Вечни живот - познавати нашег Небеског Оца и Његовог Сина, Исуса Христа

Старешина Роберт Д. Хејлс,

из Већа Дванаесторице апостола

Бог и Христ буквално су Отац и Син - засебна, различита, појединачна бића која су у потпуности уједињена у својој сврси.

Пре много година, имао сам прилику да проучавам завршна сведочанства пророка у свим раздобљима. Свако од њих је било снажно сведочанство о Богу Оцу и његовом Сину, Исусу Христу.

Док сам читао та сведочанства - и многа друга попут њих током година - увек су изнова дотицала моје срце и осетио бих колико дубоко Небески Отац воли свог најстаријег Сина и како Исус показује своју љубав послушношћу вољи његовог Оца. Сведочим да ћемо, када чинимо све што је потребно да бисмо спознали њих и њихову међусобну љубав, примити „највећи од свих дарова Божјих“ - а то је вечни живот.¹ „А ово је живот вечни да познају тебе јединога истинитога Бога, и кога си послао Исуса Христа.”²

Како можемо примити тај дар? Примамо га личним откривењем о коме се овог јутра говорило и поучавало.

Да ли се сећате тренутка када сте први пут спознали да Бог постоји и могли да осетите његову љубав? Као дечак, волео сам да посматрам звездано небо и размишљам и осећам Његово присуство. Одушевљено сам истраживао величанствене лепоте Божјих створења - од ситних инсеката до високог дрвећа. Док сам препознавао лепоту ове земље, сазнао сам да ме Небески Отац воли. Знао сам да сам буквално његов духовни потомак, да смо сви ми синови и кћери Божје.

Можда ћете се питати како сам то знао? Света писма поучавају: „Некима се даје од Духа Светога да спознају да је Исус Христ Син Божји, и … другима се даје да поверују речима њиховим те и они узмогну имати живот вечни.”³ С моје тачке гледишта, то не значи да ће неки људи заувек зависити од сведочанстава других.

Моје сопствено сведочанство је расло док сам учио о Небеском Оцу и Спаситељу из учења и сведочанстава мојих родитеља, учитеља, Светих писама, која сам марљиво читао, а посебно од Светог Духа. Док сам испољавао веру и слушао заповести, Свети Дух ми је сведочио да је оно што учим истина. Тако сам је и сам спознао.

У том процесу, тражење личног откривења је најважније. Нефи позива свакога од нас: „Гостите се речима Христовим, јер, гле, речи Христове ће вам рећи све што треба да чините.”⁴

Пре свог осмог рођендана тражио сам да сазнам више о крштењу. Читао сам Света писма и молио се. Сазнао сам да ћу примити дар Светог Духа кад будем потврђен. Такође сам почео да схватам да су Бог и Христ буквално Отац и Син - засебна, различита, појединачна бића која су у потпуности уједињена у својој сврси. „Да имамо ми љубав к [Њима], јер [Они] најпре [показаше] љубав к нама.”⁵ И стално сам опажао како Они воле један другог и како заједно делују за наше добро. Послушајте неколико од мноштва стихова из Светих писама који поучавају о овој истини:

Поучавајући о предсмртничком животу, Небески Отац говори о Исусу Христу: „Љубљени Син мој, који је и Љубљени и Одабрани од почетка.”⁶ Када је Отац створио земљу учинио је то „по јединородноме својему.⁷

Исусовој мајци, Марији, речено је да ће родити „син[а] највишега.”⁸ А када је Исус био младић, рекао је својој мајци да се мора бавити оним „што је оца мојега.”⁹ Касније, када се Спаситељ крстио, Небески Отац је проговорио с неба рекавши: „Ово је син мој љубазни који је по мојој вољи.”¹⁰

Како би поучио своје ученике молитви, Исус је изговорио следеће речи:

„Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;

„Да дође царство твоје; Да буде воља твоја и на земљи као на небу.”¹¹

Поучио је Никодима: „Јер Богу тако омиље свет да је и сина својега јединороднога дао.”¹² А своја чудеса је објаснио говорећи: „Син не може ништа чинити сам од себе него што види да отац чини; јер што он чини оно и син чини онако.”¹³

Како се час помирења ближио, Исус је молио, говорећи: „Оче, дође час. … Ја тебе прославих на земљи: посао сврших који си ми дао да радим.”¹⁴ Онда, када је терет наших греха пао на њега, молио се: „Оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти.”¹⁵ У својим последњим тренуцима на крсту, Исус се молио: „Оче! опрости им; јер не знаду шта чине“, а онда је завапио: „Оче! у руке твоје предајем дух свој.”¹⁶

Затим је у духовном свету посетио духове оних који су умрли, да би им предао „моћ да по васкрсењу његовом од мртвих изиђу те уђу у краљевство Оца његова.”¹⁷ По васкрсењу, Спаситељ се указао Марији Магдалени, говорећи: „Враћам се к оцу својему и оцу вашему.”¹⁸

Када је посетио људе на америчком континенту, његов Отац га је представио говорећи: „Ово је Син мој, Љубљени! У њему ми сва милина. У њему прославих име своје.”¹⁹ Када је Исус сишао међу људе код храма, представио се говорећи: „Гле, ја сам Исус Христ. … Прославих Оца узевши на себе грехе света.”²⁰ Када је поучавао свом учењу, објаснио је:

„А ово је учење моје, и то је учење које ми Отац даде. И ја сведочим о Оцу, а Отац сведочи о мени, а Свети Дух сведочи о Оцу и мени.”²¹

„Заиста … Отац и ја једно смо.”²²

Да ли можемо да видимо образац у тим стиховима који сведоче о Оцу и Сину као различитим, појединачним бићима? Како су, онда једно? Не због тога што су једна особа, него зато што су уједињени у сврси, подједнако посвећени остваривању бесмртности и живота вечног за човека.”²³

Исус јесте Бог, па ипак непрестано се издваја као засебно, појединачно биће молећи се свом Оцу и говорећи да чини вољу Оца свога. Током свог служења међу Нефијцима, молио је: „Оче, не молим за свет, већ за оне које ми ти даде из света, … да могу бити очишћени у мени, да ја могу бити у њима, као што си ти, Оче, у мени, да будемо једно, да се прославим у њима.”²⁴

Имајући то на уму, не изненађује нас што је обнова јеванђеља започела појавом, не једног, већ два прослављена бића. О свом првом виђењу пророк Џозеф Смит сведочи: „Један од њих ми проговори, назвавши ме именом те рече, упирући прстом у другога: Ово је Син мој! Љубљени! Слушај Га!”²⁵

Млади пророк, који је отишао у шумарак с непоколебљивом вером да би открио којој цркви да се прикључи, спознао је и сведочио о једином истинском Богу и Исусу Христу, ког је Бог послао. Џозеф је, попут пророка пре њега, био тада оруђе за обнову знања свету, знања које води вечном животу.

И ви можете тражити нашег Небеског Оца и тог Исуса о ком су пророци и апостоли сведочили”²⁶ у Светим писмима и на овој генералној конференцији. Док тражите лично сведочанство, своје лично откривење, открићете да вам је Небески Отац осигурао посебан начин да сами спознате истину: захваљујући трећем члану божанства, духовној особи која нам је позната као Дух Свети.

„А кад то примите” - укључујући ово што сам поделио данас - „опомињем вас да упитате Бога, Вечног Оца, у име Христово, ниjе ли то истинито. И будете ли питали срца искреног, са правом намером, имаjући веру у Христа, Он ће вам моћу Светог Духа обjавити истину о томе.

А моћу Духа Светога можете [са сигурношћу] сазнати истину о свему.”²⁷

Браћо и сестре, сведочим да наш Небески Отац жели да сада кренемо у потрагу за тим знањем. Речи пророка Хеламана вапе из прашине: „Сетите се, сетите да морате саздати темељ свој на стени - Откупитељу нашем који је Христ, Син Божји … , која је темељ сигуран, темељ на коме људи не не могу пасти ако на њему граде.”²⁸Заиста, нећемо пасти.

Тај сигуран темељ је Исус Христ. Он је „стена небеска.”²⁹ Када свој дом градимо на њему, кише последњих дана могу запљуштати, бујице навалити, ветрови дувати, али ми нећемо пасти. Нећемо пасти јер су наш дом и наша породица утемељени у Христу.³⁰

Сведочим да је тај дом „дом славе.”³¹ У њему се окупљамо заједно у молитви нашем Небеском Оцу у име Исуса Христа, његовог Љубљеног Сина. У њему их прослављамо и показујемо им захвалност. У њему примамо Светог Духа и „обећање које [нам га] даје о животу вечном, и то о слави краљевства небесника.”³²

Износим своје посебно сведочанство да је наш Спаситељ Исус Христ, да Он живи, да нас наш Вечни Небески Отац воли и пази на нас, да имамо пророка у овом раздобљу, а то је председник Томас С. Монсон, који нас води и усмерава. Свети Дух сведочи свима који се труде и траже знање да је то истина. У име Исуса Христа, амен.