Мудро бирајте
Старешина Квентин Л. Кук,
из Већа Дванаесторице апостола
Одбаците зло и изаберите добро (видети Исаија 7:15).
Моја вољена браћо, моја жеља вечерас је да поделим неколико савета о одлукама и изборима.
Када сам био млад адвокат у области залива Сан Франциска, наша фирма обављала је правне послове за компанију која је продуцирала празничне ТВ специјале о Чарлију Брауну.1 Био сам љубитељ Чарлса Шулца и његове творевине - Клиње, са Чарлијем Брауном, Луси, Снупијем и другим дивним ликовима.
Један од мојих омиљених стрипова је о Луси. Колико се сећам, бејзбол тим Чарлија Брауна играо је важну утакмицу - Луси је играла у десном пољу, и једна висока лопта је летела према њој. Базе су биле попуњене, и била је то последња, девета подела. Ако Луси ухвати лопту, њен тим ће победити. Ако Луси испусти лопту, други тим ће победити.
Као што се може десити само у стрипу, док је лопта падала цео тим је опколио Луси. Луси је размишљала: „Ако ухватим лопту, бићу херој; ако не, бићу црна овца.“
Лопта се спуштала, и док су је њени саиграчи са узбуђењем посматрали, Луси је испустила лопту. Чарли Браун је са гађењем бацио своју рукавицу на земљу. Луси је онда погледала своје саиграче, ставила руке на кукове, и рекла: „Како очекујете да ухватим лопту кад сам забринута због спољне политике наше земље?“
То је била једна од многих летећих лопти које је Луси током година испустила, и сваки пут је имала нови изговор.2 Мада увек духовити, Лусини изговори су били правдање; нису били прави разлози због којих није успела да ухвати лопту.
Током службе председника Томаса С. Монсона, он је често поучавао да одлуке одређују судбину.3 У том духу саветујем вечерас да се уздигнемо изнад било каквих оправдања која нас спречавају да доносимо исправне одлуке, а посебно у односу на служењу Исусу Христу. У Исаији смо поучени да морамо „одбацити зло, и изабрати добро.”4
Верујем да је то од посебног значаја у нашем времену, када Сотона бесни у срцима људи на толико нових и суптилних начина, да морамо бити пажљиви са својим изборима и одлукама, у складу са циљевима и задацима по којима тврдимо да живимо. Потребно је да будемо недвосмислено посвећени заповестима и да се стриктно придржавамо светих завета. Правдања су посебно штетна када им дозволимо да осујете храмска даривања, достојну мисију и храмски брак. Тужно је када исповедамо веру у те циљеве, а ипак занемаримо да се свакодневно понашамо онако како је потребно да бисмо их остварили.5
Неки млади људи изјављују да им је циљ да се венчају у храму, али се не састају са појединцима достојним храма. Искрено, неки уопште не излазе на састанке! Ви који нисте ожењени, пошто досегнете одговарајуће године и стекнете зрелост, што сте дуже сами, биће вам све удобније. Међутим, морате се осећати нелагодније! Молимо вас да се „ревносно укључите”6 у друштвене и духовнр активности које су у складу са вашим циљем да склопите храмски брак.
Неки одлажу брак док не заврше образовање и не добију посао. Мада широко прихваћен у свету, овај начин размишљања не показује веру, није у сагласности са саветом савремених пророка, и није у складу са разумним учењем.
Недавно сам упознао једног финог тинејџера. Циљеви су му били да оде на мисију, стекне образовање, венча се у храму и има верну, срећну породицу. Био сам веома задовољан његовим циљевима. Али током даљег разговора постало ми је јасно да његово понашање и избори које је правио нису у складу са његовим циљевима. Осећао сам да искрено жели да иде на мисију и избегавао је озбиљне преступе који би му ускратили одлазак на мисију, али га његово свакодневно понашање није припремало за физичке, емоционалне, социјалне, интелектуалне и духовне изазове са којима ће се суочавати.7 Није научио да напорно ради. Није био озбиљан у вези са школом или семинаром. Ишао је у Цркву, али није читао Мормонову књигу. Доста времена је трошио на видео игрице и друштвене медије. Чинило се да мисли да ће сам одлазак на мисију бити довољан. Младићи, молимо вас да се поново посветите достојном понашању и озбиљно припремите да будете мисионари нашег Господа и Спаситеља, Исуса Христа.
Нисам забринут само због одлука које наше животе могу одвести у једном или другом правцу, него и због наизглед мање важних одлука које чине највећи део нашег живота. У тим областима, морамо истаћи умереност, равнотежу, а нарочито мудрост. Важно је издићи се изнад правдања и доносити најбоље одлуке.
Диван пример потребе за умереношћу, равнотежом и мудрошћу је коришћење интернета. Може се користити у мисионарском раду, као помоћ у свештеничким дужностима, за проналажење имена драгоцених предака за свете храмске обреде, и још много тога. Потенцијал за чињење добра је огроман. Такође знамо да може преносити много тога што је зло, укључујући порнографију, дигиталну окрутност,8 и брбљање са непознатима. Исто тако, нуди бескрајне глупости. Као што је брат Рандал Л. Рид дирљиво поучио на последњој генералној конференцији, говорећи о интернету: „Можете се упетљати у бесконачну мрежу тривијалности у којој ћете протраћити време и умањити свој потенцијал.”9
Ометања и супротстављање праведности налазе се свуда, не само на интернету. Не утичу само на омладину него на све нас. Живимо у свету који је буквално у збрци.10 Окружени смо опсесивним приказивањем „забаве и игара“ и неморалних и дисфункционалних живота. У многим медијима приказују се као нормално понашање.
Старешина Дејвид А. Беднар недавно је упозорио чланове да буду аутентични у коришћењу медија.11 Истакнути мислилац, Артур. С. Брукс, то је и нагласио. Он примећује да смо, приликом коришћења друштвених медија, склони да приказујемо позитивне детаље наших живота, али не и тешке тренутке у школи или на послу. Приказујемо непотпун живот - понекад на самопопустљив или лажан начин. Делимо тај живот, а потом конзумирамо „скоро искључиво … лажне животе [наших] ‘пријатеља’ са друштвених медија.” Брукс тврди: „Како да то не учини да се осећате још горе што сте потрошили део свог времена претварајући се да сте срећнији него што јесте, а други део времена гледајући како су други наизглед много срећнији од вас?”12
Понекад се чини као да се гушимо у безвредној глупости, бесмисленој буци, и сталном сукобу. Када утишамо звук и испитамо суштину, врло мало је тога што ће нам помоћи у нашем вечном трагању за праведним циљевима. Један отац мудро одговара својој деци на њихове бројне захтеве да учествују у оваквим ометајућим забавама. Једноставно их пита: „Да ли ће те то учинити бољом особом?“
Када правдамо погрешне изборе, велике или мале, који су у супротности са обновљеним Јеванђељем, губимо благослове и заштиту који су нам потребни и често упадамо у замку греха, или једноставно губимо свој пут.
Посебно сам забринут због лудости13 и опседнутости „сваком новином“. У Цркви подстичемо и славимо истину и знање сваке врсте. Али када су култура, знање, и друштвени обичаји одвојени од Божјег плана среће и суштинске улоге Исуса Христа, друштво се неизбежно распада.14 У нашем времену, упркос невиђеном напретку у многим областима, а посебно у науци и комуникацијама, основне суштинске вредности су ослабиле и општа срећа и благостање су смањени.
Када је апостол Павле био позван да говори на брду Марс у Атини, пронашао је неке од истих интелектуалних тврдњи и одсуство истинске мудрости које постоје и данас.15 У Делима апостолским читамо следеће: „А сви Атињани и странци који пребиваху у Атини провођаху своје време само у говорењу и слушању новости.”16 Павлов акценат је био на васкрсењу Исуса Христа. Када је гомила схватила религиозну природу његове поруке, неки су га исмевали; други су га у суштини одбацили говорећи: „Слушаћемо те о томе други пут.”17 Павле је напустио Атину не имајући икаквог успеха. Дин Фредерик Фарар је о овој посети написао: „У Атини није основао цркву, Атинињанима није написао посланицу, и мада је често био у њеној близини, у Атину никада више није крочио.”18
Верујем да надахнута порука старешине Далина Х. Оукса о разликовању „доброг, бољег, најбољег пружа ефикасан начин за процену избора и приоритета.19 Многи избори нису лоши, али ако апсорбују све наше време и удаљавају нас од најбољих избора, онда постају опасни.
Чак и напоре вредне пажње треба проценити како бисмо утврдили да ли нас одвраћају од најбољих циљева. Када сам био тинејџер, имао сам незабораван разговор са својим оцем. Није веровао да је довољно младих људи усредсређено на важне дугорочне циљеве или на припрему за њих - као што су запослење и издржавање породица.
Сврсисходно учење и припремно радно искуство увек су били у врху приоритета које би мој отац препоручио. Ценио је ваннаставне активности, када су дебате и ангажовање у студентској управи могли имати директну везу са неким од мојих важних циљева. Није био подједнако задовољан значајним временом које сам проводио играјући фудбал, кошарку, бејзбол, и у трчању. Признавао је да атлетика може изградити снагу, издржљивост и тимски рад, али је тврдио да би можда концентрисање на један спорт уз провођење мање времена на њега било боље. По његовом мишљењу, спортови су добри, али не и најбољи за мене. Бринуо је да неки спортови граде локалну славу на рачун важнијих дугорочних циљева.
Имајући у виду ово прошло искуство, један од разлога што волим причу о Луси која игра бејзбол је та што је по мишљењу мог оца требало да студирам спољну политику, а не да бринем о томе да ли ћу ухватити лопту. Треба да истакнем да је моја мајка волела спортове. Пропустила би неку од мојих утакмица само ако би била у болници.
Одлучио сам да следим савет свог оца и не бавим се спортом на факултету. Онда ме је наш средњошколски тренер америчког фудбала обавестио да тренер са Стенфорда жели да руча са Мерлином Олсеном и са мном. Они млађи међу вама можда не знају ко је Мерлин. Он је био један од најбољих одбрамбених играча у држави и играо је у фудбалском тиму средње школе Логан, где сам ја играо бека и одбрану, и хватао и носио лопту према нашем голу. У средњој школи Мерлин је био регрутован од стране већине фудбалских сила широм државе. На факултету је освојио Аутленд трофеј за најбољег државног играча са линије. На крају је Мерлин био трећа особа изабрана да игра у тиму за државну лигу америчког фудбала и играо је у невероватних 14 узастопних Про Боул утакмица. Године 1982. примљен је у професионални фудбалски Хол славних.20
Ручак са тренером са Стенфорда био је у ресторану Блуберд у Логану, у Јути. Пошто смо се руковали, ниједном ме није погледао. Обраћао се директно Мерлину, а мене је игнорисао. На крају ручка, по први пут, окренуо се према мени али није могао да се сети мог имена. Затим је обавестио Мерлина: „Ако одабереш Стенфорд и желиш да поведеш свог пријатеља, он има довољно добре оцене, и то би се вероватно могло средити.” То искуство потврдило ми је да треба да следим татин мудар савет.21
Није ми намера да обесхрабрим оне који се баве спортом или који користе интернет или друге активности у којима млади уживају. То су активности које захтевају умереност, равнотежу и мудрост. Када се упражњавају мудро, обогаћују наше животе.
Међутим, охрабрујем све, младе и старе, да преиспитају циљеве и настоје да остваре већу дисциплину. Наше свакодневно понашање и избори треба да буду у складу са нашим циљевима. Морамо се издићи изнад оправдавања и ометања. Посебно је важно да правимо изборе у складу са нашим заветима да служимо Исусу Христу у праведности.21 Не смемо скренути поглед, нити испустити ту лопту из било ког разлога.
Овај живот је време припреме за сусрет са Богом.22 Ми смо срећни, радосни људи. Ценимо добар смисао за хумор и вреднујемо необавезно време са пријатељима и породицом. Међутим, морамо признати да постоји озбиљна сврха која мора бити окосница нашег приступа животу и свим нашим изборима. Ометања и правдања која ограничавају напредак су довољно штетни, али када умањују веру у Исуса Христа и Његову Цркву, они су трагични.
Молим се да ми, као носиоци свештенства, ускладимо своје понашање са узвишеним циљевима који се траже од оних који су у Учитељевој служби. У свему треба да имамо на уму да је бити храбар у сведочанству о Исусу важан тест који ће раздвојити небеско царство од земаљског.23 У тој подели ми желимо да се нађемо на небеској страни. Као један од Његових апостола, износим жарко сведочанство о стварности Помирења и божанству Исуса Христа, нашег Спаситеља. У име Исуса Христа, амен.