Бити Христови следбеници
Бити Христови следбеници значи настојати да своја дела, понашање и живот прилагодимо Спаситељевим.
У свом личном проучавању Светих писама био сам задивљен обраћењем Савла из Тарса, који је касније постао познат као Павле, како је описано у Библији.
Павле је активно учестовао у прогону Цркве и хришћана. Али због небеске моћи и помирења Исуса Христа, потпуно се променио и постао је један од великих Божјих слугу. Његов животни узор био је Спаситељ Исус Христ.
У једном од Павлових учења Коринћанима, позвао их је да буду његови следбеници, јер је и сам био Христов следбеник (видети 1. Коринћанима 11:1). Ово је искрен и ваљан позив од Павловог времена до данас: да будемо Христови следбеници.
Почео сам да размишљам о томе шта значи постати Христов следбеник. И што је још важније, почео сам да се питам: „На који начин да Га опонашам?”
Бити Христови следбеници значи настојати да своја дела, понашање и живот прилагодимо Спаситељевим. То је стицање врлина. Треба да будемо истински ученици Исуса Христа.
Проучавао сам неке аспекте Спаситељевог живота и задржао сам, као део своје данашње поруке, четири Његове особине које се трудим да опонашам и које делим са вама.
Прва Спаситељева особина је понизност. Исус Христ је био веома понизан још од предсмртног живота. На савету на Небу препознао је Божју вољу и омогућио да она превлада у плану спасења за човечанство. Рекао је: „Оче, нека буде воља Твоја, и слава Твоја нека буде заувек” (Moјсије 4:2).
Знамо да је Исус Христ поучавао о понизности и сам се понизио да би прославио свог Оца.
Живимо у понизности јер она доноси мир (видети Учење и завети 19:23). Понизност претходи слави и доноси нам Божју наклоност: „А сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат” (1. Петрова 5:5). Понизност доноси благе одговоре. Она је извор праведног карактера.
Старешина Дејл Г. Ренланд је поучио:
„Појединци који ходају понизно са Богом сећају се шта су Небески Отац и Исус Христ учинили за њих.
„Бивамо часни према Богу када ходамо понизно са Њим” („Do Justly, Love Mercy, and Walk Humbly with God”, Liahona, нов. 2020, стр. 111, 109).
Друга Спаситељева особина је храброст. Кад помислим на Исуса Христа са 12 година, како седи у Божјем храму међу учитељима закона и поучава их божанским стварима, примећујем да је Он већ врло рано у свом животу имао добар осећај за храброст, посебну храброст. Иако би већина очекивала да ће учитељи закона поучавати дечака, он је поучавао њих док „га слушаху и постављаху му питања” (Превод Џозефа Смита, Лука 2:46 [у Луки 2:46, фуснота в]).
Служили смо пуновремену мисију у Демократској Републици Конго, Мисија Мбуџи Маји од 2016. до 2019. године. Начин путовања у мисији из једне зоне у другу био је друмски. На том подручју дошло је до тога да су разбојници наоружани сечивима проваљивали на пут и ометали кретање путника.
Петорица мисионара који су због премештаја путовали из једне зоне у другу били су жртве ових узнемирујућих догађања. Будући да смо раније и сами били жртве ове појаве, почели смо да се плашимо за живот и безбедност свих нас, чак смо оклевали да путујемо тим путевима у посету мисионарима и држимо зонске конференције. Нисмо знали колико ће то трајати. Написао сам извештај који сам послао обласном председништву и изразио осећај страха од наставка путовања када је тај пут био једини начин да дођемо до наших мисионара.
У свом одговору, старешина Кевин Хамилтон, који је био наш председник области Југоисточне Африке, написао ми је: „Мој савет је да учините најбоље што можете. Будите мудри и молите се. Не доводите свесно себе или своје мисионаре у опасност, али у исто време идите напред са вером. ʽЈер нам Бог не даде духа страха, него силе, љубави и разборитостиʾ (2. Тимотију 1:7).ˮ
Ова опомена нас је веома ојачала и омогућила нам да наставимо да путујемо и храбро служимо до краја наше мисије, јер смо захваљујући том стиху чули упутство од нашег Оца на Небу.
У савременим Светим писмима читамо надахнуте речи пророка Џозефа Смита које одражавају Господње охрабрење нама: „Браћо, нећемо ли наставити ка тако величанственом циљу? Идите напред а не назад. Храбро браћо; и напред, напред у победу!” (Учење и завети 128:22).
Имајмо храбрости да чинимо оно што је исправно, чак и када је непопуларно - храбрости да бранимо своју веру и да делујемо по вери. Имајмо храбрости да се свакодневно кајемо, храбрости да прихватимо Божју вољу и послушамо Његове заповести. Имајмо храбрости да живимо праведно и чинимо оно што се од нас очекује у различитим одговорностима и положајима.
Трећа Спаситељева особина је праштање. За време своје смртничке службе, Спаситељ је спречио каменовање жене која је ухваћена у прељуби. Заповедио јој је: „Иди, и одселе више не греши” (Joван 8:11). То ју је покренуло ка покајању и коначном опроштају, јер како пише у Светом писму, „жена је славила Бога од тог часа и веровала у име Његово” (превод Џозефа Смита, Joван 8:11 [у Joвану 8:11, фуснота в]).
На божићном духовном скупу у децембру 2018. године, наш драги председник Расел М. Нелсон говорио је о четири дара која смо добили од Спаситеља. Рекао је да је један дар који Спаситељ нуди способност да праштамо:
„Захваљујући Његовом бесконачном Помирењу можете опростити онима који су вас повредили и који можда никада неће преузети одговорност за своју окрутност према вама.
Обично је лако опростити ономе ко искрено и понизно тражи ваш опроштај. But the Savior will grant you the ability to forgive anyone who has mistreated you in any way” („Four Gifts That Jesus Christ Offers to You” [First Presidency Christmas devotional, 2. дец. 2018], broadcasts.ChurchofJesusChrist.org).
Искрено праштајмо једни другима да бисмо примили опроштај од Оца. Праштање нас ослобађа и чини достојнима да узимамо причест сваке недеље. Да бисмо заиста били ученици Исуса Христа потребно је да праштамо.
Четврта Спаситељева особина је пожртвовање. Она је део Јеванђеља Исуса Христа. Спаситељ је дао највећу жртву свог живота за нас како бисмо били откупљени. Осећајући бол жртвовања, затражио је од свог Оца да га мимоиђе та чаша, али је наставо даље до краја вечне жртве. То је помирење Исуса Христа.
Председник М. Расел Балард је поучио следеће: „Жртва је исказивање чисте љубави. Степен наше љубави према Господу, према Јеванђељу и према ближњима може се мерити оним што смо спремни да жртвујемо због њих” („The Blessings of Sacrifice”, Ensign, мај 1992, стр. 76).
Можемо жртвовати своје време у циљу послуживања, служити другима, чинити добро, радити на породичној историји и величати своје црквене позиве.
Своја финансијска средства можемо дати плаћањем десетине, посним прилозима и другим донацијама за изградњу Божјег царства на земљи. Потребно је да се жртвујемо да бисмо држали завете које смо склопили са Спаситељем.
Моја молитва је да слеђењем Исуса Христа и ослањањем на благослове Његовог помирења, постанемо још понизнији, храбрији, више опраштамо и жртвујемо се за Његово царство.
Сведочим да наш Небески Отац живи и да познаје сваког од нас појединачно, да је Исус јесте Христ, да је председник Расел М. Нелсон Божји пророк данас. Сведочим да је Црква Исуса Христа светаца последњих дана Божје царство на земљи и да је Мормонова књига истинита. У име Исуса Христа, нашег Откупитеља, амен.