Дођите и видите
Старешина Дејвид А. Беднар,
из Већа Дванаесторице апостола
Црква Исуса Христа увек је била и увек ће бити мисионарска црква
Moja порука је намењена нарочито појединцима који нису чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Говорићу о основном питању које многи од вас постављају: „Зашто су свеци последњих дана тако расположени да ми причају о томе у шта верују и позивају ме да више сазнам о њиховој Цркви?“
Молим се да ми Дух Господњи помогне да се ефикасно изражавам, а вама да јасно разумете мој одговор на ово важно питање.
Божанска одговорност
Посвећени ученици Исуса Христа увек су били и увек ће бити храбри мисионари. Мисионар је следбеник Исуса Христа који сведочи о Њему као Откупитељу и проглашава истине Његовог Јеванђеља.
Црква Исуса Христа увек је била и увек ће бити мисионарска црква. Чланови Спаситељеве Цркве као појединци прихватили су свечану обавезу да помажу у испуњавању божанског послања које је Господ дао својим апостолима, како је забележено у Новом завету.
„Идите дакле и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога Духа,
учећи их да све држе што сам вам заповедио; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин” (Maтеј 28:19–20).
Свеци последњих дана озбиљно схватају ову одговорност да поучавају све народе у свим државама о Господу Исусу Христу и Његовом обновљеном Јеванђељу. Верујемо да је Спаситељ, исту црква коју је основао у древном времену, поново успоставио на земљи у последњим данима. Доктрине, начела, свештеничка власт, обреди и завети Његовог Јеванђеља налазе се данас у Његовој Цркви.
Када вас позовемо да дођете у цркву са нама или да сазнате нешто од пуновремених мисионара, не покушавамо да вам продамо нешто. Као чланови Цркве не примамо награде или заслуге у божанском такмичењу. Не настојимо једноставно да увећамо бројност у Цркви. И што је најважније, не покушавамо да вас натерамо да верујете као ми. Позивамо вас да чујете обновљене истине Јеванђеља Исуса Христа, како бисте могли проучавати, размишљати, молити се и сазнати за себе да ли је оно што делимо са вама истинито.
Неки од вас могу одговорити: „Али ја већ верујем у Исуса и следим Његова учења,“ или „Нисам сигуран да ли Бог заиста постоји.“ Наши позиви немају за циљ да потцене ваше верске обичаје или животно искуство. Задржите све оно што знате да је истинито, добро и хвале вредно - и проверите нашу поруку. Баш као што је Исус позвао двојицу својих ученика да дођу и виде (видети Joван 1:39), тако и ми вас позивамо да дођете и видите да ли обновљено Јеванђеље Исуса Христа проширује и обогаћује оно за шта већ верујете да је истина.
Заиста, осећамо свечану одговорност да носимо ову поруку сваком народу, племену, језику, и људима. И то је управо оно што чинимо са силом од преко 88 хиљада пуновремених мисионара који раде у преко 150 суверених држава широм света. Ти изванредни мушкарци и жене помажу члановима наше Цркве да испуне божански одређену и личну одговорност коју свако од нас има, да проповеда вечно Јеванђеље Исуса Христа (видети УИЗ 68:1).
Више од духовне дужности
Међутим, наша жеља да објављујемо ову поруку није само резултат осећаја духовне дужности. Напротив, наша жеља да делимо са вама обновљено Јеванђеље Исуса Христа показује колико су нам те истине важне. Зашто смо толико директни у настојању да вам објаснимо своја уверења, верујем да најбоље могу описати искуством које смо моја супруга и ја имали пре много година са двојицом наших синова.
Једне вечери Сузан и ја смо стајали поред прозора у нашем дому и посматрали наша два малишана како се играју напољу. Током њихових активности, млађи од два дечака је лакше повређен у малој незгоди. Одмах смо препознали да није озбиљно повређен и одлучили смо да не притекнемо одмах у помоћ. Желели смо да посматрамо и видимо да ли се неки од наших породичних разговора о братској доброти примио. Оно што се потом десило било је занимљиво и поучно.
Старији брат је тешио млађег брата и пажљиво му помогао да се врати у кућу. Сузан и ја смо се сместили близу кухиње како бисмо могли да видимо шта се даље догађа, и били смо спремни да одмах интервенишемо ако постоји још нека телесна повреда или је у питању озбиљна незгода.
Старији брат је привукао столицу до судопере. Попео се на столицу, помогао свом брату да се попне, пустио воду и кренуо да сипа велику количну детерџента за судове на огребану руку свог малог брата. Дао је све од себе да нежно уклони прашину. Реакција малог брата на тај поступак може се описати само дословним речима из Светих писама: „И имаће разлог за јаук и плач и шкргут зуба својих” (Moсија 16:2). Колико је само то дете вриштало!
Након што је завршио са рибањем, руку је пажљиво осушио пешкиром. Вриштање је коначно престало. Старији брат се потом попео на кухињски пулт, отворио ормарић, и пронашао нову тубу медицинске масти. Иако огреботине малог брата нису биле велике ни тешке, старији брат је потрошио скоро целу тубу масти на повређену руку. Вриштање је престало, јер је малом брату умирујуће дејство масти очигледно пријало много више од дезинфикујућег ефекта детерџента за прање судова.
Старији брат се поново вратио до ормарића у ком је пронашао маст и открио нову кутију стерилних завоја. Онда је одвио завој и умотао братову руку - од ручног зглоба до лакта. Са решеном хитном ситуацијом и са сапуницом, машћу и завојем по целој кухињи, два мала дечака скочила су са столице блиставих осмеха и срећних лица.
Оно што се затим догодило је веома важно. Повређени брат је сакупио преостале завоје, и скоро празну тубу масти и вратио се напоље. Брзо је потражио своје пријатеље и почео да ставља маст и завоје на њихове руке. Сузан и ја смо били запањени искреношћу, ентузијазмом и брзином његове реакције.
Зашто је малишан то учинио? Молим вас да обратите пажњу на то да је он одмах и интуитивно желео да својим пријатељима да исто оно што је помогло њему када је био повређен. Тај мали дечак није морао да буде позван, изазван, подстакнут или натеран да делује. Његова жеља да дели била је природна последица веома корисног личног искуства.
Многи од нас, као одрасли, понашају се управо на исти начин када откријемо третман или лек који ублажава бол од ког смо дуго патили, или када примимо савет који нам омогућава да се храбро суочимо са изазовима и стрпљиво са збуњеношћу. Дељење са другим људима онога што нам је најзначајније, или нам је помогло уопште није неуобичајено.
Овај исти образац је нарочито евидентан у питањима од великог духовног значаја и последица. На пример, прича из књиге Светих писама познате као Мормонова књига поучава о сну који је сањао древни пророк-вођа по имену Лехи. Централна фигура у Лехијевом сну је дрво живота - које је репрезентација „љубави Божје“, која је „најпожељнији од свега“ и „души највећа радост” (1. Нефи 11:22–23; такође видети 1. Нефи 8:12, 15).
Лехи је објаснио:
И догоди се да кренух и једох плод његов и опазих да је веома сладак, слађи од свега што икада пре окусих. Да, и спазих да је плод његов бео, да надмашује сваку белину коју икада видех.
„И кад благовах од плода његовог он ми испуни душу силно великом радошћу, стога пожелех да и породица моjа благуjе од њега” (1. Нефи 8:11–12; курзив додат).
Највећа манифестација Божје љубави према Његовој деци је смртничка служба, помирбена жртва и васкрсење Господа Исуса Христа. Плод са дрвета може се сматарати симболом благослова Спаситељевог помирења.
Лехијева брза реакција по узимању плода са дрвета и изражавање велике радости била је увећана жеља да подели са својом породицом и служи јој. Стога, како се окренуо Христу, такође се окренуо према другима волећи их и служећи им.
Још једна важна епизода у Мормоновој књизи описује оно што се десило са човеком по имену Енош након што је Бог чуо и одговорио на његову озбиљну и ревносну молитву.
Рекао је:
„И душа ми огладне и клекох пред Творцем својим и завапих Му у снажној молитви и молби за душу своју. И цео дан вапљах к Њему, да, и када ноћ паде ја још увек глас свој високо дизах да допре до небеса.
И дође ми глас, говорећи: Еноше, греси су ти опроштени и бићеш благословен.
И ја, Енош, знадох да Бог не може лагати, стога, кривица моја беше избрисана.
И рекох: Господе, како се то догоди?
А Он ми рече: Због вере твоје у Христа кога никада пре нити чу нити виде ... стога, гле, вера твоја те учини потпуним.
Ево, догоди се да када чух ове речи почех осећати жељу за добробит браће своје, Нефијаца. Излих, стога, сву душу своју за њих пред Богом” (Eнош 1:4–9; курзив додат).
Када се Енош окрену Господу „са пуном намером срца” (2. Нефи 31:13), истовремено се увећала његова забринутост за добробит сопствене породице, пријатеља и сарадника.
Трајна лекција коју учимо из ове две епизоде је значај доживљавања благослова Помирења Исуса Христа у нашим личним животима, као предуслов за искрену и аутентичну службу која се протеже далеко изван рутинског деловања. Веома слично Лехију, Еношу и нашем малишану у причи коју сам поделио, ми као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана осетили смо мучење повезано са духовном сумњом и грехом. Такође смо доживели прочишћење, мир савести, духовно исцељење и обнову, као и смернице које се добијају само учењем и живљењем по начелима Спаситељевог јеванђеља.
Помирење Исуса Христа обезбеђује прочишћујућу моћ неопходну да бисмо били чисти и опрани, умирујући мелем за исцељење духовних рана и уклањање кривице, и заштиту која нам омогућава да будемо верни како у добрим тако и у тешким временима.
Апсолутна истина постоји
Вама, члановима породице и пријатељима који нисте чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, покушао сам да објасним основне разлоге зашто смо ми мисионари.
У свету који све више омаловажава и одбацује оно што је апсолутно, апсолутна истина постоји. У будућности ће се свако колено поклонити и сваки језик признати да је Господ Исус Христ на славу Бога Оца (видети Филибљанима 2:10–11). Исус Христ је апсолутно Јединорођени Син Вечног Оца. Као чланови Његове Цркве, сведочимо да Он живи и да је Његова Црква обновљена у својој пунини у овим последњим данима.
Позив који вам упућујемо да сазнате и проверите нашу поруку потиче од позитивних утицаја које је Јеванђеље Исуса Христа имало у нашим животима. Понекад смо можда неспретни или нагли или чак немилосрдни у нашим покушајима. Наша једноставна жеља је да поделимо са вама истине које су за нас од највеће вредности.
Као један од Господњих апостола и са свом снагом своје душе, износим сведочанство о Његовом божанству и стварности. И позивам вас да дођете и видите (видети Joван 1:39), у свето име Исуса Христа, амен.