре, и велики Јахве не каже да је дело обављено.”
На појединачном нивоу, свако од нас мора да се „[чува] охолости, да не бис[мо] постали као древни Нефијци”.
Могу ли да укажем на то да ако ви или ја верујемо да смо довољно јаки и чврсти да избегнемо дрскост охолости, онда можда већ патимо од ове смртоносне духовне болести. Једноставно речено, ако ви или ја не верујемо да бисмо могли бити погођени охолошћу, онда смо рањиви и у духовној смо опасности. У периоду од не много дана, недеља, месеци или година, могли бисмо изгубити своје духовно право стечено рођењем за много мање од порције сочива.
Међутим, ако ви или ја верујемо да бисмо могли бити погођени охолошћу, онда ћемо доследно чинити мале и једноставне ствари које ће нас заштитити и помоћи нам да постанемо „попут детета, послуш[ни], крот[ки], пониз[ни], стрпљив[и], пун[и] љубави, вољ[ни] да се покори[мо] свему што Господ сматра прикладним да [нам] наметне”. „Благословени су они који се понизе а да не беху приморани да буду понизни.”
Када следимо савет председника Бенсона и питамо се зашто је Господ надахнуо Мормона да у свој сажети текст књиге Хеламанове укључи ове извештаје, опомене и упозорења, обећавам да ћемо уочити применљивост ових учења на данашње посебне услове нашег личног живота и породице. Док проучавамо и размишљамо о овом надахнутом запису, бићемо благословени очима да видимо, ушима да чујемо, умовима да схватимо и срцима да разумемо лекције које треба да научимо да „пази[мо] се охолости, да не би[смо] упа[ли] у искушење”.
Радосно сведочим да је Бог, Вечни Отац, наш Отац. Исус Христ је Његов Јединорођени и љубљени Син. Он је наш Спаситељ. И сведочим да ћемо, када ходимо у кротости Господњег Духа, избегавати и победити охолост и имати мир у Њему. Тако сведочим у свето име Господа Исуса Христа, амен.