Суочавање са нашим духовним ураганима вером у Христа
Са својим духовним ураганима најбоље се суочавамо вером у Христа и држањем Његових заповести.
Протеклих шест година моја драга Ен и ја живели смо у Тексасу, близу обале Мексичког залива, где су неки од најјачих урагана погодили Сједињене Америчке Државе, оставивши иза себе огромна разарања, па и изгубљене животе. Нажалост, последњих месеци нису нам непознати такви разорни догађаји. Наша љубав и молитве укључују све који су на било који начин погођени. Године 2017, лично смо доживели ураган Харви, када је пала рекордна количина падавина, до 1500 литара по квадратном метру.
Стварање урагана регулишу природни закони. Температура океана мора бити барем 27 степени целзијуса, до 50 метара испод површине океана. Судар ветра са топлом океанском водом доводи до испаравања воде и она се подиже у атмосферу, где постаје течна. Тада облаци и ветрови стварају вртлоге на површини океана.
Урагани су огромни и достижу висину преко 15 хиљада метара у атмосфери и пречника од најмање 200 километара. Занимљиво је да када урагани стигну до копна, почињу да слабе јер више нису изнад топлих вода потребних за подстицање њихове снаге.1
Можда се никада нећете суочити са разорним ураганом у природи. Међутим, свако од нас је поднео и подносиће духовне урагане који нам угрожавају мир и искушавају веру. У данашњем свету чини се да су они све чешћи и интензивнији. На срећу, Господ нам је пружио сигуран начин да их са радошћу превазилазимо. Када живимо по Јеванђељу Исуса Христа, уверени смо да „када су облаци невоље над нама, прете наш мир да униште тад, жарко нам се осмехује нада, избављење је близу, знам”.2
Председник Расел М. Нелсон је објаснио:
„Свеци могу бити срећни у свакој ситуацији. Можемо осећати радост упркос лошем дану, лошој седмици, или чак лошој години!
…Радост коју осећамо нема много везе са околностима нашег живота, него итекако има везе са оним чему стремимо у животу.
Када је наш живот усредсређен на Исуса Христа и Његово Јеванђеље, можемо осећати радост без обзира на оно што се догађа – или не догађа – у нашим животима.”3
Баш као што природни закони управљају ураганима у природи, божански закони одређују како да осећамо радост у време наших духовних урагана. Радост или јад који осећамо док се боримо са животним олујама повезан је са законима које је Бог успоставио. Председник Нелсон је поделио: „Зову се заповести, али су исто тако истините као и закон потиска, закон гравитације [и] закон који управља откуцајима срца.”
Председник Нелсон је наставио: „То постаје прилично једноставан образац: Ако желите да будете срећни, држите заповести.”4
Сумња је непријатељ вере и радости. Баш као што је топла океанска вода плодно тло за урагане, сумња је плодно тло за духовне урагане. Као што је веровање избор, исто је и сумња. Када изаберемо да сумњамо, бирамо да се на нас делује, дајући моћ противнику, постајући на тај начин слаби и рањиви.5
Сотона настоји да нас наведе на плодно тло сумње. Он настоји да отврдне наша срца како не бисмо веровали.6 Извор сумње може изгледати привлачно јер његове, наизглед мирне, топле воде не захтевају да живимо „од сваке речи која излази из уста Божјих”.7 У таквим водама Сотона нас искушава да се опустимо у својој духовној будности. Та непажња може изазвати недостатак духовног уверења, где нисмо ни „студен[и] ни врућ[и]”.8 Ако нисмо усидрени у Христу, сумња и њени мамци ће нас учинити равнодушнима, због чега нећемо пронаћи ни чуда, ни трајну срећу, ни „покој душама својим”.9
Баш као што урагани слабе над копном, вера замењује сумњу док свој темељ градимо на Христу. Тада смо у стању да видимо духовне урагане онаквима какви јесу, а наша способност за њихово превазилажење се увећава. Онда, „када ђаво пошаље своје снажне ветрове, да, своје стреле у вихору… не могу имати никакве моћи… да [нас] повуку доле у бездан беде и бескрајног јао, због стене на којој [смо] сазидани, која је темељ сигуран”.10
Председник Нелсон је поучио:
„Вера у Исуса Христа темељ је сваког веровања и проводник божанске моћи…
Господ не захтева савршену веру да бисмо имали приступ Његовој савршеној моћи. Али од нас тражи да верујемо.”11
Од априлске генералне конференције, моја породица и ја смо настојали да ојачамо своју веру у Исуса Христа и Његово помирење као помоћ да „претворимо [своје] изазове у неупоредив напредак и прилике”.12
Наша унука, Руби, благословена је снажном вољом да контролише своју ситуацију. Када се родила, једњак јој није био спојен са желуцем. Чак и као беба, уз помоћ родитеља, Руби се са овим искушењем суочила необично одлучно. Руби сада има пет година. Иако је још увек мала, она је моћан пример како не дозволити околностима да одређују срећу. Увек је срећна.
У мају месецу Руби се са вером суочила са још једним ураганом у свом животу. Такође је рођена са непотпуно развијеном шаком, за коју је била потребна реконструктивна хируршка интервенција. Пре ове прилично сложене операције, посетили смо је и дали јој цртеж који лепо приказује дечију руку како са топлином држи Спаситељеву руку. Када смо је питали да ли је нервозна, одговорила је: „Не, срећна сам!”
Затим смо је питали: „Руби, како то?”
Руби је самоуверено рекла: „Зато што знам да ће ме Исус држати за руку.”
Рубин опоравак је био чудесан и она је и даље срећна. Како је чистота детиње вере у супротности са бесмиленошћу сумње која нас често може искушавати док старимо!13 Али сви можемо постати као мала деца и изабрати да оставимо по страни своје неверовање. Избор је једноставан.
Брижни отац је очајнички преклињао Спаситеља речима: „Ако шта можеш помози нам”.14
Исус му је рекао:
„Ако можеш веровати: све је могуће оном који верује.
И одмах повикавши отац… са сузама говораше: верујем Господе! помози мојему неверју.”15
Овај понизни отац мудро је одлучио да се ослони на своје веровање у Христа, а не на своју сумњу. Председник Нелсон је рекао: „Само ваша невера спречиће Бога да вас благослови чудима да у свом животу померате планине.”16
Како је милостив наш Бог што нам је поставио лествицу на ниво веровања, а не на ниво знања!
Алма је поучио:
„Благословен је онај који поверује у реч Божју.”17
„[Јер је] Бог милостив свима онима који поверују у име Његово. Стога Он, пре свега, жели да верујете.”18
Да, на првом месту, Бог жели да верујемо у Њега.
Са својим духовним ураганима најбоље се суочавамо вером у Христа и држањем Његових заповести. Наше веровање и послушност везују нас за моћ која је изнад наше сопствене да бисмо превазишли „[све] што се дешава – или не дешава – у нашим животима.”19 Да, Бог „[нас] одмах благосиља” због веровања и послушности.20 Заправо, временом се наше стање постојања мења у срећу и „ми [смо] оживљени у Христу” када верујемо у Њега и држимо Његове заповести.21
Браћо и сестре, изаберимо данас да „не сумња[мо] већ буди[мо] верни”.22 „Прави начин је веровање у Христа.”23 Ми смо „на дланов[има] руку [Његових ] уреза[ни]”.24 Он је наш Спаситељ и Откупитељ који нам стоји на вратима и куца.25 У име Исуса Христа, амен.