Приступање Божјем престолу са самопоуздањем
Применом помирења Исуса Христа, можете већ данас почети да увећавате своје духовно самопоуздање, ако сте спремни да слушате и делујете.
Колико високо оцењујете своје духовно самопоуздање пред Богом на скали од 1 до 10? Да ли имате лично сведочанство да је ваш тренутни допринос као свеца последњих дана довољан да бисте баштинили вечни живот? Можете ли рећи сами за себе да је Небески Отац задовољан вама? О чему бисте размишљали кад бисте у року од једног минута имали лични интервју са својим Спаситељем? Да ли би греси, кајање и недостаци доминирали у вашој представи о себи, или бисте једноставно доживели радосно ишчекивање? Да ли бисте Га гледали или избегавали Његов поглед? Да ли бисте оклевали поред врата или бисте самоуверено ходали према Њему?
Кад год противник не може да убеди несавршене али упорне свеце попут вас да напусте своју веру у личног и брижног Бога, он користи прљаву кампању да би вас што више удаљио од Бога. Противник зна да вера у Христа - она вера која производи сталан ток благих милости па чак и моћних чудеса - иде руку под руку са самоувереношћу да се трудите да бирате исправно. Из тог разлога ће тражити приступ вашем срцу да би вам говорио лажи - лажи како је Небески Отац разочаран у вас, да је Помирење изван вашег домашаја, да нема смисла ни покушавати, да су сви други бољи од вас, да сте недостојни, и хиљаду варијација на исту злокобну тему.
Докле год дозвољавате тим гласовима да узнемиравају вашу душу, не можете приступити Божјем престолу са стварним самопоуздањем. Шта год да радите, за шта год да се молите, колико год се надали чудима, увек ћете сумњати у себе таман онолико колико је довољно да бисте крњили вашу веру - не само вашу веру у Бога, него и ваше поверење у себе. Живети по јеванђељу на тај начин није забавно, а није ни здраво. Изнад свега, сасвим је непотребно. Одлука да се промените је ваша, и само ваша.
Желео бих да поделим шест практичних предлога, који ће, ако их послушате, распршити ове зле гласове и обновити у вама неку врсту мирног уверења и духовног самопоуздања које ћете стећи само ако га желите. Без обзира на то како сте оценили себе на тој скали од 1 до 10, применом помирења Исуса Христа можете већ данас почети да увећавате своје духовно самопоуздање, ако сте спремни да слушате и делујете. Говорићу отворено у нади да ћу поучити, а не увредити.
1. Преузмите одговорност за сопствену духовну добробит. Престаните да кривите друге људе или своје околности, престаните да се правдате, и престаните да налазите разлоге зашто се још увек довољно не трудите да будете послушни. Прихватите да сте „слободни по телу“ и „слободни да изаберете слободу и вечни живот” (2. Нефи 2:27). Господ савршено познаје ваше околности, али такође савршено зна да ли сте једноставно одлучили да не живите у потпуности по јеванђељу. Ако је то случај, будите довољно поштени да то признате и трудите се да будете савршени у својим околностима. Духовно самопоуздање расте када преузмете одговорност за сопствену духовну добробит применом помирења Исуса Христа.
2. Преузмите одговорност за сопствену физичку добробит. Вашу душу чине ваше тело и дух (видети УИЗ 88:15). Храњење духа, а занемаривање тела, које је храм, обично доводи до духовне дисхармоније и пољуљаног самопоштовања. Ако нисте у форми, ако се не осећате пријатно у сопственом телу, и можете учинити нешто поводом тога, онда учините то! Старешина Расел М. Нелсон је поучио да треба да се „према своме телу односимо као према сопственом храму“ и да треба да „контролишемо своју исхрану и вежбамо да бисмо стекли физичку кондицију“ (“We Are Children of God,”Ensign, нов. 1998, стр. 87; Liahona, јан. 1999, стр. 103).
Бојд К. Пакер је поучио „да су наш дух и наше тело толико испреплетани да наше тело постаје инструмент нашег ума и темељ нашег карактера” (“The Instrument of Your Mind and the Foundation of Your Character[Church Educational System fireside, 2. феб. 2003], стр. 2; speeches.byu.edu). Стога, молим вас да користите здрав разум по питању тога шта једете, а нарочито колико једете, и да свом телу приуштите редовно вежбање које му је потребно и које заслужује. Ако сте физички способни, одлучите данас да будете господар своје куће и почните са редовним, дугорочним програмом вежбања, који одговара вашим способностима, у комбинацији са здравијом исхраном. Духовно самопоуздање се увећава када ваш дух, уз Спаситељеву помоћ, заиста има контролу над вашим природним човеком или женом.
3. Драговољно прихватите свесрдну послушност као део свог живота. Схватите да не можете волети Бога, а да не волите и Његове заповести. Спаситељев стандард је јасан и једноставан: „Ако имате љубав к мени, заповести моје држите” (Joван 14:15). Селективна послушност доноси селективне благослове, и бирање нечег лошег уместо нечег горег ипак је бирање погрешног. Не можете гледати лош филм и очекивати да се осећате морално, јер нисте гледали веома лош филм. Верна послушност неким заповестима не оправдава занемаривање других. Абрахам Линколн је с правом рекао: „Када чиним добро, осећам се добро; када чиним лоше, осећам се лоше“ (у William H. Herndon and Jesse William Weik, Herndon’s Lincoln: The True Story of a Great Life, 3 vols. [1889], 3:439).
Такође, поступајте исправно из правих побуда. Господ који „тражи срце и дух вољан” (УИЗ 64:34) и који „разазнаје мисли и намере срца” (УИЗ 33:1), зна зашто идете у цркву, да ли сте само физички присутни или сте у правом духу богослужења. Недељом можете певати „О, Вавилоне, Вавилоне, желим ти збогом“, а онда мало касније тражити или толерисати његово друштво (“Ye Elders of Israel,” Hymns, бр. 319). Упамтите да опуштен приступ духовним питањима никада није била срећа. Учините Цркву и обновљено Јеванђеље средиштем свог живота, не само делом вашег спољашњег или друштвеног живота. Ваш данашњи избор коме ћете служити само је служење уснама - све док заиста не живите у складу са њим (видети Исус Навин 24:15). Духовно самопоуздање се увећава када се упркос својим несавршеностима, из правих побуда, заиста трудите да живите посвећеним животом!
4. Постаните заиста, заиста добри у потпуном и брзом кајању. Зато што је помирење Исуса Христа веома практично, треба да га примењујете све време јер се никада неће истрошити. Прихватите помирење Исуса Христа и покајање као нешто што треба поздравити и свакодневно примењивати у складу са налогом Великог Лекара. Успоставите став сталног, срећног, радосног покајања тако што ћете га учинити својим животним избором. При томе, чувајте се да не дођете у искушење да га одлажете, и не очекујте да ће вас свет бодрити. Са очима упртим у Спаситеља, више брините о томе шта Он мисли о вама, а последице нека дођу. Духовно самопоуздање се увећава када се добровољно и радосно правовремено кајемо за грехе, мале и велике, примењујући помирење Исуса Христа.
5. Постаните заиста, заиста добри у праштању. „Ја, Господ, опростићу коме опростити хоћу, но од вас се тражи да праштате свим људима” (УИЗ 64:10). Праштајте свима, све, све време, или се барем трудите да то чините, омогућавајући тако опроштај у свом животу. Не будите злопамтило, не вређајте се лако, опростите и заборавите брзо, и никада не мислите да сте ви изузети од ове заповести. Духовно самопоуздање се увећава када знате да Господ зна да не гајите лоша осећања према другој души.
6. Прихватите искушења, неуспехе, и „изненађења“, као део свог смртничког искуства. Имајте на уму да сте овде да бисте се доказали и били тестирани, да би се видело да ли ћете чинити све што вам Господ, Бог ваш, заповеди (Aврам 3:25) - и само бих додао, под свим околностима. Милиони ваших браће и сестара су били тестирани, или се тестирају на тај начин, па зашто бисте ви били изузети? Нека искушења долазе због ваше непослушности или немара. Друга долазе због немара других, или једноставно због тога што је свет у палом стању. Када се та искушења појаве, миљеници противника почињу да емитују поруку да сте урадили нешто погрешно, да је то казна, знак да вас Небески Отац не воли. Не обазирите се на то! Уместо тога, покушајте да се осмехнете, погледајте према небу, и реците: „Разумем, Господе. Знам шта је то. Време за доказивање, зар не?“ Затим се удружите са Њим да бисте успешно издржали до краја. Духовно самопоуздање се увећава када прихватите да „искушења и невоље често долазе у [ваш живот] због онога што чините исправно“ (Glenn L. Pace, “Crying with the Saints” [Brigham Young University devotional, 13. дец. 1987], стр. 2; speeches.byu.edu).
Док сам председавао мисијом Украјина Кијев, једном сам питао једну од мојих највернијих сестара зашто је увек тако строга према себи, зашто увек криви себе и за најмању ситницу. Њен одговор је био типичан пример некога ко слуша погрешан глас: „Како ме нико не би предухитрио у томе.“
Браћо и сестре, мој савет овој сестри мисионарки је и мој савет вама: прихватите своје слабости и суочите се са њима, али не дозволите да вас паралишу, јер ће вас неке од њих пратити све док не напустите овај земаљски живот. Без обзира на ваш тренутни статус, оног тренутка када добровољно изаберете поштено, радосно, свакодневно покајање настојећи да једноставно делујете и дате све од себе, Спаситељево помирење ће вас, као што јесте, обавити и пратити где год да идете. Живећи на тај начин, заиста можете „увек задржати опрост греха својих” (Moсија 4:12) у сваком сату свакога дана, у свакој секунди сваке минуте, и на тај начин бити у потпуности чисти и прихватљиви пред Богом све време.
Ваша је привилегија, ако то желите, да сазнате за себе, данас или ускоро, да сте угодни Богу упркос својим недостацима. Сведочим о Спаситељу пуном љубави, који очекује од нас да живимо по заповестима. Сведочим о Спаситељу пуном љубави, коме је веома стало да нам подари своју благодат и милост. Сведочим о Спаситељу пуном љубави, који се радује када свакодневно примењујемо Његово помирење са мирним и срећним уверењем да смо на правом путу. Сведочим о Спаситељу пуном љубави, који једва чека да наше поуздање у присутност Божју ојача (УИЗ 121:45). У име Исуса Христа, амен.