Kada patke ne plutaju
Jednostavno smo smatrale da će naši pačići prihvatiti vodu. Bile smo iznenađene.
Sve je započelo iznenađenjem koje je tata donio kući za svoje tri kćeri. Vireći u cvrkutavu kartonsku kutiju, mi djevojčice zacičale smo od zadovoljstva. Pačići! Jedva smo mogle dočekati da posegnemo i uhvatimo jednoga. Toliko smo gurale tatu da mu je kutija gotovo ispala.
»Polako, djevojke!« nasmijao se. »Ima jedan za svaku od vas!«
Iznenadila sam se koliko je malen taj pačić bio u mojoj ruci. U mojem blagom stisku njegovo je toplo tijelo izgledalo veliko poput novčića, i težilo je otprilike toliko.
»Joj, tako je lagan!« Kliknula sam. »Nije ni čudo da mali pačići mogu plutati!«
Tata se ponovno nasmijao i otišao pridružiti se mami u kuhinji. Tata je volio iznenađenja, pogotovo ona koja će donijeti smijeh njegovoj obitelji. Tad sam se sjetila bazena na punjenje. Bit će savršen dom za naše nove pačiće.
»Nora, donesi onaj stari plastični bazen iz garaže«, naredila sam svojoj sestri.
Dok je cijev u našem stražnjem dvorištu pumpala bistru hladnu vodu u bazen, počele smo ispitivati naše pačiće i tražiti imena za njih. Moj je imao malu smeđu točkicu na svojem okruglom kljunu i smiješno velike mrežaste noge.
Iznenada sam se sjetila svojih prijatelja. Smijali bi se koliko sam bila uzbuđena zbog ovih novih ljubimaca. Tad sam shvatila da mojih prijatelja neće biti sljedećih nekoliko dana. Njihovi su im roditelji dali dozvolu da odu kampirati u obližnje planine. Vožnja biciklom na staroj zemljanoj stazi, biranje mjesta za kampiranje, podizanje šatora. Mnogo će se zabaviti i vratit će se kući sljedećeg dana smijući se i pričajući o kampiranju. Meni moja majka nije dozvolila ići. Rekla je da sam premlada!
Kad se bazen napunio, mi smo se djevojčice okupile, uzbuđeno iščekujući ovaj trenutak. Stavile smo ptice koje su kvakale i mahale krilima na vodu i ZOOM, skroz do dna. Sve su tri potonule!
Gurnule smo ruke u bazen i spasile jadne ptice što su se gušile. Što nije bilo u redu? Nismo očekivale da čine nešto teško, poput plivanja. Samo su trebali plutati. Nije li to lako za patku?
»Što se dogodilo?« pitala je moja sestra.
»Možda smo ih iznenadile!«
Složile smo se da je ovo kao kod male djece koja uče hodati. Moraju pasti ponekad. Složile smo se da ćemo pokušati ponovno.
»Jedan, dva, tri, sad!«
Plop! Plop! Plop! Ravno dolje poput kuglica olova.
Na sreću za pačiće, nijedna od nas nije htjela ustrajati u teoriji da samo trebaju vježbati. Kad je Nora predložila da im sušilicom za kosu osušimo perje, sve smo požurile u kuću. Moje su dvije sestre nježno osušile jadne ptice mojom roza sušilicom za kosu dok sam ja potražila broj telefona imena na kartonskoj kutiji.
»Dobar dan gospodine? Mi smo upravo kupili – zapravo naš je tata upravo kupio – tri mala pačića. Da, gospodine. Pa, imamo problem s našim pačićima. Vidite, mi bismo radije da oni plutaju.«
Ono što je ovaj čovjek rekao otvorilo mi je oči. Nisam shvatila da sam toliko naučila sve dok nisam čula sebe kako to objašnjavam Nori i Suzy: »Vidite, mekano perje ne odbija vodu. Odmah je upija. Moramo pričekati tjedan ili dva da njihova tijela stvore voštano ulje koje će učiniti njihovo perje vodootpornim.«
»Ali to nije istina«, tvrdila je Nora. »Vidjela sam male pačiće kako slijede svoju mamu u rijeku. Bili su stari samo nekoliko dana.«
»Čovjek mi je to objasnio. Kad se pačići rode, majka omata svoja krila oko njih kako bi im sačuvala toplinu. Ulje sa krila majke prelazi na njezinu djecu. Uz svoju majku oni mogu plutati. Sami za sebe, moraju malo narasti prije nego što će biti sigurni u vodi.«
Tad je moj mozak odlutao negdje u planine, misleći o mojim prijateljima u njihovom šatoru. Možda me je mama samo htjela malo duže zadržati pod svojim krilom. Pogladila sam sitna leđa mojeg pačića jednim prstom.
»Držat ćemo te izvan bazena za sada, maleni«, obećala sam mu. A tad, kao dodatna misao, dodala sam: »Nedostaje li ti mama?«
Ilustrirao Jim Madsen