Потреба за Црквом

председник Далин Х. Оукс

први саветник у Првом председништву

Света писма јасно поучавају о пореклу и потребама за Цркву вођену влашћу и од стране нашег Господа, Исуса Христа.

Пре много година, старешина Марк Е. Питерсон, члан Већа дванаесторице апостола, започео је говор овим примером.

„Кенет и његова супруга Лусила су добри људи, поштени и честити. Ипак, не иду у цркву и осећају да могу бити довољно добри и без тога. Своју децу поучавају поштењу и врлинама и себи говоре да је то отприлике све што би Црква учинила за њих.

И, у сваком случају, они инсистирају на томе да су им викенди потребни за породичну рекреацију… [и] одласци у цркву би им заиста стали на пут.” ¹

Моја порука данас тиче се таквих добрих и вери наклоњених људи који су престали да долазе и буду активни у својим црквама.² Када кажем „црквама” укључујем ту и синагоге, џамије и друге верске организације. Забринути смо због значајног пада присуства у свима њима, широм света.³ Ако из било ког разлога престанемо да ценимо своје цркве, угрожавамо свој лични духовни живот, а значајан број оних који се одвајају од Бога умањују Његове благослове нашим народима.

Присуство и активност у цркви помажу нам да постанемо бољи људи и утицајнији на животе других. У цркви се поучавамо како да применимо верска начела. Учимо једни од других. Уверљив пример је моћнији од проповеди. Јачамо се дружењем са другима сличних мишљења. Присуством и учешћем у Цркви, наша срца су, како Библија каже: „стегну[та] у љубави”.⁴

I

Стихови које је Бог дао хришћанима у Библији и у савременим откривењима јасно поучавају о потреби за црквом. Оба показују да је Исус Христ организовао цркву и размишљао о томе да црква настави Његово дело после Њега. Позвао је дванаесторицу апостола и дао им је власт и кључеве да је воде. Библија поучава да је Христ „глава цркви”⁵ и да су њени службеници дати „да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог”.⁶ Библија је засигурно јасна о пореклу цркве и потреби за њом сада.

Неки кажу да им присуствовање црквеним састанцима не помаже. Неки кажу: „Ништа нисам научио данас” или „Нико није био пријатељски настројен према мени” или „ја сам увређен”. Лична разочарања никада не би требало да нас одвоје од учења Христовог, онога који нас је учио да служимо, не да нам се служи.⁷ Са овим на уму, други члан је описао појединости о свом присуству у цркви:

„Пре много година, променио сам свој став око одласка у цркву. Не идем више у цркву себе ради, него да мислим на друге. Желим да поздравим људе који седе сами, да пожелим добродошлицу посетиоцима… да волонтирам на неком задатку…

Укратко, идем у цркву сваке недеље у намери да будем активан, не пасиван и да учиним позитивну промену у животима људи.”⁸

Председник Спенсер В. Кимбал је поучио да „не идемо на шабатне састанке да бисмо се забавили или чак једино да бисмо били поучени. Идемо да служимо Господу. То је одговорност сваког појединца… Ако је служење промашај за вас, заказали сте. Нико не може служити за вас; ви морате лично чекати на Господа.”⁹

Присуство у цркви ће нам отворити срца и посветити душе.

У цркви не служимо само сами или по сопственом избору или по сопственом нахођењу. Обично служимо у тиму. У служењу налазимо са неба послате прилике да се издигнемо изнад индивидуализма нашег доба. Служење усмерено од стране цркве помаже нам да превазиђемо личну себичност која може успорити наш духовни развој.

Постоје друге важне предности вредне помена, и то укратко. У цркви се дружимо са дивним људима који теже да служе Богу. То нас подсећа да нисмо сами у својим верским активностима. Свима су нам потребна дружења са другима, а црквена дружења су нешто најбоље што можемо доживети, за нас и наше сапутнике и децу. Без тих дружења, посебно између деце и верних родитеља, истраживања показују све веће потешкоће које родитељи имају у одгајању деце у својој вери.¹⁰

II

До сада сам говорио о црквама уопштено. Сада наводим посебан разлог за чланство, присуство и учествовање у Спаситељевој обновљеној Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.

Ми, наравно, сведочимо да Света писма, древна и савремена, јасно поучавају о пореклу и потребама за Цркву вођену влашћу и од стране нашег Господа, Исуса Христа. Такође сведочимо да је обновљена Црква Исуса Христа установљена да поучава пунину Његових учења и да служи са Његовом свештеничком влашћу у извођењу обреда неопходних за улазак у царство Божје.¹¹ Чланови који одустану од доласка у Цркву и уздају се само у личну духовност одвајају себе од ових јеванђеоских основа: моћи и благослова свештенства, пунине обновљених учења, и мотивације и прилика за примену тих учења. Лишавају се своје прилике да се оспособе да овековече своје породице.

Још једна предност обновљене Цркве је да нам она помаже да духовно напредујемо. Напредак значи промену. У духовном смислу то значи покајати се и настојати да се приближимо Господу. У обновљеној Цркви имамо учење, поступке, и надахнуте помагаче који нам помажу у покајању. Њихова сврха, чак и на саветима о разматрању чланства, није кажњавање, попут исхода кривичног суда. Црквени члански савети у љубави настоје да нам помогну да се оспособимо за милост праштања које је омогућено помирењем Исуса Христа.

Појединачно стечена духовност ретко може обезбедити мотивацију и садржај за несебично служење које пружа обновљена Црква. Велики пример тога су млади мушкарци и младе жене и старији који остављају по страни своје школовање и пензионерске активности како би прихватили мисионарске позиве. Они као мисионари раде на непознатим местима са непознатим људима које нису бирали. Исто важи и за верне чланове који учествују у несебичној служби коју називамо „храмским радом”. Ниједно од таквих служења не би било могуће без Цркве која је покровитељ, организатор тога и неко ко усмерава ту службу.

Религијска вера и црквена служба наших чланова научили су их како да раде у заједничким напорима у корист веће заједнице. Такво искуство и прилика за развој се не пружају у индивидуализму, који је тако распрострањен у навикама нашег данашњег друштва. У просторној организацији наших локалних одељења, ми сарађујемо и радимо са особама које, можда, у другом случају не бисмо изабрали, особе који нас поучавају и проверавају.

Осим што нам помаже да стекнемо духовне квалитете попут љубави, саосећања, опраштања и стрпљења, пружа нам и прилике да научимо како да радимо са особама веома различитог порекла и склоности. Ова предност је помогла многима од наших чланова и многе организације су благословене њиховим учешћем. Свеци последњих дана познати су по својој способности да предводе и уједине се у заједничким напорима. Та традиција потиче од наших храбрих мисионара који су населили Средњи запад и успоставили вредносне норме несебичне сарадње за опште добро.

Већина хуманитарних и добротворних напора могу се остварити удруживањем и управљањем индивидуалним изворима у великом обиму. Обновљена Црква чини то са огромном хуманитарним напорима широм света. То укључује дистрибуцију образовних и медицинских средстава, храњење гладних, бригу о избеглицама, помагање у превазилажењу последица зависности и низ других. Наши чланови Цркве су чувени по својим пројектима Руке помоћи у природним непогодама. Црквено чланство нам омогућава да будемо део тако великих напора. Чланови, такође, дају посне прилоге како би помогли сиромашнима у својој средини.

Поред тога што осећају мир и радост због друштва Светог Духа, наши чланови који редовно долазе у Цркву уживају у плодовима живота по Јеванђељу, попут благослова живљења по Речи мудрости и материјалног и духовног благостања обећаног због живљења по закону десетине. Такође смо благословени саветима надахнутих вођа.

Круна свега овога су обреди са влашћу потребни за вечност, укључујући причест коју узимамо сваког Шабата. Врховни обред у обновљеној Цркви је вечни брачни завет, који омогућава одржавање вечних породичних односа. Председник Расел М. Нелсон поучавао је ово начело на незабораван начин. Рекао је: „Не можемо тек тако пожелети свој пут у присуство Божје. Морамо поштовати законе на којима је [тај благослов] заснован.”¹²

Један од тих закона је служење у Цркви сваког Шабата.¹³ Наше служење Богу и примена вечних начела приближавају нас Богу и увећавају нашу способност да волимо. Парли П. Прат, један од изворних апостола овог раздобља, описао је како се осећао када је пророк Џозеф Смит објаснио ова начела: „Заиста сам осетио да је Бог мој Небески Отац; да је Исус мој брат, и да је жена у мом наручју бесмртна, вечна сарадница; љубазни анђео који ми служи, дата да ме теши, и буде круна славе у веке векова. Укратко, сада могу да волим духом и разумевањем.”¹⁴

На крају, подсећам све да ми не верујемо да се добро може постићи само преко цркве. Независно од цркве, видимо милионе људи који подржавају и извршавају безбројна добра дела. Као појединци, свеци последњих дана учествују у многима од њих. Видимо ова дела као испољавање вечне истине да „Дух даје светлост свакоме ко дође на свет”.¹⁵

Упркос добрим делима која се могу постићи без цркве, пунина учења и њени обреди спасења и узвишења доступни су само у обновљеној Цркви. Поред тога, одлазак у Цркву даје нам снагу и јача веру које долазе од дружења са другим верницима и служења заједно са онима који такође настоје да остану на путу завета и буду бољи Христови ученици. Молим се да сви будемо постојани у овим црквеним искуствима док тражимо вечни живот, највећи од свих дарова Божјих, у име Исуса Христа, амен.