Храни корење, и гране ће расти
Гране вашег сведочанства ће црпити снагу из ваше продубљене вере у Небеског Оца и Његовог љубљеног Сина.
Стара црква у Цвикауу
За мене је 2024. година прекретница. Ове године се навршава 75 година од када сам крштен и потврђен за члана Цркве Исуса Христа светаца последњих дана у Цвикауу, у Немачкој.
Моје чланство у Цркви Исуса Христа ми је драгоцено. Припадност Божјем заветном народу са вама, браћо и сестре, једна је од највећих награда у мом животу.
Када размишљам о свом личном ученичком путовању, мисли ми се често враћају на стару вилу у Цвикауу, са сећањима на присуствовање причесним састанцима Цркве Исуса Христа као дете. Тамо је клица мог сведочанства добила своју прву храну.
Ово састајалиште је имало старе оргуље на ваздушни погон. Сваке недеље један од младих мушкараца добијао је задатак да помоћу полуге пумпа ваздух у мехове како би оргуље могле да произведу звук. Понекад сам имао велику част да помогнем у том важном задатку.
Док су окупљени певали наше омиљене химне, ја сам пумпао ваздух свом снагом, трудећи се да будем сигуран да има довољно ваздуха за оргуље. Са седишта оператера за мехове, имао сам величанствен поглед на запањујуће прозорске витраже, од којих је један приказивао Спаситеља Исуса Христа, а други Џозефа Смита у Светом шумарку.
Још се сећам својих светих осећања док сам гледао у те прозоре обасјане сунцем и слушао сведочанства светаца и певао сионске химне.
На том светом месту Дух Божји је сведочио мом уму и срцу о истини: Исус Христ је Спаситељ света. Ово је Његова Црква. Пророк Џозеф Смит је видео Бога Оца и Исуса Христа и чуо Њихове гласове.
Почетком ове године, док сам био на пословном путу у Европи, имао сам прилику да се вратим у Цвикау. Нажалост, те вољене старе цркве више нема. Срушена је пре много година да би се направио простор за велику стамбену зграду.
Шта је вечно, а шта није?
Признајем, тужан сам што схватам да су сада остала само сећања на ову вољену грађевину из детињства. За мене је она била света грађевина. Али то је била само зграда.
Напротив, духовно сведочанство које сам примио од Светог Духа пре много година није нестало. У ствари, ојачало је. Оно што сам у младости научио о основним начелима Јеванђеља Исуса Христа обезбедило ми је снажну основу за остатак живота. Заветна веза коју сам успоставио са својим Небеским Оцем и Његовим вољеним Сином остала је са мном, толико година након што је та црква у Цвикауу срушена и витражи изгубљени.
„Небо и земља проћи ће”, рекао је Исус, „али речи моје неће проћи”.
„Ако ће се и горе помакнути и хумови се поколебати, опет милост моја неће се одмакнути од тебе, и завет мира мог неће се поколебати, вели Господ.”
Нешто најважније што можемо научити у овом животу је разлика између онога што је вечно и онога што није. Када то схватимо, све се мења – наши односи, одлуке које доносимо и начин на који се опходимо према људима.
Знати шта је вечно, а шта није, кључно је за раст сведочанства о Исусу Христу и Његовој Цркви.
Не замењујте гране са корењем
Обновљено Јеванђеље Исуса Христа, како је поучавао пророк Џозеф Смит, „обухвата сваку истину”. Али то не значи да је свака истина исто вреди. Неке истине су кључне, суштинске, у корену наше вере. Други су додаци или гране, вредни, али само када су повезани са основама.
Пророк Џозеф Смит је рекао: „Основна начела наше религије су сведочанство апостола и пророка о Исусу Христу, да је умро, био сахрањен, и поново устао трећег дана, и узнео се на небо. А све остале ствари у вези са нашом религијом само су додатак томе.”
Другим речима, Исус Христ и Његова помирбена жртва су корен нашег сведочанства. Све остало су гране.
То не значи да су гране неважне. Дрвету су потребне гране. Али, као што је Спаситељ рекао својим ученицима: „Лоза не може рода родити сама од себе, ако не буде на чокоту.” Без везе са Спаситељем, са храном која се налази у корену, грана вене и умире.
Када је у питању неговање наших сведочанстава о Исусу Христу, питам се да ли понекад мешамо гране са корењем. Ту грешку је Исус приметио међу фарисејима свог времена. Обраћали су превише пажње на релативно ситне појединости закона и на крају су занемарили оно што је Спаситељ назвао „најпретежније” – основна начела као што су „правд[а] и милост и вер[а]”.
Ако желите да храните дрво, не прскате воду по гранама. Заливате корење. На исти начин, ако желите да гране вашег сведочанства расту и дају плод, храните корење. Ако нисте сигурни у одређено учење, праксу или елемент у историји Цркве, тражите јасноћу вером у Исуса Христа. Настојите да разумете Његову жртву за вас, Његову љубав према вама, Његову вољу за вас. Следите Га у понизности. Гране вашег сведочанства ће црпити снагу из ваше продубљене вере у Небеског Оца и Његовог љубљеног Сина.
На пример, ако желите јаче сведочанство о Мормоновој књизи, усредсредите се на њено сведочење о Исусу Христу. Обратите пажњу на то како Мормонова књига сведочи о Њему, шта поучава о Њему и како вас позива и надахњује да дођете Њему.
Ако тражите значајније искуство на црквеним састанцима или у храму, покушајте да тражите Спаситеља у светим обредима које тамо примамо. Нађите Господа у Његовоом светом дому.
Ако се икада осећате изморено или оптерећено својим црквеним позивом, покушајте да поново усредсредите своје служење на Исуса Христа. Нека то буде израз ваше љубави према Њему.
Храните корење, и гране ће расти. И временом ће уродити плодом.
Укорењени и назидани у Њему
Јака вера у Исуса Христа се не дешава преко ноћи. Не, у овом смртном свету, трње и чичак сумње расту спонтано. Здраво, плодно дрво вере захтева свесни напор. А витални део тог напора је да се уверимо да смо чврсто укорењени у Христу.
На пример: У почетку нас може привући Спаситељево Јеванђеље и Црква јер нам се свиђају љубазни чланови, љубазни бискуп или уредан изглед састајалишта. Ове околности су свакако важне за раст Цркве.
Међутим, ако корење нашег сведочанства никада не продре довољно дубоко, шта се дешава када пређемо у друго одељење које се састаје у мање импресивној згради, са мање љубазним члановима, а бискуп нам каже нешто што нас увреди?
Други пример: Зар се не чини разумним надати се да ћемо, ако држимо заповести и запечатимо се у храму, бити благословени великом, срећном породицом, паметном и послушном децом, која ће сва остати активна у Цркви, служити мисије, певати у одељењском хору и помагати у чишћењу састајалишта сваке суботе ујутру?
Свакако се надам да ће свако од нас видети то у свом животу. Али шта ако се то не догоди? Хоћемо ли остати верни Спаситељу без обзира на околности, уздајући се у Њега и Његово време?
Морамо се запитати: да ли се моје сведочанство заснива на ономе што се надам да ћу видети у свом животу? Да ли зависи од поступака или ставова других? Или је чврсто утемељено у Исусу Христу, „укорењени и назидани у Њему”, без обзира на промене у животним околностима.
Предања, навике и вера
Мормонова књига говори о људима који „беху строги у држању обреда Божјих”. Али онда се појавио скептик по имену Корихор, који је исмевао Спаситељево Јеванђеље, називајући га „безумн[и]м” и „бесмисленим предањима очева њихових?” Корихор је „завод[ио] срца многих, наводећи их да уздижу главе своје у опакости својој”. Али друге није могао преварити, јер је за њих Јеванђеље Исуса Христа било много више од предања.
Вера је јака када има дубоке корене у личном искуству, личној посвећености Исусу Христу, независно од наших обичаја или онога шта други можда говоре или чине.
Наше сведочанство ће бити тестирано и искушано. Вера није вера ако се никада не тестира. Вера није јака ако нема супротстављања. Зато не очајавајте ако имате искушења вере или питања без одговора.
Пре предузимања корака не треба очекивати да све разумемо. То није вера. Као што је Алма поучио, „вера није имати савршено знање о нечему”. Ако чекамо док не добијемо одговоре на сва своја питања, озбиљно ограничавамо добро које можемо учинити и ограничавамо моћ своје вере.
Вера је лепа јер истрајава чак и када благослови не долазе како очекујемо. Не можемо да видимо будућност, не знамо све одговоре, али можемо се уздати у Исуса Христа док настављамо да се крећемо напред и навише јер је Он наш Спаситељ и Откупитељ.
Вера подноси животна искушења и неизвесности јер је чврсто укорењена у Христу и Његовим учењима. Исус Христ и Небески Отац који Га је послао представљају заједно један непоколебљив, савршено поуздан објекат нашег поверења.
Сведочанство није нешто што стекнете једном и оно траје заувек. Више је као дрво које стално негујете. Засадити реч Божју у своје срце је само први корак. Када ваше сведочанство почне да расте, онда почиње прави рад! Тада „негујете ли га са пуно пажње, пустиће корен, нарасти и плод донети”. То је потребно чинити „са великом марљивошћу” и „стрпљењ[ем]… [са] речи”. Али Господња обећања су сигурна: „Тада ћете… жњети награду за веру своју и марљивост своју и стрпљење и трпељивост, ишчекујући да вам дрво плод донесе.”
Драга браћо и сестре, моји драги пријатељи, делу мене недостаје та стара црква у Цвикауу и њени витражи. Али последњих 75 година, Исус Христ ме је водио на животни пут узбудљивији него што сам икада замишљао. Он ме теши у мојим тугама, помаже ми да препознам своје слабости, лечи духовне ране и подржава моју растућу веру. Тешио ме је у мојим невољама, помогао ми да препознам своје слабости, излечио моје духовне ране и неговао ме у мојој растућој вери.
Моја искрена молитва и благослов је да непрестано хранимо корење своје вере у Спаситеља, у Његова учења и у Његову Цркву. Сведочим о томе, у свето име нашег Спаситеља, нашег Откупитеља, нашег Учитеља – у име Исуса Христа, амен.