Дељење личног светла
Нил Ф. Maриот,
друга саветница у врховном председништву Младих жена
Морамо остати јаке у својој вери и подизати гласове у проглашавању истинитог учења.
Вечерас бих желела да размотрим две важне одговорности које имамо: прво, доследно додавање јеванђеоског светла и истине у наше животе, и друго, дељење тог светла и истине са другима.
Да ли знате колико сте важне? Свака од вас - управо сада - драгоцена је и важна у плану спасења Небеског Оца. Имамо задатак. Знамо истину о обновљеном јеванђељу. Да ли смо спремне да бранимо ту истину? Морамо живети по њој; морамо је делити. Морамо остати јаке у својој вери и подићи глас у проглашавању истинитог учења.
У магазинима Ensign и Liahona, за септембар 2014, старешина M. Расел Балард пише: „Потребно нам је више истакнутих, утицајних гласова и вере који потичу од жена. Потребне су нам да би училе доктрину и схватиле оно у шта верујемо, како би могле да износе своја сведочанства истине о свему.”1
Сестре, ви јачате моју веру у Исуса Христа. Посматрала сам ваше примере, слушала ваша сведочанства и осећала вашу веру од Бразила до Боцване! Носите ауру утицаја са собом где год идете. Људи око вас је осећају - од ваше породице до контаката у вашем мобилном телефону и од ваших пријатеља у друштвеним медијима до оних који вечерас седе поред вас. Слажем се са сестром Харијет Ухдорф, која је написала: „Ви ... сте живи светионици испуњени ентузијазмом у све мрачнијем свету, док начином на који живите показујете да је Јеванђеље радосна вест.”2
Председник Томас С. Монсон је истакао: „Ако желите да дате светло другима, морате и сами сијати.”3 Како ту светлост истине можемо одржавати сјајном у себи? Понекад се осећам као сијалица од мат стакла. Како постајемо сјајнији?
Света писма поучавају да је оно што је од Бога светло и да онај који прима светло и настави у Богу, прима више светла.”4 Морамо наставити у Богу, како кажу Света писма. Морамо ићи извору светла - Небеском Оцу и Исусу Христу и Светим писмима. Такође можемо ићи у храм, знајући да све што је међу његовим зидовима указује на Христа и Његову велику помирбену жртву.
Размислите о утицају који храмови имају на своје окружење. Улепшавају унутрашњост градова; сијају са истакнутих брда. Зашто улепшавају и сијају? Због тога што, како Света писма кажу, истина сија,5 и у храмовима се налази истина и вечна сврха; као и у вама.
Године 1877, председник Џорџ К. Кенон је рекао: „Сваки храм ... слаби Сотонину моћ на земљи.”6 Верујем да где год је на земљи изграђен храм, он потискује таму. Сврха храма је да служи човечанству и свој деци Небеског Оца пружи могућност да се врате и живе са Њим. Зар наша сврха није слична сврси ових посвећених грађевина, тих домова Господњих? Да служимо другима и помогнемо им да потисну таму и врате се у светлост Небеског Оца?
Свети храмски рад увећаће нашу веру у Христа, а онда можемо више утицати на веру других. Неговањем духа храма, можемо се научити стварности, моћи и нади у Спаситељево помирење у нашем личном животу.
Пре много година наша породица се суочила са озбиљним изазовом. Отишла сам у храм и тамо сам се ревносно молила за помоћ. Пружен ми је тренутак истине. Примила сам јасан утисак о својој слабости и била сам шокирана. У том духовно поучном тренутку, видела сам горду жену која све ради на свој начин, који није увек и Господњу начин, и поносна је на свако своје такозвано остварење. Знала сам да сам то ја. Излила сам своје срце пред Небеским Оцем, и рекла: „Не желим да будем таква жена, али како да се променим?“
Чистим духом откривења у храму сам поучена о својој великој потреби за Спаситељем. Одмах сам се окренула Спаситељу Исусу Христу у својим мислима и осетила како мој бол нестаје, а велика нада ми испуњава срце. Он ми је био једина нада, и чезнула сам да се ослањам само на Њега. Било ми је јасно да је самољубива, природна жена „непријатељ Богу”7 и људима у њеној сфери утицаја. У храму тога дана научила сам да се само кроз помирење Исуса Христа моја горда природа може променити, а ја ћу бити оспособљена да чиним добро. С одушевљењем сам осећала Његову љубав и знала да ће ме Он поучавати Духом и променити ме ако Му предам своје срце, без оклевања.
Још увек се борим са својим слабостима, али уздам се у божанску помоћ Помирења. Ово чисто упутство примила сам зато што сам дошла у свети храм, тражећи олакшање и одговоре. Ушла сам у храм оптерећена, а отишла са сазнањем да је уз мене свемоћни Спаситељ који све воли. Осећала сам се лакше и радосно због тога што сам примила Његово светло и прихватила Његов план за себе.
Смештени широм света, храмови споља имају свој јединствен изглед и дизајн, али изнутра сви садрже исту вечну светлост, сврху, и истину. У 1. Коринћанима 3:16 читамо: „Не знате ли да сте ви црква Божија, и дух Божји живи у вама?” И ми као ћерке Божје налазимо се широм света, попут храмова, и свака има јединствен изглед и спољашност, попут храмова. Такође имамо духовно светло у себи, попут храмова. Духовно светло је одраз Спаситељевог светла. Други ће бити привучени тим сјајем.
Имамо своје улоге на Земљи - од ћерке, мајке, вође и учитељице до сестре, носиоца буџета, супруге, и тако даље. Свака је утицајна. Свака улога ће имати моралну моћ док будемо зрачиле јеванђеоским истинама и храмским заветима у својим животима.
Старешина Д. Тод Кристоферсон је рекао: „У сваком случају, мајка може да изврши већи утицај него било која друга особа, у било ком другом односу.”8
Када су наша деца била мала, уз свог мужа Дејвида осећала сам се као први официр брода, а наших једанаесторо деца замишљала сам као флотилу бродића како се љуљају око нас у луци, припремајући се да плове морима света. Дејвид и ја осећали смо потребу да свакодневно консултујемо Господњи компас за најбољи правац пловидбе наше мале флоте.
Дани су ми били пуни пропуста као што су слагање веша, читање књига за децу, и кувања ђувеча. Понекад у луци својих домова не можемо видети да се једноставним постојаним делима, укључујући породичну молитву, проучавање Светих писама и породично кућно вече, остварују велике ствари. Али сведочим вам да управо та дела имају вечни значај. Велика је радост када ти бродићи - наша деца - узрасту у моћне морске лађе испуњене јеванђеоским светлом и постану спремне да се упусте у служење Богу.”9 Наша мала дела вере и служења су начин на који већина нас може наставити у Богу и на крају донети вечно светло и славу својој породици, својим пријатељима и сарадницима. Заиста носите ауру утицаја са собом!
Помислите на утисак који вера девојчице из Школице може оставити на њену породицу. Вера наше ћерке благословила је нашу породицу када смо изгубили нашег малог сина у забавном парку. Породица је јурила унаоколо махнито га тражећи. Наша десетогодишња ћерка повукла ме је за руку и рекла: „Мама, зар не би требало да се помолимо?“ Била је у праву. Породица се окупила у сред гомиле посматрача и молила да пронађе своје дете. Нашли смо га. Свим девојчицама из Школице кажем: „Молим вас, подсећајте своје родитеље да се моле!“
Овог лета сам имала повластицу да присуствујем кампу са 900 младих жена на Аљасци. Њихов утицај на мене био је огроман. Дошле су у камп духовно припремљене: прочитале су Мормонову књигу и научиле напамет проглас „Христ који живи: сведочанство апостола.“ Треће вечери у кампу, свих 900 девојака стајало је и рецитовало документ, реч по реч.
Дух је испунио огромну салу, и ја сам чезнула да се придружим. Али нисам могла. Нисам платила потребну цену учења текста напамет.
Почела сам да учим речи прогласа „Христ који живи“, као што су то учиниле ове сестре, и због њиховог утицаја потпуније доживљавам причесни завет да се увек сећам Спаситеља док стално понављам сведочанство апостола о Христу. Причешће почиње да има све дубље значење за мене.
Моја нада је да ћу као божићни поклон ове године понудити Спаситељу напамет научен текст прогласа „Христ који живи“ и безбедно га чувати у свом срцу до 25. децембра. Надам се да могу бити утицај добра - као што су сестре са Аљаске биле за мене.
Можете ли се пронаћи у следећим речима овог документа, „Христ који живи“? „Позивао је све да следе Његов пример. Ходао је путевима Палестине, исцељујући болесне, чинећи да слепи прогледају и подижући мртве.”10
Ми, сестре у Цркви, не ходамо путевима Палестине исцељујући болесне, али можемо се молити и примењивати исцељујућу љубав Помирења на нарушене, затегнуте односе.
Мада нећемо на Спаситељев начин учинити да слепи прогледају, можемо духовно слепима сведочити о плану спасења. Можемо отворити очи њиховог разумевања о важности свештеничке моћи у вечним заветима.
Нећемо подизати мртве као што је Спаситељ чинио, али можемо благословити мртве тако што ћемо пронаћи њихова имена за храмски рад. Тада ћемо их заиста подићи из њухове духовне тамнице и понудити им пут вечног живота.
Сведочим да имамо живог Спаситеља, Исуса Христа, и са Његовом моћу и светлом моћи ћемо да потиснемо таму света, дамо глас истини коју знамо, и утичемо на друге да дођу к Њему. У име Исуса Христа,
амен.