Сам то знам

Од старешине Крега К. Кристенсена,

из Председништва Седамдесеторице

Лично учење да je обновљенo Јеванђеље Исуса Христа истинито може бити једно од најважнијих и најрадоснијих искустава у животу.

Моја драга браћо, трајно смо надахнути личним примером служења председника Томаса С. Монсона. Недавно су питали неколицину ђакона: „Чему се највише дивите код председника Монсона?“ Један ђакон се присетио како је председник Монсон, као дете, дао своју играчку сиромашним друговима. Други је поменуо како је председник Монсон бринуо о многим удовицама у свом одељењу. Трећи је запазио да је био позван за апостола као веома млад и благосиљао је људе широм света. Затим је један младић рекао: “Оно чему се највише дивим код председника Монсона је његово снажно сведочанство.”

Заиста, сви смо осетили посебно сведочанство нашег пророка о Спаситељу Исусу Христу и његову посвећеност да увек следи подстицаје Духа. Сваким искуством које подели, председник Монсон нас позива да живимо потпуније у јеванђељу и да тражимо и јачамо наша лична сведочанства. Сетите се шта је рекао са ове говорнице само неколико конференција раније: „Да бисмо били јаки и одупрли се свим силама које нас вуку у погрешном правцу или свим гласовима који нас охрабрују да кренемо погрешним путем … , морамо имати сопствено сведочанство. Било да имате 12 или 112 година - или негде између - можете лично знати да је јеванђеље Исуса Христа истинито.”¹

Мада је моја порука вечерас усмерена ка онима који су ближе 12 година него 112, начела која делим односе се на свакога. Као одговор на изјаву председника Монсона, питао бих, зна ли свако од нас за себе да је јеванђеље Исуса Христа истинито? Можемо ли са увереношћу рећи да су наша сведочанства заиста наша сопствена? Да цитирам председника Монсона још једном: „Тврдим да ће вас снажно сведочанство о нашем Спаситељу и Његовом јеванђељу … заштитити од греха и зла око вас. … Уколико немате сведочанство о томе, учините што је потребно како бисте га стекли. Неопходно је да имате сопствено сведочанство, јер ће вас сведочанства других носити само донекле.”²

Сам то знам

Лично научити да је јеванђеље Исуса Христа истинито може бити једно од највећих и најрадоснијих искустава у животу. Можда ћемо морати да почнемо ослањањем на сведочанства других - говорећи, као што су млади ратници чинили: „Не сумњамо да мајке наше знају.”³ Ово је добро место за почетак, али морамо градити одатле. Да бисмо били снажни у живљењу по јеванђељу, нема ничег важнијег од примања и јачања наших сопствених сведочанстава. Морамо бити у стању да изјавимо, као што је Алма учинио: „Сам то … [знам] .”⁴

„A како ја знам за њихову извесност?“ Aлма је наставио. „Гле, кажем вам да ме Свети Дух Божји с њима упозна. Гле постих и мољах се много дана, да и сам то могу знати. И сад и сам знам да је то истинито.”⁵

Желим да видим оно што отац мој виде

Попут Алме, Нефи је такође сам дошао до истине. Пошто је слушао оца како говори о својим многобројним духовним искуствима, Нефи је зажелео да зна оно што зна његов отац. То је било више од просте радозналости - било је нешто чега је био гладан и жедан. Мада је био „веома млад,“ имао je „велику жељу да упозна тајне Божје.”⁶ Чезнуо је да „види и чује и сазна о томе, моћу Светог Духа.”⁷

Док је Нефи „седео пребирајући у срцу своме,“ беше „однешен у Духу ... на гору веома високу,“ где је упитан: „Гле, шта желиш?“ Његов одговор је био једноставан: „Желим да видим оно што отац мој виде.”⁸ Због свог верујућег срца и своје марљивости, Нефи је био благословен дивним искуством. Примио је сведочанство о предстојећем рођењу, животу и распећу Спаситеља Исуса Христа. Видео је настајање Мормонове књиге и обнову јеванђеља у последњим данима - све то као резултат његове искрене жеље да сам то сазна.⁹

Та лична искуства са Господом, припремила су Нефија за недаће и изазове са којима ће се убрзо суочити. Она су му омогућила да остане јак чак и када су се други у његовој породици колебали. То је могао јер је лично научио и знао. Био је благословен сопственим сведочанством.

Нека тражи од Бога

Слично Нефију, пророк Џозеф Смит је такође био „веома млад“ када му је „ум био окупиран озбиљним размишљањем“ о духовним истинама. За Џозефа је то било време „велике узнемирености,“ пошто је био окружен противречним и збуњујућим порукама о вери. Желео је да зна која црква је у праву.¹⁰ Надахнут овим речима из Библије: „Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога,”¹¹ покренуо се како би нашао одговор. Једног дивног јутра, у пролће 1820. год., отишао је у шумарак и клекао да се помоли. Због своје вере и због тога што је Бог имао посебан задатак за њега, Џозеф је примио величанствену визију о Богу Оцу и Његовом Сину, Исусу Христу, и сазнао је шта је потребно да учини.

Видите ли у Џозефовом искуству модел који можете применити у стицању или јачању сопственог сведочанства? Џозеф је допустио да стихови из Писама продру у његово срце. Дубоко је промишљао и применио их на сопствену ситуацију. Потом је деловао у складу са оним што је научио. Резултат је био величанствена прва визија - и све што је дошло после ње. Црква је буквално основана на начелу да свако - укључујући 14-огодишњег дечака са фарме - може „питати Бога“ и примити одговор на своје молитве.

Дакле, шта је сведочанство?

Често чујемо чланове Цркве како кажу да је сведочанство о јеванђељу њихово најдрагоценије власништво. То је свети дар од Бога који нам долази моћу Светог Духа. То је мирна, непоколебљива увереност коју примамо док проучавамо, молимо се и живимо по јеванђељу. То је осећај о Светом Духу који доноси сведочанство нашим душама да је оно што учимо и чинимо исправно.

Неки људи говоре о сведочанству као о прекидачу за светло - који је или укључен или искључен, или имате сведочанство или га немате. У стварности, сведочанство је више налик дрвету које пролази кроз различите фазе раста и развоја. Нека од највиших стабала на земљи се налазе у националном парку Секвоја, у западном делу Сједињених Држава. Када станете у подножје тог огромног дрвећа, невероватно је помислити да је свако израсло из ситне семенке. Тако је и са нашим сведочанствима. Иако могу почети само једним духовним искуством, она расту и развијају се током времена сталном негом и честим духовним сусретима.

Стога не изненађује да је пророк Алма, када је објашњавао како развијамо сведочанство, говорио о семену које израста у дрво. „Дате ли места,“ рекао је, „семену да се засади у срце ваше, гле, буде ли то право семе, то јест, добро семе, не избаците ли га ви невером својом, ... почеће оно да буја у грудима вашим. И пошто осетите те покрете бујања, почећете да говорите себи: Мора да је то добро семе, односно, добра је то реч, јер почиње да увећава душу моју, да, почиње да просветљава разумевање моје, да, почиње ми бити изврсна.”¹²

Сведочанство често настаје на овај начин: светим, просветљујућим, уверавајућим осећањима која нам показују да је реч Божја истинита. Међутим, ова дивна осећања само су почетак. Ваш рад у неговању сведочанства није завршен - баш као што није завршено ни неговање стабла секвоје када прва сићушна клица никне из земље. Ако занемаримо или запоставимо ове ране духовне подстицаје, ако их не негујемо константним проучавањем Писама и молитвом и тражењем више искустава са Духом, наша осећања ће избледети, а наше сведочанство нестати.

По Алминим речима: „Али, занемарите ли дрво, и не мислите о нези његовој, гле, неће никакав корен пустити и кад врелина сунца дође и спржи га, вене јер нема корена, а ви га ишчупате и баците.”¹³

У већини случајева наша сведочанства ће расти на исти начин као и дрво. Постепено, скоро неприметно, као последица наше сталне бриге и марљивог рада. „Али, будете ли неговали реч, да, неговали дрво кад почне да расте, вером својом са великом марљивошћу и са стрпљењем, надајући се роду његовом, пустиће оно корен и гле, биће то дрво које расте у вечни живот.”¹⁴

Сада је то време. Данас је тај дан

Моје лично сведочанство почело је док сам проучавао и промишљао о учењима из Мормонове књиге. Када сам клекнуо да питам Бога у понизној молитви, Свети Дух је сведочио мојој души да је оно што сам читао истинито. Ово рано сведочанство постало је катализатор за моје сведочанство о многим другим јеванђеоским истинама, јер као што је председник Монсон поучавао: „Када знамо да је Мормонова књига истинита, онда следи да је Џозеф Смит заиста био пророк и да је видео Бога, Вечног Оца и Његовог Сина, Исуса Христа. Такође, следи да је јеванђеље обновљено уовим последњим данима преко Џозефа Смита - укључујући обнову и Ароновог и Мелхиседековог свештенства.”¹⁵ Од тога дана, имао сам многа света искуства са Светим Духом који ми наново потврђивао да је Исус Христ Спаситељ света и да је Његово обновљено јеванђеље истинито. Уз Алму, могу рећи са сигурношћу да знам све ово за себе.

Моји млади пријатељи, сада је време и данас је дан да научимо или потврдимо за себе да је јеванђеље истинито. Свако од нас има важан задатак. Да бисмо остварили тај задатак и били заштићени од световних утицаја који су изгледа увек присутни, морамо имати веру Алме, Нефија и младог Џозефа Смита како бисмо стекли и развили своје лично сведочанство.

Попут младог ђакона о ком сам раније говорио, дивим се председнику Монсону због његовог сведочанства. Оно је попут уздижуће секвоје, али чак је и сведочанство председника Монсона морало током времена да расте и развија се. Можемо сазнати за себе, попут председника Монсона, да је Исус Христ наш Спаситељ и Откупитељ света, да је Џозеф Смит пророк обнове, укључујући и свештенство Божје. Ми носимо то свето свештенство. Да можемо учити о овим стварима и знати их, моја је понизна молитва у свето име Исуса Христа, амен.