Не играјте се светим стварима
Oд старешине Ларија С. Качера,
Из Седамдесеторице
Размотрите своје изборе постављањем питања: „Да ли су моје одлуке чврсто усађене у плодно тло јеванђеља Исуса Христа?“
Браћо и сестре, одлуке које доносимо у овом животу у великој мери утичу на смер нашег вечног живота. Постоје видљиве и невидљиве силе које утичу на наше изборе. Схватио сам њихов значај пре неких пет година на начин који ме је замало скупо коштао.
Путовали смо са породицом и пријатељима на југ Омана. Одлучили смо да се опустимо на плажи дуж обале Индијског океана. Недуго након нашег доласка, наша 16-огодишња ћерка Нели питала је да ли може да плива до, како је мислила, малог песковитог острва. Приметивши да је вода узбуркана, рекао сам јој да ћу ја ићи први, сматрајући да можда има опасних струја.
Након мало пливања позвао сам супругу, питајући је да ли сам близу песковитог острва. Њен одговор је био: „Прошао си га.“ Неприметно сам био ухваћен сам у замку1 и снажно одвучен ка пучини.
Нисам био сигуран шта да радим. Једино што ми је пало на памет било је да пливам назад ка обали. Управо је то била грешка. Осетио сам се беспомоћним. Силе ван моје контроле вукле су ме даље ка пучини. Оно што је погоршало ситуацију била је чињеница да ме је супруга, верујући у моју одлуку, следила.
Браћо и сестре, помислио сам да је велика вероватноћа да нећу преживети и да ће моја одлука изазвати и смрт моје супруге. После великог труда и оног што верујем да је била божанска интервенција, некако смо дотакли пешчано дно и могли безбедно да се вратимо нашим пријатељима и ћерци.
Постоје многе струје у овом земаљском животу - неке безбедне, а неке не. Председник Спенсер В. Кимбал је поучавао да постоје моћне силе у нашим личним животима налик невидљивим струјама океана.2 Те силе су стварне. Никада не би требало да их занемаримо.
Допустите ми да вам испричам о још једној струји, божанској струји, која је постала велики благослов у мом животу. Ја сам обраћеник у Цркви. Пре свог обраћења, моја животна амбиција била је да скијам и сходно томе, после средње школе сам се преселио у Европу како бих испунио ту жељу. После неколико месеци онога што се чинило идеалним животом, осетио сам да треба да одем. У то време нисам знао извор таквог осећаја, али сам одлучио да га следим. Завршио сам у Прову, у Јути, са неколико добрих пријатеља који су, попут мене, били чланови друге религије.
Док сам био у Прову, упознао сам људе који су живели знатно другачијим животом од мене. Осетио сам да ме привлаче, мада нисам знао зашто. У почетку сам се опирао тим осећањима, али сам убрзо пронашао мир и утеху које никада пре нисам упознао. Почео сам да прихватам другачију струју - ону која ме је довела до разумевања брижног Небеског Оца и Његовог Сина, Исуса Христа.
Крштен сам са својим пријатељима 1972. године. Ова нова струја коју сам одабрао да следим, јеванђеље Исуса Христа, дала ми је усмерење и смисао мом животу. Међутим, није била без изазова. Све ми је било ново. Понекад сам се осећао изгубљеним и збуњеним. И пријатељи и породица су ми постављали питања и изазове.
Морао сам да донесем одлуку. Нека од њихових питања створила су сумњу и несигурност. Избор је био од великог значаја. Где да се окренем за одговоре? Било их је много који су желели да ме убеде да грешим на својим путевима - „замкама“ одлучни да ме одвуку од мирних струја које су постале диван извор среће. Веома јасно сам научио начело да постоји „супротност у свему“ и важност личног ангажовања и непрепуштања својих одлука другима.3
Питао сам се: „Зашто бих се окренуо од онога што ми је донело тако велику утеху?“ Као што је Господ подсетио Оливера Каудерија: „Нисам ли ти говорио миром о томе?”4 Моје искуство је било слично. Стога, окренуо сам се, са још више посвећености, ка брижном Небеском Оцу, ка Писмима и ка искреним пријатељима.
Ипак, било је много питања на која нисам могао да одговорим. Како да се опходим са несигурношћу коју су створили? Уместо да им допустим да униште мир и срећу који су дошли у мој живот одабрао сам да их оставим по страни неко време, верујући да ће у Господње време Он открити све. Пронашао сам утеху у Његовој изјави пророку Џозефу: „Ево, ви сте попут дечице и не можете све сада поднети. Морате расти у милости и спознаји истине.”5 Одлучио сам да не заборавим оно што сам знао да је истина, следећи непознату и неиспитану струју - могућу „замку.“ Као што је старешина Н. Елдон Танер поучавао, научио сам „колико је мудрије и боље да човек прихвати једноставне истине јеванђеља ... и да вером прихвати оно што ... не може разумети.”6
Значи ли то да нема места за искрену претрагу? Питајте дечака који је тражио уточиште у светом шумарку желећи да зна којој од свих цркава да се прикључи. Узмите Учење и завете у руке и знајте да је много тога што је откривено у овом надахнутом запису последица понизне потраге за истином. Како је Џозеф открио „Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике, ... и даће му се.”7 Питајући искрено и тражећи божанске одговоре ми учимо „редак по редак, пропис за прописом,”8 док растемо у знању и мудрости.
Питање није „има ли места за поштену и искрену потрагу?“ него пре „Где да се окренем за истину када искрсну питања?“ „Хоћу ли бити довољно мудар да чврсто приграбим оно што знам да је истинито упркос неколицини питања која бих могао имати?“ Сведочим да постоји божански извор - Онај који зна све - од почетка до краја. Све је код Њега присутно.9 Света Писма сведоче да Он „не хода кривудавим стазама, ... нити он одступа од онога што рече.”10
На овом смртничком путовању никада не смемо помислити да наши избори утичу само на нас. Недавно је један младић посетио мој дом. Зрачио је добрим духом али сам осећао да не учествује у потпуности у црквеним активностима. Рекао ми је да је одгајан у дому заснованом на јеванђељу све док његов отац није постао неверан његовој мајци, што је имало за последицу њихов развод и утицало да сва његова браћа преиспитују цркву и отпадну. Било ми је тешко у срцу док сам разговарао са овим младим оцем који је сада, због одлука његовог оца, одгајао ове драгоцене душе изван благослова јеванђеља Исуса Христа.
Још један човек кога познајем, некада верни члан Цркве, имао је питања у вези са одређеним учењима. Уместо да пита Небеског Оца за одговор, одабрао је да се ослони само на световне изворе као водич. Његово срце се окренуло у погрешном смеру док је тражио оно што се чинило да су почасти људске. Његов понос је можда био задовољен, макар привремено, али је био одсечен од моћи небеских.11 Уместо да пронађе истину, изгубио је своје сведочанство и повео са собом многе чланове породице.
Та два мушкарца била су ухваћена у невидљиве замке и повукла су многе са собом.
За разлику од њих, сећам се ЛаРуе и Луис Милер, родитеља моје супруге, који упркос томе што никада нису имали пуно у световном смислу, одабрали су да поучавају своју децу чистом учењу о обновљеном јеванђељу и да живе у складу са њим свакога дана својих живота. Тако чинећи благословили су своје потомство плодовима јеванђеља и надом у вечни живот.
У свом дому установили су модел по ком се поштовало сведочанство, где је било обиље љубави и слоге и где су начела јеванђеља усмеравала њихове животе. Луис и ЛаРуе, једно поред другог, показали су шта значи живети по моделу Исуса Христа. Њихова деца су могла јасно да виде која од животних струја ће донети мир и срећу. И бирала су у складу с тим. Како је председник Кимбал поучавао: „Ако можем створити ... снажну, постојану струју која тече ка нашем циљу праведног живота, ми и наша деца можда ћемо бити понесени напред упркос супротним ветровима тешкоћа и разочарења, [и] искушења.”12
Да ли су важни наши избори? Утичу ли они само на нас? Да ли смо чврсто усмерили наше животе ка вечном току обновљеног јеванђеља?
С времена на време ми се јавља слика која ме прогања. Шта да сам тог септембарског дана, док сам се одмарао на плажи Индијског океана, рекао својој ћерци Нели: „Да, само напред. Пливај до песковитог острва.“ Или да је и она следила мој пример и да није могла да доплива назад? Шта да сам морао да живим знајући да је мој пример узроковао да је водене струје одвуку ка пучини, без повратка?
Да ли су струје које бирамо да следимо значајне? Да ли су наши примери важни?
Небески Отац нас је благословио посебним даром Светог Духа који усмерава наше одлуке. Он нам је обећао надахнуће и откривење када живимо достојно да их примимо. Позивам вас да искористите предност тог божанског дара и преиспитате своје изборе постављањем питања: „Да ли су моје одлуке чврсто усађене у плодно тло јеванђеља Исуса Христа?“ Позивам вас да спроведете потребна прилагођавања, било мала или велика, како бисте осигурали вечне благослове плана Небеског Оца за вас и оне које волите.
Сведочим да је Исус Христ наш Спаситељ и Откупитељ. Сведочим да су завети које склапамо са Њим посвећени и свети. Не смемо се никада играти са светим стварима.13 Да увек останемо верни, молим се у име Исуса Христа, амен.