Постати више у Христу: Парабола о нагибу
Према Господњeм временском оквиру, није најважније где смо почели већ где смо сада.
Као дечак имао сам велике планове. Једног дана након школе упитао сам: „Мама, шта да будем када порастем: професионални кошаркаш или рок звезда?” Нажалост, Кларк, „чудо без зуба”, није показивао знаке будуће спортске или музичке славе. И упркос бројним напорима, више пута ми је одбијен упис на напредни академски програм моје школе. Моји наставници су на крају предложили да се држим стандардног програма. Временом сам развио навике да учењем надокнадим пропуштено. Али све до своје мисије у Јапану нисам осетио да су моје интелектуалне и духовне могућности почеле да се увећавају. Наставио сам са напорним радом. Али по први пут у свом животу систематски сам укључио Господа у свој развој, и то је унело велику промену.
Браћо и сестре, у овој Цркви верујемо у божански потенцијал све Божје деце и у нашу способност да постанемо нешто више у Христу. Према Господњeм временском оквиру, није најважније где смо почели већ где смо сада.1
Како бих представио ово начело, ослонићу се на основну математику. Дакле, не паничите када чујете реч математика на генералној конференцији. На математичком факултету нашег BYU-а у Ајдаху уверио сам се да ће чак и почетник схватити овај централни концепт. Почиње формулом за линију. Тачка пресека, у нашем случају је почетак наше линије. Тачка пресека као почетна тачка може бити висока или ниска. Нагиб линије може бити ка минус или плус пољу координантне осе.
Сви ми имамо различите тачке пресека у животу – почињемо на различитим местима са различитим природним даровима. Неки су рођени високо на тачки пресека, пуној могућности. Други се суочавају са почетним околностима које су изазовне и чини се да то није фер.2 Ми онда напредујемо уз нагиб личног напретка. Наша будућност ће бити одређена, мање више, нашим почетним тачкама а још више нагибом. Исус Христ види божански потенцијал без обзира где почињемо. Видео је то у просјаку, грешнику и немоћном. Видео је то у рибару, царинику па и у зилоту. Без обзира где почињемо, Христ узима у обзир шта чинимо са оним што нам је дато.3 Док се свет усредсређује на нашу тачку пресека, Бог се усредсређује на наш нагиб. По Господњим мерилима рачунања, Он ће урадити све што може да наше нагибе усмеримо ка небу.
Ово начело треба да пружи утеху онима који се боре, и застану и замисле се они који наизглед имају сваку предност. Дозволите ми да започнем са обраћањем онима у тешким почетним околностима, укључујући сиромаштво, ограничен приступ образовању, изазовне породичне ситуације. Други се суочавају са физичким проблемима, ограничењима у менталном здрављу и јаким генетским предиспозицијма.4 Вама који се борите са тешком полазном тачком, молим вас да препознате да Спаситељ познаје наше тешкоће. „[Он ће преузети] на себе слабости [наше], да се утроба Његова [може] милошћу испуни[ти] … да би по телу [могао] зна[ти] како да [нам] помогне у складу са слабостима [нашим]”.5
Дозволите ми да поделим две врсте охрабрења за оне који се суочавају са тешким почетним околностима. Прво, усредсредите се на то где се налазите а не на оно где сте почели. Било би погрешно занемарити ваше околности – оне су стварне и на њих треба обратити пажњу. Али претерана усредсређеност на тешку полазну тачку може учинити да вас она дефинише и чак ограничи вашу способност да бирате.6
Пре много година служио сам са градском групом младих у Бостону, у Масачусетсу, који су у већој мери били нови у Јеванђељу и у очекивањима од Цркве. Био сам у искушењу да помешам своје саосећање и забринутост за њихову ситуацију са жељом да спустим Божја мерила.7 На крају сам схватио да је најмоћнији начин да покажем своју љубав тај да никада не смањујем своја очекивања. Са свим оним што сам знао да урадим, заједно смо се усредсредили на њихов потенцијал, и свако од њих је почео да мери своје нагибе. Њихов напредак у Јеванђељу био је постепен али стабилан. Из садашње перспективе они су служили мисије, дипломирали на факултету, венчали се у храму, и воде изванредне личне и породичне животе.
Друго, укључите Господа у рад на подизању свог нагиба. Док сам служио као председник програма BYU–Pathway за цео свет, сећам се да сам седео на великом духовном скупу у Лими, у Перуу где је говорник био старешина Карлос А. Годој. Када је погледао скуп, чини се да је био запрепашћен чињеницом да види толико верних студената прве године универзитета. Вероватно се осврнувши на свој лични пут у таквим тешким околностима, старешина Годој емотивно је изјавио: Господ ће вам „помоћи више него што можете помоћи сами себи. [Стога], укључите Господа у овај процес”.8 Пророк Нефи је рекао: „да се по благодати спашавамо, пошто учинимо све што можемо”.9 Морамо учинити све што можемо,10што укључује и покајање, али само по Господњој благодати можемо остварити наш Божански потенцијал.11
На крају, дозволите ми да поделим две врсте савета за оне са вишим полазним тачкама. Прво, можемо ли показати више понизности због околности које нисмо створили сами? Као што је бивши председник BYU-а Рекс Е. Ли цитирао својим студентима: „Сви ми пијемо из бунара који нисмо копали и грејемо се на огњишту које нисмо градили”.12 Председник Ли је потом позвао своје студенте да узврате и допуне образовне бунаре које су ранији пионири изградили. Неуспех да се поново засеју поља која су засадили други може се изједначити са враћањем таланата без добитка.
Друго, усредсређеност на високу полазну тачку често нас може ухватити у замку да осећамо да напредујемо, а у ствари наш унутрашњи нагиб може бити прилично у застоју. Харвардски професор Клејтон М. Кристенсен поучавао је да су најуспешнији људи најпонизнији јер су довољно самоуверени да прихвате исправку и да уче од других.13 Старешина Д. Тод Кристоферсон саветовао нас је да „својевољно [нађемо начине] да прихватимо исправку и чак тражимо да будемо исправљени”.14 Чак и када све испадне добро, морамо тражити прилике да се усавршавамо путем тражења у молитви.
Било да почињемо у обиљу или у тешким околностима, остварићемо наш крајњи потенцијал само онда када учинимо Бога својим сарадником. Недавно сам разговарао са национално истакнутим педагогом који се распитивао о успеху студената програма BYU–Pathway. Био је паметан и његова питања су била искрена, али је очигледно желео световни одговор. Поделио сам са њим наш програм за задржавање чланова и напоре менторства. Међутим, завршио сам речима: „Ово су све добри поступци, али стварни разлог напредовања наших студената је тај што их поучавамо о њиховом божанском потенцијалу. Замислите да су вам целог живота говорили да никада нећете успети? Онда размислите о утицају поучавања да сте стварни Божји син или ћерка са божанским могућностима? Застао је а онда једноставно одговорио: „То је моћно”.
Браћо и сестре, једно од чуда у овој, Господњој Цркви, је што свако од нас може постати нешто више у Христу. Не знам ниједну другу организацију која својим члановима даје више прилика да служе, узвраћају, кају се, и постану бољи људи. Било да полазимо из богатих или тешких духовних околности, држимо своје видике и своје нагибе усмерене према небу. Када то чинимо, Христ ће нас уздићи на више место. У име Исуса Христа, амен.